Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.07.2010.

Гж 2909/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 2909/10
Дана 07.07.2010. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Ивана Негића и Александре Ђорђевић, чланова већа, у парници тужилаца АА из __, ул. __ и ББ из __, ул. __, чији је пуномоћник АБ, адвокат из __, ул. __, против тужене ВВ из Београда, ул. __, чији је пуномоћник ВБ, адвокат из __, ул. __, са умешачем на страни тужене, ГГ из __, ул. __, чији је пуномоћник ГД адвокат из __, ул. __, ради отказа уговора, одлучујући о жалбама тужене и умешача на страни тужене, изјављеним против пресуде Трећег општинског суда у Београду П-3176/05 од 19.01.2007. године, у седници већа одржаној дана 07.07.2010. године, донео је,

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Трећег општинског суда у Београду П-3176/05 од 19.01.2007. године и тужба се одбацује.

ОБАВЕЗУЈУ СЕ тужиоци АА и ББ да солидарно, на име трошкова парничног поступка, исплате туженој ВВ и умешачу ГГ износ од по 37.350,00 динара у року од 15 дана од дана доставе преписа решења.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Трећег општинског суда у Београду П-3176/05 од 19.01.2007. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужилаца АА из __ и ББ из __ и туженој ВВ отказан уговор о закупу стана, а на основу решења Четвртог општинског суда у Београду Р-339/85 од 27.02.1985. године које замењује уговор о коришћењу стана број _ површине _м² у _ у ул. __, између власника и даваоца стана на коришћење и ВВ као носиоца станарског права по том решењу. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 97.000,00 динара у року од 15 дана по пријему пресуде, под претњом извршења.
Против наведене пресуде, жалбе су благовремено изјавили тужена и умешач на страни тужене због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу чл. 372 ЗПП-а, Апелациони суд је нашао да су жалбе основане.

У проведеном поступку почињена је битна повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 2 ЗПП-а на коју другостепени суд пази по службеној дужности.

Тужиоци су поднели тужбу коју су уредили поднеском од 15.01.2007. године, са тужбеним захтевом којим, из разлога предвиђеног чланом 35 став 1 тачка 6 Закона о становању, отказују уговор о закупу стана установљен решењем Четвртог општинског суда у Београду Р-339/85 од 27.02.1985. године које је, у време његовог доношења, заменило уговор о коришћењу стана број _ површине __м² у __, ул. __, између власника и даваоца стана на коришћење и тужене као носиоца станарског права и јединог станара по том решењу.

Право на отказ уговора о закупу стана је врста преображајног (потестативног) права које свог носиоца овлашћује на промену – укидање (гашење) постојећег правног односа.

Према начину на који се остварују, преображајна права се деле у две врсте. У прву спадају она која њихов носилац остварује просто, својом једностраном материјално-правном изјавом воље. Да би ова изјава произвела правну промену потребно је да буде другој страни стављена до знања, односно саопштена. Питање да ли је у таквом случају постојало право на правну промену расправља се у парници у којој давалац изјаве предлаже одлуку о последицама те промене или у којој друга страна изводи своје право из односа какав је постојао пре изјаве, сматрајући да иста није произвела правно дејство. Другу врсту преображајних права чине она за чије остварење није довољна воља правног субјекта, овлашћеног на правну промену. Значај промене је такав да иста може бити створена само правоснажном пресудом, јер само она пружа пуну гаранцију да су испуњене претпоставке под којима право на промену настаје. За остварење ове друге врсте преображајних права потребна су два акта: први је тужба којом тужилац истиче своје право на промену и предлаже да је суд изрекне, а други је пресуда којом се то тражење усваја. Тужба која има овакву сврху назива се преображајном (конститутивном) тужбом. Ова тужба је могућа искључиво у случајевима у којима материјалноправни или процесно правни пропис изричито предвиђа да носилац преображајног права може промену постићи само пресудом. Тиме је истовремено речено да се постојање интереса за ову тужбу не мора учинити ни вероватним, него се претпоставља.

Одредбом чл. 35 став 1 Закона о становању прописано је да закуподавац може дати отказ уговора о закупу стана, између осталог и ако закупац стана и чланови његовог породичног домаћинства не користе стан дуже од једне, а најдуже 4 године, при чему се закупац није споразумео са закуподавцем о начину коришћења стана за то време (тачка 6). Отказ уговора о закупу стана, у смислу наведене законске одредбе, даје се непосредно другој уговорној страни (закупцу), а не преко суда, с обзиром да цитирана одредба материјалног права изричито не предвиђа да закуподавац отказ уговора о закупу стана може постићи само пресудом.

Из ових разлога, по налажењу Апелационог суда, одлучивање о тужбеном захтеву којим тужиоци отказују туженој уговор о закупу предметног стана није у надлежности суда (члан 16 ЗПП-а), јер се отказ тог уговора даје ван судским путем. У надлежности суда било би одлучивање о захтеву за исељење тужене са свим лицима и стварима из спорног стана, као последици датог отказа уговора о закупу стана и одбијања тужене да се након тога из истог исели, али у овој правној ствари тужиоци такав захтев нису поднели. Зато је првостепени суд побијаном пресудом одлучивао о тужбеном захтеву који није у надлежности суда и тако починио наведену битну повреду одредаба парничног поступка због које је првостепена пресуда морала бити укинута, а поднета тужба одбачена.

Са свега наведеног, на основу чл. 376 став 2 ЗПП-а, одлучено је као у ставу првом изреке.

Одлука о обавези тужилаца да солидарно надокнаде трошкове поступка туженој и умешачу, садржана у ставу другом изреке, донета је применом чл. 161 став 2 ЗПП-а. Тужиоци су, у смислу чланова 149, 150 и 156 став 3 наведеног Закона, дужни да надокнаде туженој и умешачу трошкове поступка у износу од по 37.350,00 динара. У овај износ урачунати су трошкови награде за: састав по једног поднеска тужене и умешача у износу од по 6.750,00 динара и заступање тужене и умешача на 4 одржана рочишта у износу од по 7.650,00 динара, чија висина је одређена применом важеће адвокатске тарифе.


Председник већа-судија
Бранислав Босиљковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)