Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.02.2018.

Гж 4245/17

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4245/17
01.02.2018. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зорана Хаџића, председника већа, Радмиле Ђурић и Маје Чогурић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против тужене банке "АА", чији је пуномоћник АБ1, ради утврђења и неоснованог обогаћења, одлучујући о жалби тужиље изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П.бр. 7432/15 од 08.03.2017. године, у седници већа одржаној 01.02.2018. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П.бр. 7432/15 од 08.03.2017. године и предмет ВРАЋА истом суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом, ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је део члана 2 одељак “Камата” Уговора о стамбеном кредиту бр. HL 7997 од 23.05.2008. године закљученог између тужиље и тужене који гласи: “банка задржава право промене каматне стопе тј. банка може до коначног измирења свих обавеза корисника кредита по овом уговору без закључења посебног анекса мењати висину каматне стопе из претходног става у складу са актима послове политике банке који регулишу висину и начин обрачуна камате” апсолутно ништава одредба уговора. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужена да тужиљи на име неоснованог обогаћења – каматне разлике исплати износе опредељене у валути CHF ближе наведене у изреци са законском затезном каматом почев од доспелости па до коначне исплате све у динарској противвредности. Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужена да тужиљи по основу неоснованог обогаћења – курсне разлике исплати износе опредељене у динарима ближе наведене у изреци са законском затезном каматом од доспелости до исплате. Ставом четвртим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужена да тужиљи исплати на име неосноване наплате провизије износе опредељене у валути CHF ближе означене у изреци са законском затезном каматом од доспелости до исплате све у динарској противвредности. Ставом петим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужена да на основу уговора о стамбеном кредиту бр. HL 7997 од 23.05.2008. године закљученог између тужене као даваоца кредита и тужиље као корисника кредита умањи износ преосталог неотплаћеног дела главнице кредита за износ од 340,17 CHF, да тужена сачини нови план отплате кредита и исти изда тужиљи. Ставом шестим изреке обавезана је тужиља да туженој на име трошкова парничног поступка исплати износ од 42.375,00 динара.

Против наведене пресуде тужиља је благовремено изјавила жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

Тужена је доставила одговор на жалбу.

Испитујући правилност побијане пресуде у границама законских овлашћења из члана 386 Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС”, бр. 72/11) Апелациони суд је нашао да је жалба тужиље основана.

Према утврђеном чињеничном стању између тужене као банке са једне стране, тужиље као корисника кредита и АА1 као солидарног дужника са друге стране је дана 23.05.2008. године закључен Уговор о стамбеном кредиту бр. HL 7997. Предмет овог уговора је кредит који банка одобрава кориснику по куповном курсу банке важећем на дан пуштања кредита у течај у динарској противвредности од 75.500 CHF. Одредбом члана 8 став 3 истог уговора прописано је да потписивањем уговора солидарни дужник безусловно и неопозиво преузима обавезе које корисник кредита има по истом уговору да јемчи својом имовином да ће корисник кредита уредно и благовремено измиривати своје обавезе према банци, да се обавезује да на први позив банке, без приговора и у потпуности измири у банци све обавезе корисника кредита по овом уговору, да солидарни дужник прихвата и изјављује да је према банци одговоран као корисник кредита па банка може по свом избору захтевати наплату доспелих обавеза или од корисника кредита или од солидарног дужника појединачно или од обоје у исто време. Између истих уговорних странака закључена су и два анекса уговора дана 06.06.2008. године и дана 02.07.2008. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиље из разлога што тужиља, која је током поступка заступана од стране адвоката који је саставио тужбу, није правилно обухватила још једно лице, потписника уговора – солидарног дужника АА1, као учесника овог материјално-правног односа. По оцени првостепеног суда из разлога што се тужбеним захтевом поред захтева за исплату новчаних износа на име неоснованог обогаћења тражи и утврђење апсолутне ништавости уговора о кредиту од 23.05.2008. године који је као и каснији анекси исто закључен између тужиље и тужене али и АА1 као солидарног дужника који по одредбама уговора одговара као и корисник кредита, у овој правној ствари постоји непотпуна активна легитимација у погледу постављеног захтева за утврђење ништавости уговора, па су из тог разлога тужбени захтеви тужиље одбијени.

Међутим, основано се жалбом тужиље указује да у првостепеном поступку учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП имајући у виду да побијана пресуда не садржи разлоге о битним чињеницама, а дати разлози су нејасни и противречни, због чега је и чињенично стање погрешно и непотпуно утврђено.

Наиме, уколико се јемац обавезује као јемац-платац он одговара повериоцу као главни дужник за целу обавезу и поверилац може захтевати њено испуњење било од главног дужника или од јемца или од обојице истовремено. То значи да су јемац-платац и дужник солидарни садужници у односу на повериоца, а како је то прописано чланом 1004 Закона о облигационим односима. У смислу одредбе члан 414 став 1 Закона о облигационим односима сваки дужник солидарне обавезе одговара повериоцу за целу обавезу и поверилац може захтевати њено испуњење од кога хоће све док не буде потпуно испуњена, али када један дужник испуни обавезу она престаје и сви је се дужници ослобађају. Сагласно одредби члана 414 став 2 Закона о облигационим односима више солидарних дужника може одговарати – дуговати са другим роком испуњења, под другим условима и уопште са различитим одступањима.

Стога, за сада су нејасни разлози првостепеног суда да су тужиља као корисник кредита и АА1, као солидарни дужник односно како произлази из циља и сврхе закљученог уговора од 23.05.2008. године као јемац-платац нужни супарничари у овој правној ствари и да сагласно одредби члана 211 ЗПП морају бити обухваћени истом тужбом ради утврђења ништавости уговора о кредиту. Ово посебно уколико се има у виду да се уговором о кредиту банка обавезује да кориснику кредита стави на располагање одређени износ новчаних средстава, на одређено или неодређено време, за неку намену или без утврђене намене, а корисник се обавезује да банци плаћа уговорену камату и добијени износ новца врати у време и на начин како је утврђено уговором, док се уговором о јемству се јемац обавезује према повериоцу да ће испунити пуноважну и доспелу обавезу дужника, ако то овај не учини. Уговор о кредиту и уговор о јемству су два засебна именована уговора и производне различита правна дејства према различитим уговарачима без обзира на то да ли су овакви уговори закључени на једном документу – исправи. Надаље, првостепени суд са позивом на непотпуну активну легитимацију код тужбе ради утврђења ништавости уговора о кредиту уопште не даје разлоге у односу на остале захтеве тужиље у овој правној ствари и то на захтеве који се тичу исплате износа каматне и курсне разлике, као и провизије за које тужиља сматра да се тужена банка неосновано обогатила, као и захтева за умањење преосталог неотплаћеног дела главнице, а о чему би првостепени суд могао решавати све и да постоји непотпуна активна легитимација код тужбе ради утврђења ништавости уговора о кредиту, уколико би као претходно питање решио питање пуноважности уговора о кредиту односно поједних одредби овог уговора, што првостепени суд није учинио.

Из свих наведених разлога побијана пресуда има недостатака због којих се не може испитати, а због чега је и чињенично стање погрешно и непотпуно утврђено, па је из тих разлога морала бити укинута.

Истовремено је укинута и одлука о трошковима парничног поступка обзиром да зависи од коначног исхода спора.

У поновном поступку првостепени суд ће имајући у виду примедбе на које је указано овим решењем отклонити учињену битну повреду одредаба парничног поступка и о тужбеном захтеву тужиље донети нову, правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге, при чему ће посебно ценити природу правног односа парничних страна полазећи од садржине и сврхе закљученог уговора од 23.05.2008. године, имајући у виду и то да се јемац са повериоцем налази у засебном правном односу у којем јемчева обавеза не може бити већа од обавезе главног дужника, а ако је уговорено да буде већа, она се своди на меру дужникове обавезе, у којем јемац може истаћи против повериочевог захтева све приговоре главног дужника, укључујући и приговор пребијања, али не и чисто личне дужникове приговоре, те да ако се јемац обавезао као јемац платац, одговара повериоцу као главни дужник за целу обавезу која мора бити пуноважна.

Из свих наведених разлога применом одредбе члана 391 тачка 1 и 392 став 2 ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија
Зоран Хаџић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)