Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.02.2013.

Гж 4606/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4606/12
Дана 07.02.2013. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Весне Митровић, председника већа, Маргите Стевановић и Милице Поповић Ђуричковић, чланова већа, у парници тужиоца Привредног друштва "АА", кога заступа пуномоћник АБ, адвокат, против туженог ББ, кога заступа пуномоћник БА, адвокат, ради повраћаја стана, вредност предмета спора 698.210,00 динара, одлучујући о жалбама тужиоца изјављеним против пресуде Општинског суда у Шапцу П. 832/09 од 12.11.2009. године и против допунске пресуде Основног суда у Шапцу П. 2453/2010 од 04.04.2012. године, у нејавној седници већа одржаној дана 07.02.2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ допунска пресуда Основног суда у Шапцу П. 2453/2010 од 04.04.2012. године и предмет ВРАЋА истом суду, на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Шапцу П. 832/09 од 12.11.2009. године, ставом првим изреке, одбија се тужбени захтев тужиоца Привредног друштва “АА” којим је тражио да се утврди да је ништав уговор о откупу стана број 48 од 19.01.1996. године, закључен између тужиочевог правног претходника МПИ “АА” и туженог ББ, односно да је исти угашен по протеку од три месеца од дана закључења због неплаћања месечних рата за откуп стана, као неоснован. Ставом другим изреке обавезује се тужилац да туженику на име трошкова парничног поступка исплати износ од 54.890,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде, под претњом принудног извршења.

Против ове пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу, побијајући исту у целини, из свих законских разлога због којих се пресуда може побијати, с тим што је истакао да првостепени суд није одлучио о делу тужбеног захтева који се односи на повраћај спорног стана тужиоцу, као власнику и о предлогу за доношење решења о предложеној привременој мери.

Одлучујући о овој жалби, Апелациони суд у Београду је својим решењем Гж. 11119/10 од 28.09.2011. године вратио списе првостепеном суду ради допуне поступка, у коме ће допунском пресудом одлучити о тужбеном захтеву за исељење из стана и предају, као и о предлогу за одређивање привремене мере.

Допунском пресудом Основног суда у Шапцу П. 2453/2010 од 04.04.2012. године, ставом првим изреке, одбија се тужбени захтев тужиоца против туженог којим је тражио да се тужени у року од 15 дана од дана пресуђења исели из стана аа, са свим лицима и стварима и са кључевима и исти преда у својину и државину тужиоцу. Ставом другим изреке одбија се тужбени захтев тужиоца против туженог којим је тражио доношење решења о привременој мери којом се налаже туженом да одмах стан аа, ослободи од свих чланова свога домаћинства и себе и трећих лица и свих ствари и одмах га са кључевима преда у државину тужиоцу. Ставом трећим изреке одбија се захтев тужиоца за накнаду парничних трошкова на терет туженог, у погледу трошкова насталих доношењем допунске пресуде.

Против допунске пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу, побијајући исту у целини, из свих законских разлога због којих се пресуда може побијати.

Апелациони суд је испитао побијане пресуде, у границама овлашћења из члана 372. Закона о парничном поступку, па је оценио да је жалба против допунске пресуде основана, а да са одлучивањем о жалби против пресуде од 12.11.2009. године треба застати, док се у поновном поступку не одлучи о захтевима тужиоца о којима није одлучено првобитном пресудом.

Првостепени суд је у поступку доношења допунске пресуде учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 1. Закона о парничном поступку, на коју другостепени суд пази по службеној дужности, али на коју се и у жалби основано указује. Наиме, из списа произлази да је пресуду од 12.11.2009. године донео судија Драган Машић, а да је допунску пресуду од 04.04.2012. године донела судија Драгана Станићевић, без поновног отварања главне расправе, сматрајући да су захтеви у погледу којих се тражи допуна довољно расправљени да би се по њима поступало без поновног отварања главне расправе. Међутим, овакав став првостепеног суда се не може прихватити.

Чланом 344. став 1. и став 2. Закона о парничном поступку прописано је да кад суд нађе да је предлог за допуну пресуде основан, заказаће главну расправу ради доношења пресуде о захтеву који није решен (допунска пресуда). Допунска пресуда може се донети и без поновног отварања главне расправе ако ову пресуду доноси исто веће које је донело и првобитну пресуду, а захтев у погледу кога се тражи допуна довољно је расправљен. Из наведене законске одредбе произлази да је за доношење допунске пресуде без поновног отварања главне расправе потребно да се кумулативно испуне оба услова, и то да пресуду доноси исто веће које је донело и првобитну пресуду и да је захтев у погледу кога се тражи допуна довољно расправљен.

У конкретном случају нису била испуњена кумулативно оба услова, јер допунску пресуду није донео исти судија који је донео и првобитну пресуду, па чињеница да је првостепени суд сматрао да је захтев у погледу кога се тражи допуна довољно расправљен није од утицаја, те је првостепени суд требало да поновно отвори главну расправу. Зато је жалба тужиоца изјављена против допунске пресуде од 04.04.2012. године морала бити усвојена, а побијана допунска пресуда укинута.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама из овог решења, поновно ће отворити главну расправу у овој правној ствари и донети допунску пресуду, односно одлучиће о захтевима тужиоца о којима није одлучено пресудом од 12.11.2009. године. Такође ће, уз позив за рочиште, доставити пуномоћнику туженог поднесак пуномоћника тужиоца од 10.11.2012. године, који је достављен непосредно Апелационом суду у Београду, са свим доказима који су приложени уз овај поднесак, а примерак поднеска са овим доказима здружиће списима П. 2453/10. Пошто поступи по наведеним примедбама првостепени суд ће списе поново доставити Апелационом суду, ради доношења одлуке о жалби против пресуде од 12.11.2009. године и о евентуалној жалби против допунске пресуде.

С обзиром да одлука о жалби тужиоца која је изјављена против пресуде од 12.11.2009. године зависи од одлуке о захтевима тужиоца о којима није одлучено, ради сагледавања суштине и обима спора у целини, као и јединствене оцене свих жалбених навода, потребно је да се истовремено одлучи о свим жалбама, па је Апелациони суд оценио да не треба доносити одлуку о жалби тужиоца против пресуде од 12.11.2009. године док се не одлучи допунском пресудом о захтевима тужиоца о којима није одлучено пресудом од 12.11.2009. године.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци решења, на основу члана 376. став 1. Закона о парничном поступку.

Све наведене одредбе Закона о парничном поступку (“Службени гласник Републике Србије”, број 125/04, 111/09) примењују се у смислу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку (“Службени гласник Републике Србије”, број 72/11).

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Весна Митровић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)