Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.07.2012.

Гж 4767/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4767/12
Дана 27.07.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зоране Делибашић, председника већа, Милице Аксентијевић и Меланије Сантовац, чланова већа, у парници тужилаца АА и АА1 и АА2, чији је заједнички пуномоћник адв. АБ, против туженог "ББ", "ББ1", ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужилаца изјављеној против решења Вишег суда у Неготину 2.П.бр.14/12 од 13.06.2012. године, у седници већа одржаној дана 27.07.2012. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ решење Вишег суда у Неготину 2.П.бр.14/12 од 13.06.2012. године и предмет ВРАЋА истом првостепеном суду, на поновни поступак.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Неготину 2.П.бр.14/12 од 13.06.2012. године одбачена је тужба тужилаца у овој правној ствари.

Против наведеног решења тужиоци су благовремено изјавили жалбу из свих разлога прописаних одредбом чл.373. ст.1. Закона о парничном поступку.

Тужени је одговорио на жалбу тужиоца.

Испитујући првостепено решење у границама законских овлашћења прописаним одредбом чл.386. у вези са одредбом чл.402. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/2011 од 28.09.2011. године, који је ступио на снагу дана 01.02.2012. године), Апелациони суд у Београду је оценио да је жалба тужилаца основана.

Из образложења првостепеног решења произлази да како je према приложеној копији извода Агенције за привредне регистре Републике Србије назив туженог "ББ", пословно име туженог Издавачко друштво "ББ", те да је скраћено пословно име "ББ", док су тужиоци у тужби, као туженог означили Издавачко друштво "ББ1", а из навода тужбе и постављеног тужбеног захтева произлази да се ради о једном туженом, то је првостепени суд оценио да је оваква тужба неразумљива, те како је тужбу у име тужилаца поднео адвокат, то је применом одредбе чл.101. ст.5. ЗПП, у вези са одредбом чл.98. ст.3. истог Закона тужбу одбацио и одлучио као у изреци решења.

Оваква одлука се не може прихватити, јер је првостепени суд њеним доношењем учинио битну повреду одредаба парничног поступка прописану одредбом чл.374. ст.1. у вези са одредбом чл.101. ст.5. ЗПП, која је била од утицаја на правилност и законитост побијаног решења, на коју се основано указује садржином жалбе тужилаца.

Ово стога што се не може прихватити закључак првостепеног суда да означавање туженог у тужби као Издавачко друштво "ББ" чини тужбу неразумљивом, имајући у виду да је према изводу Агенције за привредне регистре Републике Србије као пословно име туженог уписано Издавачко друштво "ББ", како је у тужби у смислу одредбе чл.98. ст.3. ЗПП и означено пословно име туженог, а чињеница да је поред пословног имена туженог наведен и назив јавног гласила "ББ1", тужбу не чини неразумљивом тако да се по њој не би могло поступати, већ може представљати предмет оцене пасивне легитимације "ББ", као јавног гласила, у смислу одредбе чл.80. ст.1. Закона о јавном информисању, те стога у конкретном случају није било места примени одредбе чл.101. ст.5. ЗПП и доношењу решења којим се тужба одбацује.

Како се због наведених недостатака првостепено решење не може сматрати правилним и законитим, то је оно морало бити укинуто.

У поновном поступку, првостепени суд ће наставити поступање по тужби тужилаца, оценом изведених доказа, у смислу одредбе чл.8. ЗПП, које парничне странке имају право и дужност да предлажу у смислу одредаба чл.7., 228. и 308. ст.1. ЗПП, као и спроводећи поступак у смислу одредбе чл.313. истог Закона, утврдити све битне чињенице од којих зависи правилна примена материјалног права и одлучити о тужбеном захтеву тужилаца, а за своју одлуку даће јасне и довољне разлоге.

Из наведених разлога, Апелациони суд у Београду је применом одредбе чл.401. тачка 3. ЗПП укинуо првостепено решење и одлучио као у изреци овог решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Зорана Делибашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)