Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.05.2011.

Гж 5486/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 5486/10
Дана 18.05.2011.
Б Е О Г Р А Д


Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Драгане Маринковић и Ловорке Стојнов, чланова већа, у парници тужилаца АА и АА1, против туженог ББ, кога заступа адвокат БА, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужилаца и туженог изјављених против пресуде Општинског суда у Сопоту П.бр.216/00 од 31.01.2007. године, у седници одржаној 18.05.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

Апелациони суд у Београду ОГЛАШАВА СЕ стварно ненадлежним за одлучивање о жалбама тужилаца и туженог изјављених против пресуде Општинског суда у Сопоту П.бр.216/00 од 31.01.2007. године и предмет УСТУПА Вишем суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Сопоту П.бр.216/00 од 31.01.2007. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца Милије Љевошанина и тужени обавезан да овом тужиоцу по основу правно неоснованог обогаћења због неизвршења грађевинских радова, те по основу накнаде штете због недостатака- неквалитетно изведених радова на кући тужиоца аа, као и по основу штете за неупотребљени грађевински материјал исплати укупан износ од 1.541,63 евра у динарској противвредности по важећем курсу на дан исплате у року од 15 дана, док је одбијен тужбени захтев за више тражени износ, а до 1.914,76 евра, као и захтев за наплату затезне камате по домицилној стопи почев од 10.10.1992. године, као неоснован. Другим ставом изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца АА1, па је обавезан тужени ББ да овом тужиоцу по основу правно неоснованог обогаћења због неизвршених грађевинских радова, те по основу накнаде штете због недостатака-неквалитетно изведених радова на кући тужиоца која се налази у улици бб, као и по основу штете за неупотребљени грађевински материјал, исплати укупан износ од 1967,06 евра у динарској противвредности по важећем курсу у време исплате а у року од 15 дана, док се за више тражени износ до 2.350,10 евра као и за затезну камату на тај износ по домицилној стопи почев од 15.09.1990. године па до исплате, тужбени захтев одбија као неоснован.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили оба тужиоца и тужени.

Пазећи на своју стварну надлежност по службеној дужности у смислу члана 17. Закона о парничном поступку, Апелациони суд је нашао да није надлежан за одлучивање о изјављеним жалбама из следећих разлога:

Одредбом члана 24. став 1 тачка 3. Закона о уређењу судова, предвиђено је да апелациони судови одлучују о жалбама на пресуде основних судова у грађанским споровима, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд. Одредбом члана 23. став 2. тачка 2. истог Закона прописано је да виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова, и то на решења у грађанским споровима, на пресуду у споровима мале вредности и у извршним и ванпарничним поступцима.

Одредбом члана 467. став 1. Закона о парничном поступку, измењеним чланом 48. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 11/2009 од 29.12.2009. године) прописано је да су спорови мале вредности, спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Увидом у списе, Апелациони суд је нашао да, иако је тужба у овом предмету поднета против истог туженог, тужиоци нису супарничари у смислу члана 199. Закона о парничном поступку, јер у погледу предмета спора нису у правној заједници и њихови поједини тужбени захтеви не заснивају се на истом чињеничном основу. У таквој процесној ситуацији, а сагласно члану 31. став 2. истог Закона, стварна надлежност суда се одређује према вредности сваког појединог захтева. Како се тужбени захтеви тужилаца односе на потраживање у новцу, а вредност сваког појединог захтева не прелази динарску противвредност 3.000 евра, по оцени овог суда, ради се о спору мале вредности, из члана 467. став 1. ЗПП-а.

Сагласно наведеном, применом члана 17. ЗПП-а и члана 4. став 1. тачка 1., Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија
Јасминка Станојевић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић с.р.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)