Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.09.2011.

Гж 6432/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж. бр. 6432/10
16.09.2010. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Добриле Страјина, председника већа, Сање Лекић и Весне Митровић, чланова већа, у парници тужиоца АА и АА1, оба из __, чији је заједнички пуномоћник АБ, адвокат из _, против тужене ББ, из __, чији је пуномоћник БА, адвокат из _, ради неоснованог обогаћења, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Општинског суда у Лазаревцу П.бр. 727/08 од 10.06.2009.године, у седници већа одржаној 16.09.2010.године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужене и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Општинског суда у Лазаревцу П.бр. 727/08 од 10.06.2009.године у ставу првом изреке у делу у коме је обавезана тужена ББ да тужиоцу АА исплати износ од 5.113 евра у динарској противвредности по најповољнијем курсу пословних банака у месту плаћања, на дан извршења, у року од 15 дана и у ставу четвртом изреке.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Општинског суда у Лазаревцу П.бр. 727/08 од 10.06.2009.године у ставу првом изреке у делу у коме је обавезана тужена ББ да тужиоцу АА на износ од 5.113 евра исплати законску затезну камату почев од 27.05.2009.године до исплате тако што се обавезује тужена ББ да тужиоцу АА на износ од 5.113 евра исплати камату по стопи коју Централна европска банка прописује за евро почев од 27.05.2009.године до исплате, у динарској противвредности по најповољенијем курсу пословних банака у месту плаћања на дан извршења, у року од 15 дана, док се ОДБИЈА као неоснован захтев тужиоца АА којим је тражио да се обавеже тужена ББ да му на износ од 5.113 евра исплати законску затезну камату почев од 27.05.2009.године до исплате.

О б р а з л о ж е њ е

Првостепеном пресудом обавезана је тужена да тужиоцу ББ исплати износ од 5.113 евра у динарској противвредности, по најповољнијем курсу пословних банака у месту плаћања, на дан извршења, са законском затезном каматом на овај износ почев од 27.05.2009.године, као дана прецизирања захтева, на штедне улоге по виђењу које се плаћају на потраживање на валуту обавеза од стране пословних банака до коначне исплате, у року од 15 дана од дана пријема пресуде ( став први изреке ). Одбијен је захтев тужиоца АА1 којим је тражио да се обавеже тужена ББ да му исплати износ од 5.113 евра у динарској противвредности по најповољнијем курсу пословних банака у месту плаћања, на дан извршења, са законском затезном каматом на овај износ почев од 27.05.2009.године, као дана прецизириња захтева, на штедне улоге по виђењу, који се плаћају на потраживања на валуту обавеза од стране пословних банака, до коначне исплате ( став други изреке ). Одбијен је предлог тужилаца којим су тражили да се одреди привремена мера којом би се забранило туженој отуђење катастарске парцеле аа (став трећи изреке). Обавезана је тужена да тужиоцу АА на име накнаде трошкова поступка исплати износ од 101.920,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема пресуде ( став четврти изреке ).

Против наведене пресуде и то одлуке садржане у ставу првом и четвртом изреке тужена је благовремено изјавила жалбу побијајући је због битних повреда одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност првостепене пресуде у побијаном делу у смислу члана 372. ЗПП, Апелациони суд је нашао да је жалба делимично основана.

Према разлозима првостепене пресуде тужилац АА је са сада покојним супругом тужене ПП преговарао око куповине дела катастарске парцеле аа, која је била власништво сада покојног супруга тужене ПП, а којим преговорима су присуствовали супруга тужиоца АА, ББ1 и отац сада покојног ПП ПП1. Том приликом тужилац АА и сада покојни супруг тужене ПП су се договорили да сада покојни супруг тужене ПП тужиоцу АА прода део наведене катастарске парцеле за износ од 12.500 дм, с тим што је тужилац АА сада покојном супругу тужене ПП одмах исплатио износ од 10.000 дм, у вези чега су сачинили признаницу која је потписана како од стране тужиоца АА тако и од стране сада покојног супруга тужене ПП и присутних сведока, а на признаници је констатовано да ће тужилац АА преостали износ од 2.500 дм најкасније исплатити до 01.12.1998.године. До реализације уговора о купопродаји није дошло због одустанка сада покојног супруга тужене ПП који је сматрао да је парцелу могао да прода за већу купопродајну цену. Пред Општинским судом у Лазаревцу вођен је поступак по тужби овде тужиоца АА1, а који поступак је правноснажно окончан доношењем пресуде П.бр. 918/06 од 17.11.2006.године којим је одбијен захтев тужиоца АА1 којим је тражио да се утврди да је по основу писменог уговора од 19.09.1998.године, на коме потписи нису оверени код суда, постао власник дела катастарске парцеле аа, у површини од 0.60,00 ха, док из образложења наведене пресуде произилази да се писменој признаници не може признати дејство уговора о купопродаји непокретности те да нису испуњени услови из члана 4 Закона о промету непокретности обзиром да купопродајна цена није исплаћена у потпуности, није дошло до предаје у посед као и да тужилац у тој парници није дао пуномоћје свом оцу АА да у његово име учествује у купопродаји. Решењем Општинског суда у Лазаревцу О.бр. 109/07 од 14.06.2007.године на заоставштини сада покојног ПП за наследнике оглашени су супруга, овде тужена ББ и синови ББ2 и ББ3, а наследници су извршили споразумну деобу, тако да је туженој припала цела парцела аа, у површини од 0.85,78 ха и половина парцеле аа1, стара кућа и помоћни објекти изграђени на овој парцели.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања правилно је закључио првостепени суд да како није дошло до реализације уговора о купопродаји између тужиоца АА и сада покојног супруга тужене ПП, да је тужена, као наследник иза сада покојног супруга у обавези да тужиоцу врати износ од 10.000 дм, односно 5.113 евра у динарској противвредности по најповољнијем курсу пословних банака у месту плаћања на дан извршења, правилно применивши одредбе из члана 210. Закона о облигационим односима и члана 222. Закона о наслеђивању.

Нашавши да у спроведеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 1. и 2. ЗПП, да је чињенично стање потпуно и правилно утврђено и на исто правилно примењено материјално право, то је Апелациони суд сходно овлашћењу из члана 375. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке ове другостепене одлуке, а при томе је имао у виду све жалбене наводе тужене и нашао да исти не доводе у сумњу законитост и правилност првостепене одлуке.

Наиме, неосновани су жалбени наводи тужене којима се указује да првостепени суд није потпуно и правилно утврдио чињенично стање, јер сада покојни супруг тужене ПП никада није био учесник материјалноправног односа у вези купопродаје парцеле, већ је то био његов отац, сада покојни ПП1, па стога тужена као правни следбеник покојног ПП не може бити тужена у овом спору. Наводи су неосновани, јер је првостепени суд потпуно и правилно утврдио чињенично стање у погледу тога ко је преговарао, односно да су преговарали тужилац АА и сада покојни супруг тужене ПП, те да је тужилац АА сада покојном супругу тужене ПП предао износ од 10.000 дм, а што су потврдили сведоци, а што произилази и из писменог доказа – признанице. С тим у вези, неосновани су и жалбени наводи тужене којима се указује да првостепени суд није правилно ценио доказе из предмета Општинског суда у Лазаревцу П.бр. 918/06, јер је и првостепени суд ценио одлуку која је донета у том поступку, као и доказе који су изведени у том поступку, те с тим у вези извео правилан закључак ко је учествовао у преговорима и ко је коме предао износ од 10.000 дм. Неосновани је и жалбени навод тужене да првостепени суд није правилно ценио приговор застарелости потраживања, јер је првостепени суд ценио правилно истакнути приговор застарелости предметног потраживања и нашао да потраживање није застарело, обзиром да се ради о неоснованом обогаћењу у смислу члана 210 Закона о облигационим односима, а имајући у виду да је тужилац АА износ од 10.000 дм предао сада покојном супругу тужене ПП 19.11.1998.године, а тужбу суду поднео 27.06.2008.године, из чега произилази да потраживање тужиоца није застарело.

Међутим, у погледу одлуке о камати, на правилно утврђено чињенично стање материјално право није правилно примењено када је тужиоцу АА досуђена законска, а не домицилна камата.

Наиме, како је тужена као законски наследник иза сада покојног ПП обавезана да тужиоцу АА врати износ од 10.000 дм, односно 5.113 евра, то је иста дужна да тужиоцу врати наведени износ али не са законском затезном каматом. Ово јер сврха исплате затезне камате је очување новчане супстанце, па ако би се на девизно потраживање тужиоца АА досудила затезна камата у коју је уграђен елеменат раста цена на мало дошло би до неоснованог обогаћења на страни тужиоца као повериоца јер у начелу и девизни курсеви прате раст трошкова живота, па зато тужилац АА као поверилац девизног потраживање има право само на домицилну камату у складу са одредбом из члана 132. у вези члана 277. Закона о облигационим односима, у динарској противвредности сагласно одредби из члана 395. Закона о облигационим односима, због чега је Апелациони суд сходно овлашћењу из члана 380. став 1. тачка 4. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке првостепене одлуке и преиначио одлуку о камати тако што је обавезао тужену да тужиоцу АА на досуђени износ плати камату по стопи коју Централна европска банка прописује за евро, док је одбио захтев тужиоца АА за исплату законске затезне камате.

Правилна је и одлука о трошковима поступка јер је иста донета правилном применом члана 149. и 150. ЗПП.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА
Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)