Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.01.2013.

Гж 7050/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 7050/11
24.01.2013. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Сање Пејовић и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници тужиоца "АА", кога заступа АБ, адвокат, против туженог ББББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради раскида поравнања, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П 76929/10 од 31.03.2011. године, у седници одржаној 24.01.2013. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П 76929/10 од 31.03.2011. године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 76929/10 од 31.03.2011. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се раскине судско поравнање закључено између тужиоца и туженог пред Општинским судом у Крушевцу под бројем 3Р 15/09 дана 13.01.2009. године и да се обавеже тужени да тужиоцу преда непокретност-парцеле аа, у уделу од 4000/33279, те да се тужени обавеже да трпи да се тужилац по основу пресуде суда и уговора број 2А Ов 68/01 од 07.09.2001. године укњижи као власник идеалног дела наведене непокретности. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се поништи судско поравнање закључено између парничних странака пред Општинским судом у Крушевцу под бројем 3Р 15/09 дана 13.01.2009. године и да се тужени обавеже да тужиоцу преда у посед непокретности-парцеле аа, те да се тужени обавеже да трпи да се тужилац на основу пресуде и уговора број 2А Ов 68/01 од 07.09.2001. године, укњижи као искључиви власник идеалног дела наведене непокретности. Ставом трећим изреке тужилац је обавезан да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 77.500,00 динара.

Против наведене пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу из свих законских разлога.

Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 372. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС” број 125/04 и 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС” број 72/11) и нашао да је жалба тужиоца неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачке 1, 2, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности, као ни битне повреде поступка из тачке 12. ове законске одредбе, на коју жалбом указује тужилац, јер је ожалбена пресуда разумљива, садржи разлоге о битним чињеницама и њена законитост се може испитати.

Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку, парничне странке су 13.01.2009. године закључиле поравнање у предмету Општинског суда у Крушевцу 3Р 15/09 којим је раскинут уговор о продаји непокретности оверен пред Општинским судом у Крушевцу 07.09.2001. године под бројем Ов 68/01, којим је тужилац, као купац, купио од туженог, као продавца, део непокретности – катастарске парцеле аа и то у висини 4000/33279 идеалних делова у површини од 4.000 м2, од укупне површине парцеле 33279 м2, што је уписано у зк. ул. 2 КО _. Ставом другим поравнања купац је обавезан да врати и преда у својину и државину продавцу наведену непокретност у року од 15 дана од дана закључења поравнања, а ставом трећим, продавац је обавезан да купцу изврши повраћај уплаћене купопродајне цене у износу од 40.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, такође у року од 15 дана од дана закључења поравнања. Ставом четвртим поравнања странке су констатовале да прихватају и да су сагласни са закључењем поравнања и да немају других захтева и потраживања по основу раскинутог уговора из става првог овог поравнања, па је суд донео решење којим је прихватио поравнање странака које има снагу извршне исправе. Поравнање је у име тужиоца закључио директор АА, као заступник тужиоца, који је обављао ту дужност све до 2009. године. У Регистру привредних субјеката у моменту закључења наведеног поравнања директор је као заступник тужиоца имао неограничена овлашћења у унутрашњем и спољнотрговинском промету. Оснивачким уговором за тужиоца, и то уговором о организовању Привредног друштва за спољну трговину и дистрибуцију "АА" било је предвиђено да привредно друштво заступа директор друштва са неограниченим овлашћењима, а у члану 11. да чланови друштва одлучују о стицању, продаји, давању у закуп, залагању или другом располагању имовином велике вредности у складу са Законом о привредним друштвима. Такође је утврђено да је уговор, који је раскинут наведеним поравнањем, закључио у име тужиоца директор АА.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да нема основа за раскид закљученог судског поравнања због неизвршења обавезе преузете поравнањем, јер је тужилац могао тражити принудно извршење ове обавезе, с обзиром да поравнање има снагу извршне исправе. Такође, закључио је да нема основа ни за поништај наведеног поравнања из разлога што га је закључио директор предузећа без сагласности чланова друштва, будући да је у време када је закључено поравнање, заступник предузећа имао неограничена овлашћења у унутрашњем и спољно-трговинском промету.

Оцењујући наводе жалбе, Апелациони суд је нашао да је првостепени суд на правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно применио материјално право закључујући да нема основа како за раскид, тако ни за поништај поравнања.

Наиме, судско поравнање по својој природи представља споразум странака тј. уговор којим странке уређују своје грађанскоправне односе којима могу слободно располагати у парници, и има својство извршне исправе На ово указује одредба члана 323. став 3. Закона о парничном поступку, који предвиђа да поравнање има исто дејство као и судска пресуда. Иако по својој природи судско поравнање јесте уговор, на наведени правни институт се не примењују правила која важе у случају неиспуњења уговора, због тога што поравнање има снагу извршне судске исправе, те се принудно може извршавати у извршном судском поступку, због чега је првостeпени суд правилно закључио да је тужбени захтев тужиоца за раскид поравнања неоснован. Правилна је и одлука првостeпеног суда да није основан тужбени захтев за поништај закљученог поравнања. Наиме, тужилац током поступка није доказао да постоје разлози предвиђени чланом 111. Закона о облигационим односима због којих би се поништило поравнање, а због закључења уговора од стране неовлашћеног лица, тужбом се може тражити утврђење ништавости, како то произилази из члана 88. став 3. ЗОО, што се евентуалним тужбеним захтевом не тражи. Поред тога, не стоје наводи тужиоца да је приликом закључења поравнања тужилац заступан од стране неовлашћеног лица, будући да је у Регистру Привредних субјеката тадашњи директор предузећа АА, који је закључио поравнање, као и уговор о купопродаји, био уписан као заступник тужиоца са неограниченим овлашћењима у унутрашњем и спољнотрговинском промету, без означења да је потребна сагласност органа тужиоца за закључење уговора. Наиме, како је чланом 55. став. 1. ЗОО предвиђено да када је општим актом правног лица одређено и у Регистар уписано да његов заступник може закључити одређени уговор само уз сагласност неког органа, а у току поступка утврђено да у Регистар Привредних субјеката није уписано ограничење у овлашћењима директора, то су се неосновани жалбени наводи тужиоца да је тужиоца приликом закључења поравнања заступало неовлашћено лице, јер у конкретном случају нису испуњени кумулативни услови предвиђени наведеним чланом 55. ЗОО. Ово тим пре што је директор АА закључио као заступник тужиоца уговор о купопродаји који је раскинут поравнањем. Такође, испуњењем обавезе тужиоца из поравнања, предајом у својину и државину непокретности туженом, може се сматрати да је тужилац одобрио и прихватио закључено поравнање.

Суд је ценио и остале жалбене наводе тужиоца, али их посебно не образлаже јер сматра да се истим не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде.

Потврђена је и одлука о трошковима парничног поступка, јер је донета правилном применом одредаба члана 149. и 150. ЗПП-а.

  Са напред изнетог, а применом члана 375. Закона о парничном поступку одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија
Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)