Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.09.2010.

Гж 7673/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 7673/10
Дана 01.09.2010. године
Б Е О Г Р А Д



У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Олге Сокић, председника већа, Драгане Миросављевић и Радмиле Ђурић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА, кога заступа АБ, против тужене Републике Србије – Министарство одбране, коју заступа Дирекција за имовинско правне послове, Одељење у Београду, ул.Светозара Марковића бр.21, ради накнаде штете, вредност предмета спора 1.220.000,00 динара, одлучујући о жалбама странака изјављеним против пресуде Другог општинског суда у Београду П.бр.1665/08 од 15.01.2009.године, у седници већа одржаној дана 01.09.2010.године, донео је следећу


П Р Е С У Д У



ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Другог општинског суда у Београду П.бр.1665/08 од 15.01.2009.године у ставу првом и трећем изреке тако што се ОДБИЈА као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражено да се обавеже тужена да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете плати и то: на име претрпљених физичких болова износ од 240.000,00 динара, на име претрпљеног страха износ од 260.000,00 динара, на име наружености износ од 40.000,00 динара и на име умањења опште животне способности износ од 500.000,00 динара односно укупно износ од 1.040.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 15.01.2009.године до исплате, као и износ од 76.500,00 динара на име трошкова парничног поступка.


О б р а з л о ж е њ е


Побијаном пресудом, у ставу првом изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца, па је обавезана тужена да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете исплати и то: на име претрпљених физичких болова износ од 240.000,00 динара, на име претрпљеног страха износ од 260.000,00 динара, на име душевних болова због наружености износ од 40.000,00 динара и на име душевних болова због умањења опште животне активности износ од 500.000,00 динара, односно укупно износ од 1.040.000,00 динара заједно са законском затезном каматом почев од 15.01.2009.године до исплате у року од 15 дана. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев за износ од 80.000,00 динара на име наружености и за износ од 100.000,00 динара на име умањења опште животне активности са законском затезном каматом. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име парничних трошкова плати износ од 76.500,00 динара у року од 15 дана по пријему пресуде, под претњом извршења.

Против наведене пресуде обе парничне странке су изјавиле жалбу и то тужилац на одлуку о трошковима због погрешне примене материјалног права а тужена на усвајајући део из свих законом предвиђених жалбених разлога.

Тужилац је дао одговор на жалбу тужене са предлогом као у одговору.

Испитујући правилност побијане пресуде у оспореном делу у смислу члана 372 ЗПП, Апелациони суд је нашао:

жалба тужене је основана док је жалба тужиоца неоснована.

У проведеном поступку нема битних повреда одредаба парничних поступка из члана 361 став 2 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности а жалбом тужене се не указује на друге повреде поступка.

По проведеном поступку је утврђено да је тужилац заробљен од стране паравојних формација Републике Хрватске 03.11.1991.године, да је у заробљеништву био 39 дана и да је размењен дана 12.12.1991.године, те да се са захтевом за обештећење ван спора обратио заступнику тужене 24.11.2005.године. Вештачењем је утврђено да је за све време боравка у заробљеништву због физичке и психичке тортуре тужилац трпео болове и страх чији идентитет и дужина трајања су ближе описани у налазима вештака, да је као последица претрпљеног физичког злостављања код тужиоца дошло до умањења естетског изгледа и да према сагласном налазу вештака код тужиоца постоји умањење опште животне способности укупно 33 % трајно.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да постоји одговорност тужене у смислу члана 173 и 174 ЗОО, те да потраживање тужиоца није застарело у смислу члана 388 ЗОО јер је дошло до прекида застарелости обраћањем тужиоца законском заступнику тужене због чега је првостепени суд делимично усвојио тужбени захтев и од вишка истог одбио одлучивши као у изреци.

Међутим, основано се по налажењу Апелационог суда жалбом тужене напада правилност датог закључка првостепеног суда у вези истакнутог приговора застарелости а тиме и правилност примене материјалног права.

Одредбом члана 376 ЗОО прописано је да потраживање накнаде проузроковане штете застарева за три године од када је оштећеник дознао за штету и за лице које је штету учинило. У сваком случају, ово потраживање застарева за пет година од када је штета настала у смислу става 2 цитираног члана. Према члану 388 ЗОО застаревање се прекида подизањем тужбе и сваком другом повериочевом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом, у циљу утврђивања, обезбеђења или остварења потраживања.

Штета коју је тужилац претрпео настала је у вези са извршењем кривичног дела оружане побуне која застарева у року од 15 година на основу члана 377 став 1 ЗОО. Штетни догађај је наступио 12.12.1991.године. Тужилац се обраћао туженој са захтевом за обештећење ван спора 24.11.2005.године а тужбу у овом спору поднео је 27.03.2008.године.

Основани су наводи жалбе да до прекида застарелости није дошло. У смислу члана 391 ЗОО за прекид застаревања није довољно да поверилац позове дужника писмено или усмено да обавезу испуни. Према одредби члана 387 и 388 ЗОО застаревање се прекида када дужник призна дуг, подизањем тужбе и сваком другом повериочевом радњом предузетом против дужника пред судом или неким другим надлежним органом у циљу утврђивања, обезбеђења или остварења потраживања. У овом спору тужена није признала дуг тужиоцу а тужба је поднета по протеку рока од 15 година, а вансудска опомена, како се то основано у жалби тужене указује, не прекида застарелост.

С обзиром да је потраживање тужиоца застарело, јер до прекида застарелости, у смислу цитираних законских одредби, није ни дошло, то је Апелациони су преиначио првостепену пресуду и сходно члану 380 ЗПП одлучио као у изреци.



ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА - СУДИЈА
Олга Сокић с.р.

За тачност отправка
Управитељ судске писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)