Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.03.2018.

Гж 776/18

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 776/18
14.03.2018. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Бранке Дражић, председника већа, Невенке Ромчевић и Снежане Живковић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адвокат, против туженог Града Београда, кога заступа Градски јавни правобранилац, Београд, ул. Тиршова бр. 3, ради накнаде штете, одлучујући о предлогу за понављање поступка пред Апелациoним судом у Београду који је вођен по жалбама тужиоца и туженог изјављеним против пресуде Првог основног суда у Београду П 82692/10 од 27.03.2013.године, у седници већа одржаној 14.03.2018. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ предлог тужиоца АА за понављање поступка правноснажно окончаног пресудом Апелационог суда у Београду Гж 6628/13 од 17.10.2013.године.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев и обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде штете због изгубљене зараде у периоду од 03.03.2005.године до 31.03.2010. године исплати износ од 1.498.505.динара са законском затезном каматом која доспева на сваки појединачни месечни износ накнаде почев од 5. дана наредног месеца у односу на месец за који се накнада плаћа па до коначне исплате. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 165.250,00 динара са законском затезном каматом од 27.03.2013.године до исплате. Ставом трећим изреке тужилац је ослобођен плаћања судских такси.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужилац из свих законских разлога.

Пресудом Апелациoног суда у Београду Гж 6628/13 од 17.10.2013.године ставом првим изреке преиначена је пресуда Првог основног суда у Београду П 82692/10 од 27.03.2013.године у ставу првом изреке и одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца АА да му тужени Града Београд због изгубљене зараде у периоду од 03.03.2005.године до 31.03.2010. године исплати износ од 1.498.505.динара са законском затезном каматом која доспева на сваки појединачни месечни износ накнаде почев од 5. дана наредног месеца у односу на месец за који се накнада плаћа па до коначне исплате. Ставом другим изреке преиначено је решење о трошковима парничног поступка садржамо у ставу другом изреке пресуде Првог основног суда у Београду П 82692/10 од 27.03.2013.године и обавезан тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 103.1250,00 динара.

Тужилац је преко пуномоћника-адвоката благовремено поднео предлог за понављање правноснажно окончаног поступка пред Апелациoним судом у Београду, позивајући се на одредбу члана 87 Закона о Уставном суду, наводећи да је Уставни суд Републике Србије донео одлуку Уж 7399/12 од 12.05.2016. године којом је утврђено да је подносиоцу уставне жалбе ББ пресудом Апелациoног суда у Београду Гж 9083/12 од 11.07.2013. године повређено право на правично суђење зајамчено чланом 36став 1 Устава РС, а да се овде тужилац налази у истој правној и чињеничној ситуацији у којој се налазио ББ. Такође је указао да одлуке Уставног суда које се односе на друго лице, које није странка у поступку који се понавља, може бити разлог и основ понављања поступка, што је потврдио Врховни касациони суд одлучујући у парницама по тужбама ауто-такси превозника према Граду Београду (поступци са битно сличним чињеничним стањем и истим правним основом) у одлукама Рев 1648/15 од 29.10.2015.године, Рев 1040/15 од 04.11.2015.године, Рев 2140/15 од 17.11.2015.године.

Тужени је поднео одговор на предлог за понављање поступка.

Одлучујући о предлогу за понављање поступка у смислу одредбе члана 429 ЗПП у вези одредбе члана 372 ЗПП (“Службени гласник РС”, бр. 125/04 и 111/09), који се примењује на основу члана 506 став 1 ЗПП (“Службени гласник РС” бр. 72/11 и 49/13-УС, 74/13-УС и 55/14), апелациoни суд је оценио да предлог за понављање поступка није основан.

Према одредби члана 422 тачка 11 ЗПП који се примењује у овој парници, поступак који је одлуком суда правноснажно завршен може се по предлогу странке поновити ако је у поступку по уставној жалби Уставни суд утврдио повреду или ускраћивање људског или мањинског права и слободе зајемчене Уставом у парничном поступку.

У конкретном случају, тужилац се позвао на одлуку Уставног суда којом је утврђено да је подносиоцу уставне жалбе ББ, који се налазио у истој правној ситуацији као тужилац којем је пресудом Апелациoног суда у Београду Гж 9083/12 од 11.07.2013. године повређено право на правично суђење зајамчено чланом 36 став 1 Устава РС, а у смислу одредбе члана 87 Закона о Уставном суду (“Службени гласник РС”, бр. 109/07). У наведеној одлуци Уставног суда Уж 7399/13 од 12.05.2016. године није одлучено да се дејство те конкретне одлуке проширује и на друге правне ситуације(наводећи у самој одлуци да налази да нема услова за разматрање предлога да се дејство конкретне Одлуке прошири и на друга лица).

По оцени апелационог суда дејство одлуке Уставног суда не може се проширити на (по идентитету правне ситуације) сличне појединачне акте који нису били предмет одлучивања Уставног суда, нити на лица на која се ти акти непосредно не односе.

  Наиме, лица овлашћена да траже понављање поступка су странке у парничном поступку чије су уставне жалбе усвојене, као и она лица која нису поднела уставну жалбу, а налазе се у истој правној ситуацији, ако је Уставни суд тако одлучио (Закључак са седнице Грађанског одељења и Одељења Одељења за радне спорове Апелационог суда у Београду од 07.12.2012.године).

Овакав правни став изражен је и у одлуци Уставног суда Уж 8763/ 2013 која је објављена у “ Сл. Гласнику РС” бр. 82/2015 “ ...битна карактеристика одлука Уставног суда по уставној жалби јесте њихово деловање према учесницима (странкама) у конкретном поступку, а само изузетно према трећим лицима. Наиме, према Закону о Уставном суду постоји правна могућност проширеног дејства ових одлука Уставног суда и на трећа лица, али је она условљена постојањем и остваривањем одређених услова (претпоставки) утврђених Законом. Из члана 87 Закона о Уставном суду следи да се одлука Уставног суда којом је утврђено да је појединачном судском одлуком повређено или ускраћено Уставом зајемчено право или слобода више лица која нису поднела уставну жалбу, ако се тај неуставни акт непосредно односи на њих и ако се та лица налазе у истој правној ситуацији као и подносилац уставне жалбе. Уставни суд посебно наглашава да из наведене одредбе Закона о Уставном суду произилази да се дејство конкретне одлуке Уставног суда по уставној жалби у погледу утврђења повреде зајемченог права и поништаја одлуке суда може проширити и на лица која нису поднела уставну жалбу, али под условом да Уставни суд оцени да је то нужно у конкретном случају, те да исто изричито утврди својом одлуком, односно да својом одлуком Суд одреди круг лица на која проширује дејство те конкретне одлуке”

Из наведених разлога, овај суд је одбио предог за понављање поступка по жалбама тужиоца и тужене изјављеним против пресуде Првог основног суда у Београду П 82692/10 од 27.03.2013.године и у смислу одредбе члана 429 ЗПП одлучио као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Бранка Дражић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)