Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.02.2011.

Гж 8245/10

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 8245/10
03.02.2011. године
БЕОГРАД

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Невенке Ромчевић и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адвокат, против тужене ББ, ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужене изјављеној против међупресуде Трећег општинског суда у Београду П.3550/06 од 02.04.2009.године, у седници већа одржаној 03.02.2011. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Апелациони суд у Београду се оглашава стварно ненадлежним за одлучивање о жалби тужене изјављеној против међупресуде Трећег општинског суда у Београду П.3550/06 од 02.04.2009.године.

Списи се уступају Вишем суду у Београду као стварно и месно надлежном суду.

О б р а з л о ж е њ е

Међупресудом Трећег општинског суда у Београду П. 3550/06 од 02.04.2009. године утврђено је право на накнаду штете тужиоца АА у односу на тужену ББ насталу због рушења објекта аа.

Против наведене пресуде жалбу је изјавила тужена због свих разлога предвиђених чланом 360 ЗПП.

Испитујући по службеној дужности надлежност за одлучивање по жалби у смислу члана 17 став 1 ЗПП, у вези чл. 98 Закона о уређењу судова, Апелациони суд је оценио да није стварно надлежан за одлучивање у овом другостепеном поступку.

Тужбом од 08.08.2001. године тужилац је тражио да се тужена обавеже на му на име накнаде штете исплати износ од 100.000,00 динара. На рочишту за главну расправу 08.12.2003. године тужилац је смањио тужбени захтев тако што је тражио да се тужена обавеже да му на име накнаде штете исплати износ од 46.156,00 динара.

Према члану 335 ЗПП, ако је тужени оспорио и основ тужбеног захтева и износ тужбеног захтева, а у погледу основа ствар је сазрела за доношење одлуке, суд може из разлога целисходности да донесе прво пресуду само о основу тужбеног захтева (међупресуда).

Према члану 188 ЗПП, тужилац може у тужби тражити да суд само утврди постојање односно непостојање неког права или правног односа, или истинитост односно неистинитост неке исправе. Оваква тужба може се подићи када је то посебним прописима предвиђено, када тужилац има правни интерес да суд утврди постојање, односно непостојање неког спорног права или правног односа, пре доспелости захтева за чинидбу из истог односа или истинитост односно неистинитост неке исправе или кад тужилац има неки други правни интерес. Према члану 189 ЗПП, ако одлука о спору зависи од тога да ли постоји или не постоји неки правни однос који је у току парнице постао споран, тужилац може, поред постојећег захтева, истаћи захтев да суд утврди да такав однос постоји, односно да не постоји, ако је суд пред којим тече парница надлежан за такав захтев. Истицање оваквог захтева неће се сматрати преиначењем тужбе.

Тужбени захтев којим тужилац тражи да суд обавеже туженог да му на име накнаде штете исплати одређени новчани износ представља тужбени захтев за осуду на чинидбу који се односи на потраживање у новцу. Одлука само о основу тужбеног захтева за накнаду штете, којом се утврђује право тужиоца на накнаду штете (међупресуда) није одлука о тужби за утврђење из члана 188 ЗПП као ни одлука о захтеву за утврђење у току парнице из члана 189 ЗПП. Доношењем међупресуде којом се утврђује право тужиоца на накнаду штете не мења се кондемнаторни карактер захтева за накнаду штете. Коначном одлуком о тужбеном захтеву за накнаду штете, суд ће обавезати тужиоца на исплату новчаног износа усвајањем тужбеног захтева или одбити захтев за исплату новчаног износа одбијањем тужбеног захтева.

Одредбом члана 23 став 2 тачка 2 Закона о уређењу судова је прописано да виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова, између осталог, на пресуде у споровима мале вредности. Према члану 467 став 1 ЗПП, спорови мале вредности јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази износ динарске противвредности 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

На дан прецизирања тужбеног захтева 08.12.2003. године, 1 евро је износио 67,8131 динар, па је 46.156,00 динара износило 680,635 евра. С обзиром на то да се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази износ од 3.000 евра на дан прецизирања тужбеног захтева, Апелациони суд није надлежан за одлучивање о жалби тужене изјављеној против међупресуде, већ Виши суд у Београду.

Са изнетих разлога, одлучено је као у изреци решења.

       ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
       Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић с.р.

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)