Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.07.2010.

Гж 862/10

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 862/10
15.07.2010. године
БЕОГРАД


У И М Е Н А Р О Д А

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа АБ, адвокат, против туженог ББ, кога заступа БА, адвокат, ради раскида уговора и накнаде штете, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Четвртог општинског суда у Београду П. 18/03 од 06.06.2007. године, у седници већа одржаној дана 15.07.2010. године, донео је

П Р Е С У Д У

Одбија се као неоснована жалба туженог и потврђује пресуда Четвртог општинског суда у Београду П. 18/03 од 06.06.2007. године, у ставу првом изреке.

Укида се пресуда Четвртог Општинског суда у Београду П. 18/03 од 06.06.2007. године у ставу другом и трећем изреке и предмет у том делу враћа Првом основном суду у Београду на поновно суђење.

О б р а з ло ж е њ е

Пресудом Четвртог општинског суда у Београду П. 18/03 од 06.06.2007. године ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев и раскинут уговор о адаптацији, реновирању и надоградњи породичне куће аа закључен 16.06.2000. године између тужиље као наручиоца и туженог као извођача. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиљи исплати износ од 5.202,88 еура, са домицилном каматом, почев од 25.04.2005. године као дана вештачења, па до коначне исплате на име уговорених а неизвршених обавеза по уговору о адаптацији, реновирању, надоградњи породичне куће од 16.06.2000. године, као и на име материјалне штете прузроковане нестручним и неквалитетним извођењем радова по наведеном уговору, а све у динарској противвредности по курсу који је важио у време исплате. Ставом трећим изреке обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 77.390,00 динара.

Против наведене пресуде, жалбу је изјавио тужени, не наводећи законске разлоге из члана 360 став 1 ЗПП-а, образлажући као у жалби.

Испитујући побијану одлуку у смислу члана 372 ЗПП-а, Апелациони суд је нашао да је жалба делимично основана.

Првостепени суд је утврдио да је дана 16.06.2000. године закључен Уговор о адаптацији, реновирању и надоградњи породичне куће, између тужиље као наручиоца и туженог као извођача. Предмет уговора је адаптација, реновирање и надоградња породичне куће аа, сувласништво тужиље и ВВ. Чланом 2 уговора извођач се обавезао да изврши комплетне радове на постојећем стамбеном простору као и комплетне радове на доградњи постојећег стамбеног простора, по систему кључ у руке. Чланом 6 уговора предвиђено је да рок извршење радова износи 6 месеци и почиње да тече 14.06.2000. године и завршава се 15.08.2000. године, а уколико извођач не буде у могућности да из оправданих разлога не заврши радове у року, дужан је да о томе писмено обавести наручиоца најмање 15 дана пре истека рока. Уколико извођач не изврши поменуте радове ни у накнадно одређеном року, губи право на остатак неисплаћеног износа уговорене цене радова. Чланом 7 уговорено је да цена радова износи 20.000 ДЕМ. Чланом 8 уговора предвиђено је да ће цена бити исплаћена у три дела и то на почетку радова 10.000 ДЕМ, при подизању и надоградњи 5.000 ДЕМ и по завршетку радова 5.000 ДЕМ. На дан 16.06.2000. године тужиља је туженом, на основу уговора, исплатила 10.000 ДЕМ, а на дан 11.08.2000. године 5.000 ДЕМ. На дан 18.08.2000. године тужиља је туженом позајмила износ од 2000 ДЕМ који се тужени обавезао да ће вратити 31.08.2000. године, без камате. Након исплате једног дела новца, тужени је престао са радом, своју обавезу није извршио у потпуности и у року, а оно што је извео од радова, урадио је нестручно и неквалитетно, што је изазвало додатне трошкове тужиљи. Тужени је тужиљи исплатио износ од 6.000 ДЕМ, након чега је она купила материјал и ангажовала друге извођаче. Опоменом пред утужење од 19.01.2001. године тужиља је туженог известила да уговорене радове није извршио иако је примио новац, те да је својим средствима а преко другог извођача радове привела крају, па је у обавези да јој врати износ од 8.000 ДЕМ за неизвршене радове као и за разлику између примљених и уложених средстава у материјал и изведене радове.

Из налаза и мишљења судског вештака СС од 25.08.2005. године, суд је утврдио да је тужени извео кровну конструкцију, летве и цреп, без постављања дасака и тер папира. Тужиља је накнадно извршила скидање црепова и летава и извршила подашивање крова. Укупна вредност изведених радова на адаптацији, реновирању и надоградњи породичне куће аа, након одбитака казнених пенала и радова на отклањању уочених недостатака у вези покривања крова, на дан 18.08.2000. године износи 5.797,12 ДЕМ. Тужени дугује тужиљи износ од 5.202,88 ДЕМ на дан 15.08.2000. године, а на дан вештачења износ од 5.202,88 еура односно 442.244,80 динара.

У делу одлуке којим је раскинут уговор закључен између парничних странака, првостепени суд је правилно и потпуно утврдио чињенично стање и правилно применио материјално право и то одредбу члана 125 став 3 ЗОО-а. У делу којим је тужени обавезан да тужиљи исплати износ од 5.202,88 еура, одлука је захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП-а и члана 361 став 1 у вези члана 223 ЗПП-а, чињенично стање је погрешно и непотпуно утврђено и материјално право погрешно примењено.

Неосновано тужени у жалби истиче да, будући да је неспорно да су странке споразумно раскинуле уговор усменим путем, у јесен 2000. године када је тужени тужиљи вратио износ од 6.000 ДЕМ, након чега је тужиља ангажовала нове извођаче, она нема правни интерес да захтева раскид. Уговорна страна, без обзира да на постигнуту сагласност о раскиду уговора, има, у одсуству споразума о имовинскоправним односима насталих раскидом, правни интерес да захтева да суд утврди раскид уговора, ради остварења права из члана 132 ЗОО-а који прописује дејства раскида (право на повраћај датог и накнаду штете). У конкретном случају, према правилно утврђеним чињеницама, тужени је напустио извођење радова пре њиховог окончања, тужиља га је позивала да уговор изврши у целости, након чега је ангажовала нове извођаче, па су испуњени су услови за раскид предвиђени чланом 125 став 3 ЗОО-а, којим је прописано да када је поверилац захтевао испуњење, па га није добио у разумном року, може изјавити да раскида уговор, па је правилно првостепени суд одлучио као у ставу један изреке.

Основано се жалбом побија одлука у делу којим је обавезан тужени да тужиљи исплати износ од 5.202,88 еура, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права. Погрешно је првостепени суд применио члан 223 ЗПП-а обавезивањем туженог да предујми трошкове извођења новог вештачења у ситуацији када је вештак СС преминуо пре давања одговора на опсежне и образложене примедбе туженог из поднеска од 17.05.2005. године. Ово стога што је на тужиљи терет доказивања висине тужбеног захтева, а вештачење није окончано док вештак не одговори на примедбе странака. Поред тога, сагласно основаним наводима жалбе, првостепени суд није могао одлуку од 06.06.2007. године засновати на вештачењу од 26.06.2005. године с обзиром на то да се, према члану 189 став 2 ЗОО-а, висина накнаде штете одређује према ценама у време доношења судске одлуке, изузев случаја кад закон наређује шта друго. Основано жалба указује да суд налаз вештака посебно није могао прихватити у делу у ком је од износа извршених радова одбио 5 % на име пенала због доцње, јер је питање права на пенале правно питање, о ком се вештак, без налога суда, не може изјашњавати. Поред наведеног, првостепени суд је у чињенично стање унео и налаз вештака СС1, коме вештачење није поверено наредбом суда, који је првостепени суд пропустио да оцени и да разлоге из којих овај налаз није прихватио, па је одлука у овом делу нејасна и неразумљива, чиме је начињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП-а.

Због изложеног, применом члана 375 ЗПП-а одлучено је као у ставу првом изреке а применом члана 376 став 1 ЗПП-а и члана 377 став 2 ЗПП-а као у ставу другом изреке.

У поновном поступку, првостепени суд ће отклонити битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП-а, водећи рачуна о правилној примени члана 223 ЗПП-а и правилној примени одредаба чланова 132 ЗОО-а и члана 189 ЗОО-а правилно и потпуно утврдити чињенично стање и одлучити о непресуђеном делу тужбеног захтева и трошковима поступка.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић Момировић с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић с.р.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)