Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.12.2010.

Гж 8621/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 8621/10
14.12.2010. године
Београд


Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија: Споменке Зарић, председника већа, Милице Аксентијевић и Меланије Сантовац, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ, које заступа АБ, адвокат, против туженог ВВ, кога заступа ВА, адвокат, ради утврђења, одлучујући о предлогу туженог за понаваљање поступка пред другостепеним судом, правноснажно завршеног пресудом Окружног суда у Београду Гж.959/07 од 06.06.2008.године, у седници већа одржаној 14.12.2010.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈА СЕ као неоснован предлог туженог за понављање поступка пред другостепеним судом, правноснажно завршеног пресудом Окружног суда у Београду Гж.959/07 од 06.06.2008.године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног суда у Београду Гж.959/07 од 06.06.2008. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Општинског суда у Младеновцу П.бр.312/06 од 07.07.2006.године, којом је утврђено да тужени није стекао право службености пролаза комбајном и на други начин преко парцела тужилаца, као послужних добара, ради уласка туженог у његове парцеле, као послужних добара, на начин и у обиму утврђеном изреком првостепене пресуде, те којом је забрањено туженом да пролази преко наведених делова парцела тужилаца.

Против наведене правноснажне пресуде тужени је благовремено поднео предлог за понављање поступка пред другостепеним судом, а из разлога прописаних одредбом члана 422. тачка 4. Закона о парничном поступку.

Одлучујући о предлогу за понављање поступка пред другостепеним судом у смислу одредбе члана 429. став 3. Закона о парничном поступку („Сл. Гласник РС“ број 125/2004 и 111/2009) – ЗПП, Апелациони суд у Београду је нашао да предлог није основан.

Према одредби члана 422. тачка 4. ЗПП поступак који је одлуком суда правноснажно завршен може се по предлогу странке поновити, ако се одлука суда заснива на исправи која је фалсификована или у којој је оверен неистинит садржај. Према одредби члана 424. став 1. тачка 3. ЗПП предлог за понављање поступка се, у овом случају, подноси у року од 30 дана од када је странка сазнала за правноснажну пресуду у кривичном поступку, а ако се кривични поступак не може спровести, онда од дана кад је сазнала за обуставу тог поступка или за околности због којих се поступак не може покренути.

Према наводима туженог из поднетог предлога за понављање поступка, првостепени суд је утврдио да тужени није стекао право стварне службености пролаза преко парцела тужилаца одржајем, јер није фактички остваривао ту службеност за време законом прописано за стицање стварне службености одржајем, док је Окружни суд у Београду, поступајући као другостепени суд, своју одлуку засновао на чињеници да тужени има други пут за пролаз до својих парцела. Према наводима предлагача, другостепени суд је овај свој став засновао на налазу и мишљењу судског вештака датог у овом поступку, тачније скици лица места у којој је „оверен неистинити садржај“ - постојање пута преко парцела других суседа туженог, а ког пута „физички нема нити га је икада било“.

Предлог за понаваљање поступка пред другостепеним судом није основан. Окружни суд у Београду, као тада другостепени суд, одбио је жалбу туженог и првостепену пресуду потврдио, позивајући се на разлог на који се позвао и првостепени суд. Наиме, предмет туженог захтева је било утврђење да тужени није одржајем стекао право службености пролаза преко парцела тужилаца, те забрана туженом да и даље преко њих пролази. Према одредби члана 51. Закона о основама својинскоправних односа, стварна службеност заснива се правним послом, одлуком државног органа и одржајем. Према одредби члана 54. истог закона, стварна службеност стиче се одржајем када је власник повласног добра фактички остваривао службеност за време од 20 година, а власник послужног добра се томе није противио. Према утврђењу и првостепеног и другостепеног суда, наведени услов прописан одредбом члана 54. Закона о основама својинскоправних односа у конкретном случају није испуњен с обзиром да је тужени фактички пролаз преко парцела тужилаца вршио у периоду од 12 година, што је недовољно за стицање права стварне службености одржајем. Притом, околност да је другостепени суд, поред наведеног разлога, првостепену пресуду потврдио и због тога што је на основу налаза и мишљења судског вештака геодетске струке утврђено да је пролаз туженог до његових катастарских парцела могућ и преко парцела његових других суседа (који нису странке у овој парници) није од утицаја на другачију одлуку Апелационог суда у Београду по поднетом предлогу за понављање поступка пред другостепеним судом, пошто је основни разлог за неуспех туженог у правноснажно окончаном парничном поступку чињеница да није испуњен законски услов прописан одредбом члана 54. Закона о основама својинскоправних односа.

Независно од наведеног, и да се одлука другостепеног суда заснива искључиво на налазу и мишљењу судског вештака, предлог за понављање парничног поступка не би био основан. Налаз и мишљење судског вештака који је дат у парничном поступку, па тако и скица лица места која је саставни део тог налаза, не представља исправу у смислу одредбе члана 422. тачка 4. ЗПП. Према одредби члана 230. став 1. ЗПП јавна исправа је исправа коју је у прописаном облику издао надлежни државни орган у границама својих овлашћења, као и исправа коју је у таквом облику издало предузеће или друга организација у вршењу јавног овлашћења које јој је поверено законом, и она доказује истинитост онога што се у њој потврђује или одређује. Исту доказну снагу имају и друге исправе које су посебним прописима у погледу доказне снаге изједначене са јавним исправама (члан 230. став 2. ЗПП). Са друге стране, вештачење је доказно средство којем суд прибегава ради утврђивања чињеница за које је потребно стручно знање којим суд не располаже, а налаз и мишљење судског вештака суд цени по свом слободном судијском уверењу у смислу члана 8. ЗПП, на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа засебно и свих доказа заједно, као и на основу резултата целокупног поступка. Стога се налаз и мишљење судског вештака, па и скица лица места коју је сачинио судски вештак у склопу свог налаза и мишљења, не може сматрати исправом у смислу одредбе члана 230. став 1. и став 2. Закона о парничном поступку, па нема места примени одредбе члана 422. став 1. тачка 4. ЗПП.

Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 429. став 3. ЗПП одлучено је као у изреци.


Председник већа-судија
Споменка Зарић, ср.
МШ

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)