Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.08.2014.

Гж 8831/2013

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 8831/2013
27.08.2014. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судијa Светлане Беговић Пантић, председника већа, Момирке Прокић и Светлане Павић, чланова већа, у парници тужиоца АА, против туженог ББ, чији је пуномоћник БА адвокат, ради утврђења и брисања укњижбе, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П 6872/11 од 07.02.2013. године, у седници већа одржаној дана 27.08.2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П 6872/11 од 07.02.2013. године, и ОДБАЦУЈЕ тужба у правној ствари тужиоца АА против туженог ББ, поднета Првом основном суду у Београду 31.03.2011. године.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужилац АА да туженом ББ исплати, на име трошкова парничног поступка, износ од 76.500,00 динара у року од 15 дана од пријема преписа овог решења, под претњом извршења.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 6872/11 од 07.02.2013. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и утврђено је да није правно ваљана укњижба права својине уписана на аа у корист туженог ББ, па се налаже брисање исте и уписивање права власништва на аа у корист тужиоца АА, а што је тужени дужан да призна и трпи. Ставом другим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Изјављеном жалбом тужени побија првостепену пресуду из свих разлога предвиђених одредбом члана 360 став 1 ЗПП.

Испитујући правилност побијане пресуде у у смислу одредбе члана 372 ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09), који се примењује на основу члана 506 став 1 важећег ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 и 55/14), Апелациони суд је оценио да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба парничног поступка предвиђену одредбом члана 361 став 2 тачка 2 ЗПП, на коју суд пази током целог поступка, по службеној дужности.

Одредбом члана 361 став 2 тачка 2 ЗПП прописано је да битна повреда одредаба парничног поступка увек постоји ако је одлучено о захтеву који не спада у судску надлежност (која је предвиђена одредбом члана 16 наведеног Закона). Одредбом члана 16 истог Закона, ставом 1. је предвиђено да суд током целог поступка пази да ли решавање спора спада у судску надлежност, а ставом 2. да кад суд у току поступка утврди да за решавање спора није надлежан суд него неки други домаћи орган, огласиће се ненадлежни, укинуће спроведене радње у поступку и одбациће тужбу. Одлуке другостепеног суда о жалби прописане су, између осталог, одредбом члана 376 истог закона, а из става другог ове одредбе произилази да ако је у поступку пред првостепеним судом учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 2, другостепени суд ће укинути првостепену пресуду и одбацити тужбу.

Из садржине затражене правне заштите и ожалбене пресуде произилази да је предмет ове парнице утврђење да није правно ваљана укњижба права својине АА, брисање и упис права непокретности, на тужиоца. Првостепени суд је приликом одлучивања о таквом тужбеном захтеву тужиоца из тужбе поднете 31.11.2011. године за кога је закључио да је основан, учинио битну повреду одредаба парничног поступка из одредбе члана 361 став 2 тачка 2 ЗПП на коју овај суд, пази по службеној дужности, јер је првостепеном пресудом, у ставу првом изреке, одлучено о тужбеном захтеву који не спада у судску надлежност (члан 16 ЗПП).

Наиме, послови државне управе који се односе на катастар непокретности се уређују Законом о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“ бр. 72/09 и 18/10), који је ступио на снагу 11.09.2009. године, односно 03.04.2010. године. Тако је одредбама члана 2 тачка 17, чланом 8 став 1, чланом 10 тачка 3, чланом 11, чланом 60 став 1, чланом 73 тачка 2, чланом 75, чланом 108, чланом 114 став1 тачка 10, чланом 128 став 2, чланом 129 став 1 и чланом 180 став 1 истог Закона, прописано је да је лист непокретности основни документ о непокретностима и стварнима правима над њима, да се на поједина питања уписа стварних права која нису уређена законом примењују одредбе закона, којима се уређује својина и друга стварна права, а на поједина питања поступка која нису уређена ни законом, сходно се примењују одредбе закона којима се уређује општи управни поступак, док је за поједине државне управе из одредбе члана 1 тог Закона, надлежан Републички геодетски завод, а делокруг завода обухвата и послове државне управе који се односе на оснивање, обнову и одржавање катастра непокретности о којима решава у првом степену завод, а у другом степену министарство надлежно за послове просторног планирања и урбанизма, да се својина и друга стварна права на непокретностима стичу и преносе и увећавају уписом у катастар непокретности, а престају брисањем уписа, док је упис стварних права врста уписа у катастар непокретности којима се стичу, преносе, ограничавају или престају права својине или друга стварна права на непокретностима, да се у катастар непокретности уписују права коришћења, право закупа, право службености, хипотеке и друга стварна права на непокретностима прописана законом, да промене у поступку одржавања катастра непокретности, у смислу закона, јесу промене и на стварним правима и непокретностима које се односе на стицање, пренос, ограничења и престанак стварних права, да се под уписом сматра и брисање права непокретности, да се против решења донетог у првом степену може изјавити жалба у року од 15 дана од дана достављања решења и да се против другостепених решења донетих у складу са одредбама тог закона, може водити управни спор.

Дакле, како се захтев тужиоца односи на промене на стварним правима на непокретностима, а чије се стицање, промене и престанак уписује у катастар непокретности, то је за одлучивање о предметном захтеву тужиоца, у првом степену надлежан Републички геодетски завод, а у другом степену надлежно је министарство које је надлежно за послове планирања и урбанизма, у поступку који је уређен законом, уз сходну примену одредаба Закона о општем управном поступку, а да се против коначног другостепеног решења у управном поступку остварује управна судска заштита у управном спору, произилази да није дозвољена правна заштита путем брисовне парнице пред судом опште надлежности. Стога је првостепена пресуда, у ставу првом изреке, морала бити укинута а тужба тужиоца у овој правној ствари одбачена применом члана 376 став 2 ЗПП.

Са изнетих разлога, а на основу овлашћења из одредбе члана 376 став 2 ЗПП у вези одредбе члана 506 став 1 сада важећег ЗПП и одредбама члана 23 и члана 24 Закона и изменама и допунама Закона о парничном поступку одлучено је као у ставу првом изреке овог решења.

Одлучујући о трошковима парничног поступка, на основу члана 161 став 2 ЗПП, Апелациони суд је, имајући у виду исход спора, те одредбе члана 149 став 1, 150 и 159 став 3 истог Закона, обавезао тужиоца да плати туженом трошкове парничног поступка у укупном износу од 76.500,00 динара и то за одговор на тужбу, један необразложени поднесак, пет одржаних и једно неодржано рочиште. Тужилац је у обавези да туженом накнади трошкове које је имао ради вођења парнице, а односе се на парничне радње предузете од стране пуномоћника – адвоката, који су одмерени према Тарифи о наградама и накнади трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“ бр. 121/2012).

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Светлана Беговић Пантић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)