Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.01.2013.

Гж 8992/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 8992/12
10.01.2013. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа адв. АБ, против туженог ББ, кога заступа адв. БА, ради утврђења, одлучујући по жалби тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Београду П 392/12 од 26.10.2012. године, у седници већа одржаној 10.01.2013. године донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду П 392/12 од 26.10.2012. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновни поступак.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаним решењем је на основу чл. 292 у вези чл. 294 ст. 1 тач. 7 ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11) одбачена тужба.

Против овог решења тужилац је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка са предлогом да другостепени суд укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак.

Другостепени суд је испитао побијано решење у смислу чл. 386 у вези чл. 402 ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11) и нашао да је жалба основана.

Према стању у списима тужилац је у поднеску тужбе од 06.06.2012. године тражио да се утврди да уговор о поклону Ов 4911/11 од 08.04.2011. године закључен између непарничара ВВ као поклонодавца и туженог ББ као поклонопримца у делу у којем се односи на стан аа Београду не производи правно дејство у односу на тужиоца, што би тужени као поклонопримац био дужан да призна и трпи. Према чињеничним наводима тужбе, тужилац, тужеников поклонодавац и трећа лица су закључили уговор о заједничкој градњи стамбено-пословног објекта у ул. аа Ов 17078/06 од 16.10.2006. године са анексом Ов 3718/08 од 13.05.2008. године и споразум о физичкој деоби Ов 3270/08 од 13.05.2008. године по којем су непарничару ВВ у новосаграђеном пословно-стамбеном објекту припали станови бр. _ и _ са гаражним местима. Тужилац је против ВВ покренуо парницу П 66/12 пред Вишим судом у Београду ради делимичног раскида наведених уговора у односу на стан бр. 7 у површини од 88,25 м са гаражним местом. ВВ је ову непокретност оспореним уговором поклонила свом супругу туженом ББ уз задржавање права доживотног уживања на тој непокретности. Тужилац сматра да због овог располагања у односу на ВВ у посебној парници не може да оствари право на враћање непокретности после раскида наведених уговора и тражи да се на основу чл. 281 до 285 ЗОО утврди да располагање станом бр. _ и гаражним местом бр. _ у саставу пословно-стамбене зграде аа у Београду према тужиоцу не производи правна дејства. Тужилац се на припремном рочишту изјаснио да је предмет спора захтев за утврђење ништавости уговора о поклону и суд је на основу чл. 294 ст. 1 тач. 7 у вези чл. 101 ст. 5 и чл. 211 ЗПП одбацио тужбу. Суд сматра да се спор по захтеву трећег лица за утврђење ништавости уговора о поклону мора решити на једнак начин према свим лицима која су закључила оспорени уговор, да су поклонодавац и поклонопримац у смислу чл. 211 ст. 1 ЗПП нужни супарничари и закључује да је тужба непотпуна због тога што њоме није обухваћен поклонодавац ВВ. Побијано решење је донето погрешном применом наведених прописа.

Одредбом из чл. 211 ст. 2 ЗПП је прописано да се тужбени захтев одбија као неоснован када тужбом као странке нису обухваћени сви нужни супарничари, из чега следи да непотпуна процесна заједница тужених нужних супарничара не представља недостатак који би спречавао поступање по тужби, или недостатак због којег би се тужба могла третирати као неразумљив или непотпун поднесак у смислу чл. 101 ст. 1 у вези чл. 98 ст. 3 и 192 ЗПП. Кад тужбом као тужени нису обухваћени сви нужни супарничари, суд не може да одбаци тужбу као непотпуну. У таквој ситуацији се доноси мериторна одлука о тужбеном захтеву, а непотпуна процесна заједница тужених нужних супарничара се санкционише одбијањем тужбеног захтева, а не применом одредаба ЗПП које уређују поступање по неразумљивим или непотпуним поднесцима.

Према стању у списима тужба за побијање уговора о поклону као правне радње коју је тужиочев дужник непарничар ВВ предузела на штету тужиоца је у смислу чл. 283 ст. 2 ЗОО поднета против поклонопримца, као лица у чију корист је предузета побијана правна радња, а како из садржине записника са припремног рочишта не произлази да је тужба преиначена истицањем захтева за утврђење ништавости уговора, остаје спорно да ли тужеников поклонодавац мора да буде обухваћен тужбом као нужни супарничар из чл. 211 ст. 1 ЗПП.

Стога ће суд у поновном поступку оценити да ли тужба садржи све елементе предвиђене одредбама из чл. 98 и 192 ЗПП, и ако нађе да их садржи, наставиће расправљање по тужби. Суд ће имати у виду да се тужба не може одбацити као неразумљива или непотпуна у смислу чл. 101 ст. 5 у вези чл. 294 ст. 1 тач. 7 ЗПП уколико њоме нису обухваћени сви нужни супарничари, већ да се у таквој ситуацији доноси мериторна одлука у смислу чл. 211 ст. 2 ЗПП.

Из наведених разлога на основу чл. 401 тач. 3 ЗПП је одлучено као у изреци решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)