Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.06.2010.

Гж 9063/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 9063/10
Дана 24.06.2010. године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Ивана Негића и Александре Ђорђевић, чланова већа, у парници тужиље АА из __, ул. __, чији је пуномоћник АБ из __, против тужених ББ из __, ул. __ и ПРЕДУЗЕЋА „ББ1“ из __, ул. __, ради дуга, одлучујући о жалби туженог Предузећа „ББ1“ из __, изјављеној против пресуде Општинског суда у Младеновцу П-601/08 од 23.03.2009. године, у седници већа одржаној дана 24.06.2010. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Општинског суда у Младеновцу П-601/08 од 23.03.2009. године, у ставу првом изреке, у односу на тужено Предузеће „ББ1“ из Младеновца и у том делу предмет ВРАЋА Другом основном суду у Београду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Општинског суда у Младеновцу П-601/08 од 23.03.2009. године, ставом првим изреке, обавезани су тужени ББ из __ и Предузеће „ББ1“ из __ да тужиљи по основу закупа локала који се налази у аа у ул. __, за период закупа од 01.03.1993. године до 03.10.2004. године, солидарно исплате износ од 2.825,00 евра у динарској противвредности по најповољнијем курсу на дан исплате, као и да солидарно накнаде трошкове спора у износу од 17.805,00 динара у року од 15 дана по пријему пресуде, под претњом принудног извршења. Ставом другим изреке, одлучено је да се тужба тужиље АА из __ против тужених ББ из __ и Предузећа „ББ1“ из __ за предају једног кардана за електричну косилицу сматра повученом.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавило само тужено Предузеће „ББ1“ из __ из чије садржине произилази да исту побија у делу којим је усвојен тужбени захтев, због погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Испитујући правилност побијане пресуде у ожалбеном делу, у смислу чл. 372 ЗПП-а, Апелациони суд је нашао да је жалба основана.

Првостепени суд је, применом одредбе чл. 336 ЗПП-а, усвојио тужбени захтев и обавезао тужене да солидарно исплате тужиљи новчано потраживање у динарској противвредности стране валуте по најповољнијем курсу на дан исплате. Према разлозима првостепене пресуде, тужени ББ лично и као законски заступник туженог Предузећа „ББ1“ признао је тужбени захтев, односно признао је да на име неизмирених обавеза по основу закупа дугују новчани износ од 2.825,00 евра.

Оваква одлука се, у односу на тужено Предузеће, за сада не може прихватити као правилна. Наводима жалбе, без обзира на означење да се иста подноси из разлога предвиђених чланом 360 став 1 тачка 2 и 3 ЗПП-а, тужено предузеће у суштини основано оспорава правилност првостепене пресуде зато што за доношење исте нису били испуњени услови (битна повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 6 ЗПП-а).

Побијана пресуда је донета применом одредбе чл. 336 ЗПП-а којом је, ставом првим исте, прописано да ће суд без даљег расправљања донети пресуду којом усваја тужбени захтев (пресуда на основу признања) ако тужени до закључења главне расправе призна тужбени захтев. Признање тужбеног захтева је парнична радња којом тужени изјављује да признаје тужбени захтев као основан. Тужени, признањем тужбеног захтева, прећутно признаје и чињенице из којих проистиче захтев тужиоца. Међутим, у процесно-правном смислу, за пресуду на основу признања битно је признање тужбеног захтева, а не признање чињеница. Признањем само чињеница не признаје се истовремено и сам захтев, па околност да тужени признаје само висину захтева није основ за доношење пресуде на основу признања.

Тужено Предузеће „ББ1“ у поднеску од 10.04.2006. године на који се првостепени суд позива у образложењу ожалбене пресуде није признало тужбени захтев већ само постојање дуга у висини од 2.825,00 евра, али је истакло да је са пуномоћником тужиље постигло договор да се тај дуг исплати у роби, у шта се нижестепени суд није упуштао већ је без даљег расправљања усвојио тужбени захтев.

Имајући изложено у виду, побијана пресуда је морала бити укинута у усвајајућем делу у односу на туженог предузеће, и у том делу предмет враћен Другом основном суду у Београду (члан 22 став 2 у вези са чланом 23 став 1 тачка 7 Закона о уређењу судова и члан 3 тачка 2 Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава) на поновно суђење.

У поновљеном суђењу првостепени суд ће, извођењем доказа које странке предложе утврдити постојање, висину и начин испуњења обавезе туженог Предузећа „ББ1“ према тужиљи, након споразумног раскида уговора о закупу пословне просторије, осим ако те чињенице између странака не буду спорне (чл. 222 став 1 ЗПП-а) и након тога донети закониту одлуку у овом спору.

У односу на тужено предузеће укинута је и одлука о трошковима поступка јер иста зависи од коначног исхода спора између тужиље и туженог правног лица.

Тужени ББ и тужено Предузеће „ББ1“ из __ су солидарни дужници у овој правној ствари. Предмет обавезе солидарних дужника је дељив, јер сваки може дуговати са другим роком испуњења, под другим условима и са различитим одступањима (чл. 414 став 1 Закона о облигационим односима); поравнање које закључи један солидарни дужник нема дејство према осталим солидарним дужницима иако му и они могу приступити ( чл. 418 Закона о облигационим односима); доцња или признање дуга једног солидарног дужника нема дејства према осталима (чл. 421 Закона о облигационим односима); застој или прекид застарелости и одрицање од застарелости једног солидарног дужника не делује према осталима (чл. 422 Закона о облигационим односима). Како је, због овога, могуће да се спор према сваког од солидарних дужника различито реши, они нису јединствени већ обични супарничари из чл. 199 ЗПП-а. Стога је сваки од њих у парници самостална странка, тако да радње или пропуштања једног не користе нити штете другим супарничарима.

С обзиром да тужени ББ није поднео жалбу, првостепена пресуда према њему остаје непромењена, пошто се дејство жалбе туженог Предузећа „ББ1“ на њега не протеже. Зато наводи жалбе туженог предузећа којима се указује на недостатак пасивне легитимације туженог ББ нису ни узимани у обзир нити цењени, а овај тужени је остао у обавези да тужиљи исплати досуђени износ и да јој надокнади парничне трошкове.

Са свега наведеног, на основу члана 376 ЗПП-а, одлучено је као у изреци.


Председник већа-судија
Бранислав Босиљковић с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)