Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.03.2010.

Гж2 209/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 209/10
10.марта 2010. године
БЕОГРАД

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Славице Срећковић, председника већа, Владиславе Милићевић и Сање Пејовић, чланова већа, у парници мал.тужилаца АМ1 и АМ1, које као законски заступник заступа мајка АА, , које заступа АБ, адвокат, против туженог ББ, кога заступа БА, адвокат, ради измене одлуке о издржавању, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Четвртог општинског суда у Београду П.4567/06 од 27.марта 2009. године, исправљене решењем истог суда П.4567/06 од 01.септембра 2009.године, у седници већа одржаној дана 10.марта 2010.године, донео је


РЕШЕЊЕ

УКИДА СЕ пресуда Четвртог општинског суда у Београду П. 4567/06 од 27. марта 2009. године, исправљена решењем истог суда П. 4567/06 од 01. септембра 2009. године у ставу првом и четвртом изреке, а списи предмета ВРАЋАЈУ Првом основном суду у Београду на поновно суђење.


Образложење

Побијаном пресудом, ставом првим изреке делимично је усвојен тужбени захтев па је обавезан тужени да на име доприноса за издржавање мал.тужилаца плаћа месечно износ од по 17,5% месечне зараде, укупно 35% од месечне зараде, почев од 27.марта 2009.године, као дана пресуђења, па убудуће док та законска обавеза траје, уплатом у корист законског заступника мал.тужилаца-мајке, све са законском затезном каматом у случају доцње, чиме се мења став трећи изреке пресуде Четвртог општинског суда у Београду П.3250/04 од З0.децембра 2004.године. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев мал. тужилаца у делу којим је тражено да се обавеже тужени да доприноси њиховом издржавању у досуђеном износу за период од априла 2008.године до 27.марта 2009.године. Ставом трећим изреке, одбијен је као неоснован већи део тужбеног захтева мал.тужилаца од досуђеног ставом првим изреке па до траженог износа од по 25% за сваког од тужилаца, односно укупно износ од 50% од месечне зараде туженог за период од октобра 2007.године до априла 2008.године, као и за камату на разлику до пуног износа. Ставом четвртим изреке, одлучено је да свака страна сноси своје трошкове поступка.

Против наведене пресуде у усвајајућем делу жалбу је благовремено изјавио тужени, као и против одлуке о трошковима парничног поступка.

Мал.тужиоци су дали одговор на жалбу.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у смислу чл.372 ЗПП Апелациони суд у Београду је нашао да је жалба туженог основана.

Основано се жалбеним наводима туженог указује да није било места доношењу побијане пресуде с обзиром да је првостепени суд на рочишту од 11.новембра 2008.године донео решење којим је утврдио да се тужба тужилаца сматра повученом, а које је потом, противно законским овлашћењима укинуто, а да претходно туженом, односно његовом пуномоћнику, који нису присуствовали том рочишту, није достављен писмени отправак решења о повлачењу тужбе, нити су тужиоци ставили предлог за враћање у пређашње стање, односно изјавили жалбу против решења којим је утврђено да се тужба сматра повученом.

Ово стога што из стања у списима предмета, и то садржине записника са рочишта од 11. новембра 2008. године, произилази да је првостепени суд, након констатовања да пуномоћници странка, иако уредно обавештени, нису приступили на наведено рочиште заказано са почетком у 13,00 часова, сходно одредби чл. 296 ст. 2 ЗПП донео решење којим је утврдио да се тужба тужилаца сматра повученом, из чега би даље произилазила обавеза првостепеног суда да сходно одредби чл. 350 ст. 1 ЗПП наведено решење, које је јавно објавио на рочишту, достави странкама у овереном препису, што према стању у списима није учинио, с обзиром да је против решења којим је утврђено да се тужба сматра повученом дозвољена посебна жалба.

По налажењу Апелационог суда у Београду, оваквим поступањем првостепеног суда који је, према садржини записника са истог рочишта, по приступању законског заступника тужиоца и његовог пуномоћника, потом донео решење којим је укинуо претходно донето решење којим је утврдио да се тужба сматра повученом и одмах заказао следеће рочиште учињена је битна повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 ст.1 ЗПП у вези чл. 296. ст. 2 ЗПП, која је била од утицаја на доношење законите и правилне одлуке у конкретном случају, због чега је побијана пресуда морала бити укинута.

Наиме, сходно чл. 296. ст. 2 ЗПП, ако на рочишту за главну расправу неоправдано изостану и тужени и тужилац, тужба се сматра повученом. Пошто фикција о повлачењу тужбе настаје по самом закону решење суда о томе има деклараторан, а не конститутиван карактер. У таквој процесној ситуацији, суд се не може упуштати у оцену оправданости разлога због којих су уредно позване странке изостале са рочишта. Оправданост разлога који су спречили странке да приступе на рочиште су од значаја само за оцену основаности предлога за враћање у пређашње стање. Зато, и евентуално, постојање оправданих разлога за изостанак са рочишта може само отклонити, а не и спречити, наступање правне последице да се тужба сматра повученом. Према томе, суд мора донети деклараторно решење о наступању законске презумпције о повлачењу тужбе увек када на темељу повратница о извршеној достави позива за главну расправу утврди да, уредно позване странке, неоправдано нису приступиле на рочиште за главну расправу. Код изнетог, првостепени суд је био дужан, а што није учинио, да донесе решење којим ће утврдити да се тужба сматра повученом и писмени отправак тог решења достави странкама, јер је, сходно чл. 350. ст. 3 ЗПП, суд везан за своја решења уколико се она не односе на управљање парницом или ако овим законом није што друго одређено, а у конкретном случају решење којим је утврђено да се тужба сматра повученом није решење о управљању парницом за које суд није везан и које у току поступка може мењати.

Стога ће у поновном поступку првостепени суд, имајући у виду примедбе Апелационог суда у Београду, отклонити учињену битну повреду одредаба парничног поступка, те израдити писмени отправак решења о повлачењу тужбе, које је јавно објављено на рочишту од 11. новембра 2008. године, и исти доставити странкама, односно њиховим пуномоћницима сходно одредби чл. 350. ст. 1 у вези чл. 352 ст.1 ЗПП.

Из наведених разлога, одлучено је као у изреци овог решења применом чл. 376. ЗПП.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА Славица Срећковић

СМ
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)