Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.05.2011.

Гж2 359/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД
Гж2 359/11
Дана 17.05.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Споменке Зарић, председника већа, Весне Митровић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиље АА и мал. тужиље АА1, чији је законски заступник мајка АА, обе из _, које заступа пуномоћник БА, адвокат, против туженог ББ, кога заступа пуномоћник БА, адвокат, ради делимичног лишења родитељског права, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П2.бр. 6822/10 од 08.12.2010. године, у нејавној седници већа одржаној дана 17.05.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П2.бр. 6822/10 од 08.12.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П2.бр. 6822/10 од 08.12.2010. године, ставом првим изреке, усваја се тужбени захтев тужиље АА, па се тужени ББ, делимично лишава родитељског права у домену давања дозволе за путовање у иностранство према АА1, рођеној _. године, а у периоду од _. до _. године. Ставом другим изреке уређује се начин виђања оца, ББ са малолетном АА1, на тај начин што ће се отац виђати у Републици Србији са кћерком, непрекидно 1 месец за време летњег распуста и 15 дана за време зимског распуста, као и током посета АА1 у иностранству, а по сопственој жељи. Ставом трећим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Против ове пресуде благовремено је изјавио жалбу тужени, побијајући исту у целини, из свих законских разлога због којих се пресуда може побијати.

Апелациони суд је испитао побијану пресуду у границама овлашћења из члана 372. Закона о парничном поступку у вези члана 202. Породичног закона, па је оценио да изјављена жалба није основана.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 1, 2, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, у вези члана 202. Породичног закона, на које другостепени суд пази по службеној дужности. Побијана пресуда нема недостатака због којих се не може испитати, па није захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из тачке 12. наведеног члана и става, на коју се у наводима жалбе посебно указује.

Према утврђеном чињеничном стању правноснажном пресудом Трећег општинског суда у Београду П.бр. 600/2001 од 26.02.2001. године, разведен је брак туженог ББ и тужиље АА, а мал. АА1 поверена је на негу, бригу, старање и васпитање мајци АА. Ова брачна заједница је фактички престала када је мал. АА1 имала _ месеци, од када мал. АА1 живи заједно са својом мајком. Током 2004. године тужиља АА је, заједно са мал. АА1, почела да живи у заједничком домаћинству са ВВ, а за кога се удала __. године. Током 2010. године, супруг тужиље АА, ВВ, је добио понуду Универзитета „_“ из _, _, да прихвати позицију асистента-истраживача на овом универзитету, на катедри _. Од _.2010. године ВВ борави у _, а тужиља жели да, заједно са мал. АА1 отпутује у _ код свог супруга. Тужени се противи оваквој одлуци тужиље, због чега мал. АА1 не може са својом мајком да изађе из земље и отпутује код свог очуха, па су обе тужиље покренуле парницу у овој правној ствари.

Мал. АА1 болује од дислексије и дисграфије, као и бронхијалне астме. Имајући у виду овако здравствено стање мал. АА1, прибављени су извештаји Завода за психофизичке поремећаје и говорну патологију „Проф Др Цветко Брајовић“, према чијем мишљењу ће мал. АА1 моћи да настави школовање у _, јер је тамо законом регулисан рад са децом која имају наведене проблеме. Такође, прибављено је и мишљење психолога Центра за социјални рад - Одељење Звездара према коме је постигнут напредак у раду са мал. АА1 у Заводу за психофизичке и говорне поремећаје, али да би за њу било боље да је у _, јер се због система школовања деци тамо пружа више подстицаја и услова да превазиђу тешкоће. С обзиром да је бронхијална астма психосоматско обољење према мишљењу педагога Центра за социјални рад - Одељење Нови Београд, одвајање од мајке би могло да буде трауматично за психичко здравље мал. АА1. У првостепеном поступку су утврђени и материјални услови у којима би живела мал. АА1 у _, који су ближе образложени у побијаној пресуди, а на основу чега се може закључити да су материјални и стамбени услови у којима би мал. АА1 живела одговарајући и не би угрожавали стамбене, материјалне и остале животне потребе мал. АА1. Према свом узрасту мал. АА1 је способна да формира своје мишљење, па је првостепени суд прибавио и њено мишљење, према коме је њена жеља да с мајком оде у _.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио материјално право доносећи побијану одлуку, а за исту је дао довољно разлога, које прихвата и Апелациони суд.

Правилно је првостепени суд закључио да је у најбољем интересу мал. АА1 да са својом мајком оде у _, где ће имати обезбеђене боље образовне услове, као и потребне услове здравствене заштите, имајући у виду њене здравствене проблеме, а све у смислу члана 6. став 1. и 3. члана 266. став 1. члана 62. и члана 63. Породичног закона, којима је прописано да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета, да је у спору за заштиту права детета и у спору за вршење, односно лишење родитељског права, суд увек дужан да се руководи најбољим интересом детета, да дете има право на обезбеђење најбољих могућних животних и здравствених услова за свој правилан и потпун развој, као и да дете има право на образовање у складу са својим способностима, жељама и склоностима.

Правилно је првостепени суд закључио да мал. АА1 има право да одржава личне односе са својим оцем, у смислу члана 61. став 1. Породичног закона, па је уредио начин виђања са оцем, имајући у виду најбољи интерес детета, као и чињеницу да ће мал. АА1 са мајком боравити у _. Због свега наведеног жалба туженог је морала бити одбијена, а побијана пресуда потврђена у ставу првом и ставу другом изреке.

На правилност побијане пресуде не утичу наводи жалбе којима се указује да нису испуњени услови за делимично лишење родитељског права туженог, јер тужиља није доказала несавесност на страни туженог у вршењу родитељског права. Управо имајући у виду најбољи интерес детета и противљење туженог да мал. АА1 са мајком отпутује и борави одређени период у _, указује на несавесност туженог у вршењу родитељског права. Најбољи интерес детета је један од комплементарних принципа који произлази из Конвенције о правима детета и представља правни стандард који је увек у првом плану када се одлучује о заштити права и интереса детета, а цени се према околностима сваког конкретног случаја. Елементи процене су, између осталог, узраст и пол детета, његове жеље и осећања, с обзиром на узраст и зрелост, потребе детета (васпитне, у вези становања, исхране, одевања, здравствене бриге, образовања и др.) и способност родитеља да задовољи утврђене потребе детета. Имајући у виду здравствено стање мал. АА1, њене потребе, као и мишљење, коме се мора посветити дужна пажња у свим питањима који се тичу мал. детета и у свим поступцима у којима се одлучује о његовим правима, а у складу са годинама и зрелошћу детета, као и право детета на образовање и развој, побијаном пресудом се задовољава најбољи интерес мал. АА1. У том смислу на правилност побијане пресуде нису од утицаја наводи жалбе којима се указује на мишљење Центара за социјални рад Звездара и Нови Београд и тврдњу да би тужени био лишен вршења апсолутно свих родитељских права. Мал. АА1 је своје мишљење изразила и своје жеље саопштила у разговору са психологом и педагогом Центра за социјални рад Звездара, па су у том смислу неосновани наводи жалбе којима се указује да првостепени суд није прибавио мишљење мал. АА1.

Апелациони суд је ценио и остале наводе изјављене жалбе, па сматра да ни ти наводи жалбе не доводе у сумњу правилност побијане пресуде, због чега ове наводе није посебно образлагао.

Одлука о трошковима поступка је донета правилном применом одредбе члана 207. Породичног закона, па је побијана пресуда потврђена у ставу трећем изреке.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци пресуде, а на основу члана 375. Закона о парничном поступку у вези члана 202. Породичног закона.
Председник већа-судија
Споменка Зарић

ЉБ

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)