Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.07.2018.

Гж4 89/2018

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж4 89/2018
23.08.2018. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Драгане Маринковић, председника већа, Драгане Миросављевић и Веселинке Милошевић, чланова већа, у поступку наплате судске таксе од таксеног обвезника АА, кога заступа адвокат АБ, решавајући о жалби таксеног обвезника изјављеној против решења о извршењу наплате судске таксе Вишег суда у Београду П4 236/10 од 26.01.2018. године, у седници одржаној 23.08.2018. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба таксеног обвезника и ПОТВРЂУЈЕ решење о извршењу наплате судске таксе Вишег суда у Београду П4 236/10 од 26.01.2018. године, у ставу другом, трећем, четвртом и петом изреке, и у делу става првог изреке, којим је таксени обвезник обавезан да плати судску таксу на одлуку у износу од 38.900,00 динара и казнену таксу за одлуку у износу од 19.450,00 динара, у укупном износу од 58.350, 00 динара, док се у преосталом делу става првог изреке решењa УСВАЈА жалба таксеног обвезника, па се ПРЕИНАЧАВА решење и ОБУСТАВЉА извршни поступак одређен тим решењем.

ОДБИЈА СЕ захтев таксеног обвезника за накнаду трошкова другостепеног поступка.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем о извршењу наплате судске таксе Вишег суда у Београду П4 236/10 од 26.01.2018. године, ставом првим изреке, обавезан је таксени обвезник АА да у року од 5 дана од дана пријема решења плати судску таксу у износу од 77.800,00 динара и казнену таксу у износу од 38.900,00 динара, у укупном износу од 116.700,00 динара, на рачун који одреди извршитељ. Ставом другим изреке, констатовано је да уколико таксени обвезник у остављеном року не поступи по ставу првом овог решења, одређује се извршење против таксеног обвезника ради принудне наплате судске таксе. Ставом трећим изреке, одлучено је да се извршење спроведе преко извршитеља кога одреди председник суда. Ставом четвртим изреке, констатовано је да од средстава остварених наплатом таксе извршитељ задржава за себе на име награде 10 % наплаћене вредности таксе и казнене таксе, а преостали износ ће уплатити у корист буџета Републике Србије – Вишег суда у Београду на рачун прихода од судских такси броја наведеног у изреци. Ставом петим изреке, одлучено је да жалба не одлаже извршење решења.

  Против наведеног решења таксени обвезник је благовремено изјавио жалбу, побијајући га у целости из свих законских разлога.

  Испитујући правилност ожалбеног решења у смислу члана 372 у вези члана 388 Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС” број 125/2004 и 111/2009), Апелациони суд је нашао да је жалба таксеног обвезника делимично основана.

У поступку доношења ожалбеног решења није учињена нека од битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 ЗПП, на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности.

Према стању у списима тужилац АА је 25.05.2009. године, поднео тужбу ради утврђења повреде ауторског права и правоснажном пресудом Вишег суда у Београду П4 236/10 од 30.03.2016. године, одбијен је тужбени захтев тужиоца у целости као неоснован. Након доношења првостепене пресуде тужиоцу је упућен налог за плаћање таксе, али је на повратници констатовано да је тужилац одсељен са адресе наведене у тужби, те је пуномоћнику тужиоца достављен налог за плаћање таксе 05.05.2016. године, с тим да је пуномоћник вратио првостепеном суду налог са образложењем да треба да се достави тужиоцу, као таксеном обвезнику, лично. Након доношења другостепене одлуке, тужиоцу су преко огласне табле суда достављене две опомене за плаћање судске таксе, с обзиром да се приликом претходног достављања опомене, повратница вратила са констатацијом да је прималац одсељен. Поднеском од 15.05.2018. године, адвокат АБ, обавестио је суд да је од стране тужиоца овлашћен за заступање и приложио пуномоћје, а поднеском од 22.05.2018. године, суду је доставио доказ о уплати судске таксе на пресуду у износу од 38.900,00 динара.

Одредбом члана 1 Закона о судским таксама ("Службени гласник РС", бр. 28/94, са каснијим изменама и допунама), прописано је да се у поступку пред судовима плаћају судске таксе по одредбама овог закона и Таксене тарифе која је његов саставни део. Чланом 2 став 1 и 3 наведеног закона, прописано је да таксе прописане овим законом плаћају лица по чијем предлогу или у чијем интересу се предузимају радње у судском поступку, за који је овим законом утврђено плаћање таксе. За одлуку првостепеног суда таксу је дужан да плати тужилац, односно предлагач, а за судско поравнање таксу су дужне да плате обе стране, уколико у поравнању није другачије уговорено. Чланом 3 став 1 и 3 овог закона, прописано је да обавеза плаћања таксе (у даљем тексту: таксена обавеза) настаје за поднеске (тужбе, одговоре на тужбе, жалбе и друга правна средства) - када се предају суду, односно када се изврши обрачун таксе, ако њен износ зависи од вредности предмета спора, а за поднеске предате на записник - када је записник састављен; за судске одлуке - када се објаве, а ако странка није присутна објављивању или ако одлука није јавно објављена - када се странци или њеном заступнику достави препис одлуке; Чланом 8 овог закона, прописано је да наплата таксе застарева у року од 3 године по истеку календарске године у којој је настала таксена обавеза.

Одредбом члана 40 став 1 Закона о судским таксама, прописано је да ако физичко лице, као таксени обвезник, не плати таксу у року одређеном у члану 37 овог закона, суд у наредних пет дана доноси решење о извршењу у коме обавезује таксеног обвезника да у року од пет дана од дана пријема решења плати дуговану таксу и казнену таксу од 50% од висине таксе и у коме не одређује средство и предмет извршења, и решење о извршењу доставља извршитељу, а у спису забележава да је решење достављено извршитељу. Уз решење о извршењу суд прилаже и доказ о томе да је таксеном обвезнику достављен налог, односно опомена о плаћању таксе. Извршитељ доставља решење о извршењу таксеном обвезнику.

Одредбом члана 139 став 1 и 2 ЗПП, прописано је, кад странка или њен законски заступник до достављања другостепене одлуке којом се поступак окончава промене адресу, дужни су да о томе одмах обавесте суд. Ако они то не учине, суд ће одредити да се сва даља достављања у парници за ту странку врше стављањем писмена на огласну таблу суда.

Код изложеног стања у списима, правилно је првостепени суд ожалбеним решењем о извршењу наплате судске таксе П4 236/10 од 26.01.2018. године, обавезао тужиоца АА, као таксеног обвезника, да плати таксу на пресуду у износу од 38.900,00 динара и казнену таксу у износу од 19.450,00 динара, с обзиром да таксени обавезник за предузету радњу није платио дуговану судску таксу у законом предвиђеном року, што има за последицу и обавезу за плаћање казнене таксе. За своју одлуку првостепени суд је дао правилне разлоге које прихвата и овај суд, а неосновано се жалбом указује да таксеном обвезнику нису достављени налог и опомена о плаћању таксе, имајући у виду да је налог за плаћање таксе уредно достављен тадашњем пуномоћнику таксеног обвезника, сходно одредби члана 37 став 5 Закона о судским таксама, којом је прописано да уколико странка у поступку има пуномоћника, налог, односно опомена за плаћање таксе из ст. 2, 3 и 4 овог члана доставиће се њеном пуномоћнику, док је достава опомене покушана преко адресе из тужбе, али се повратница вратила са назнаком да је прималац одсељен, из ког разлога је достава изврешена преко огласне табле суда, с обзиром да таксени обвезник није имао пуномоћника у датом тренутку, а суд није обавестио о промени адресе пребивалишта.

Међутим, оцењујући жалбене наводе, Апелациони суд налази да је приговор застарелости тужиоца у односу на наплату судске таксе на тужбу, основан. Наиме, одредбом члана 8 Закона о судским таксама, прописано је да наплата таксе застарева у року од три године по истеку календарске године у којој је настала таксена обавеза. Како је тужба поднета 25.05.2009. године, а налог за плаћање судске таксе на тужбу упућен тужиоцу 18.04.2016. године, после доношења првостепене одлуке, то је имајући у виду цитирану одредбу закона, наплата таксе на тужбу застарела, те је престало и право да се захтева наплата казнене таксе за таксену обавезу чија је наплата застарела.

  Стога је сходно члану 80 став 1 Закона о извршењу и обезбеђењу усвојена делимично жалба таксеног обвезника, преиначено решење о извршењу и обустављен извршни поступак у односу на наплату таксе за тужбу и казнене таксе за тужбу.

Захтев таксеног обвезника за накнаду трошкова другостепеног поступка је одбијен, имајући у виду да се ради о једностраначком поступку који се води по службеној дужности сходно одредби члана 3 став 1 Закона о извршењу и обезбеђењу ("Службени гласник РС", бр. 106/2015) у вези члана 40 став 1 Закона о судским таксама ( "Службени гласник РС", бр. 28/94 са каснијим изменама и допунама), а да трошкови који настану током овог поступка нису парнични трошкови, па је из наведених разлога одлучено као у другом ставу изреке решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)