Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.09.2010.

Р 118/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р 118/10
Дана 30.09.2010. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Марине Говедарица, председника већа, Зоране Делибашић и Снежане Настић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа АБ, адвокат, против туженог "ББ", у стечају, са седиштем у __, __, кога заступа стечајни управник Агенција за приватизацију-Центар за стечај са седиштем у Београду, ради чинидбе, решавајући о сукобу надлежности између Првог основног суда у Београду и Вишег суда у Београду, у седници већа одржаној дана 30.09.2010. године донео је


РЕШЕЊЕ


За суђење у овом спору СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Први основни суд у Београду.


О б р а з л о ж е њ е


Правноснажним решењем П.бр. 52914/10 од 07.04.2010. године Први основни суд у Београду огласио се стварно ненадлежним за поступање у овој парници и по правноснажности решења предмет доставио Вишем суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду.

Пошто му је предмет уступљен као надлежном, Виши суд сматра да је за суђење у овом спору надлежан суд који му је уступио предмет, па је на основу чл. 22 и 23 Закона о парничном поступку доставио предмет Апелационом суду у Београду, као непосредно вишем суду ради решавања сукоба надлежности.

Разматрањем предмета Апелациони суд је закључио да је за суђење у овој парници стварно надлежан Први основни суд у Београду.

Према стању у списима тужиља је у тужби од 09.04.2009. године као вредност спора означила износ од 510.000,00 динара. Тужбом је тражила да се наложи туженом да за потребе тужиље и чланова њене породице обезбеди одговарајући двоипособни стан на територији Града Београда и да са тужиљом закључи уговор о закупу стана на неодређено време. Уколико суд не усвоји првопостављени тужбени захтев, другопостављеним тужбеном захтевом тражила је да се наложи туженој да јој плати износ од 173.246,00 динара, са законском затезном каматом од 29.07.1999. године и износ од 100.000 евра у динарској противвредности на дан исплате. Из образложења решења Првог основног суда у Београду произлази да је Први основни суд као вредност предмета спора која је меродавна за утврђивање стварне надлежности суда утврдио износ који прелази 100.000 евра у динарској противвредности и да се применом чл. 23 став 1 тачка 7 Закона о уређењу судова и чл. 4 тачка 1 Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава огласио стварно и месно ненадлежним и предмет уступио Вишем суду у Београду, као надлежном суду.

Одредбом чл. 191 став 2 ЗПП прописано је да тужилац може два или више тужбених захтева у међусобној вези истаћи у једној тужби, и то тако да суд усвоји следећи од тих захтева, под условом да нађе да онај који је истакнут испред њега није основан. Из формулације ових законских одредаба произлази да суд о другопостављеном тужбеном захтеву расправља тек пошто првопостављени тужбени захтев пресудом одбије као неоснован. Према ставу 3 ове законске одредбе захтев из става 2 тог члана може се истаћи у једној тужби само ако је суд стварно надлежан за сваки од истакнутих захтева. Према вредности спора која је наведена у тужби за суђење у овом спору на основу чл. 22 став 2 Закона о уређењу судова у првопостављеном тужбеном захтеву надлежан је Први основни суд у Београду, док је према вредности спора у погледу другопостављеног тужбеног захтева на основу чл. 23 тачка 7 Закона о уређењу судова надлежан Виши суд у Београду, па је првостепени суд приликом утврђивања вредности предмета спора пропустио да цени да ли је тужиља другопостављени тужбени захтев могла поставити у истој тужби сагласно чл. 191 став 2 и 3 ЗПП.

Тужиља тужбом тражи да се наложи туженом да јој обезбеди одговарајући двоипособан стан на територији Града Београда и да са њом закључи уговор о закупу стана, а као вредност предмета спора навела је износ од 510.000,00 динара. Пре доношења решења којим се огласио стварно и месно ненадлежним првостепени суд сагласно чл. 34 став 2 ЗПП на брз и погодан начин није утврдио вредност предмета спора у погледу захтева постављеног у тужби.

С обзиром на све до сада изложено према вредности спора наведеној у тужби за суђење у овом спору на основу чл. 22 став 2 Закона о уређењу судова и чл. 3 став 1 Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава надлежан ја Први основни суд у Београду.

На основу изложеног, Апелациони суд је применом чл. 22 и 23 ЗПП решио сукоб надлежности као у изреци решења.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Говедарица, с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)