Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.10.2010.

Р 135/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р 135/10
Дана 13.10.2010. године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Олге Сокић, председника већа, Драгане Миросављевић и Радмиле Ђурић, чланова већа, у парници тужиоца ЈП “Србија Гас” Нови Сад, Народног Фронта 12, против тужених ББ, ВВ, ради утврђења, решавајући сукоб надлежности између Вишег суда у Београду и Првог основног суда у Београду, у седници већа одржаној дана 13.10.2010. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


За суђење у овој парничној ствари стварно и месно је надлежан Први основни суд у Београду.


О б р а з л о ж е њ е


Решењем П бр. 21130/2010 од 26.07.2010. године Виши суд у Београду огласио се стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари уз одлуку да се по правноснажности решења предмет достави Првом основном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду.

Први основни суд у Београду није прихватио стварну надлежност и актом П бр. 81049/2010 од 01.09.2010. године предмет је доставио Апелационом суду у Београду, ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб надлежности, на основу овлашћења из одредбе члана 22 став 1 и члана 23 став 1 Закона о парничном поступку (“Службени гласник Републике Србије” бр. 125/04, 111/09) и одредбе члана 24 став 2 Закона о уређењу судова (“Службени гласник Републике Србије” бр. 116/08 и 104/09), Апелациони суд у Београду је нашао да је за суђење у овој парничној ствари стварно и месно надлежан Први основни суд у Београду.

Наиме, према стању у списима, тужилац је поднео Вишем суду у Београду 20.07.2010. године тужбу са захтевом за утврђење ништавости одлуке бр. 12017 од 08.09.1999. године, којом је туженима дат у закуп на неодређено време __собни стан, површине __ м2 на __ спрату у __ у Новом Београду, и испражњење од свих лица и ствари стана уз предају истог тужиоцу као и евентуални захтев за поништај наведене одлуке бр. 12017 од 08.09.1999. године и предају стана тужиоцу, које обавезе се тужени може ослободити уколико закључи са тужиоцем уговор о размени двоипособног стана у __. Према чињеничним наводима тужбе, тужилац је донео 08.09.1999. године одлуку бр. 12017 о додели стана у закуп на неодређено време туженом ББ под условом да тужени стан у власништву у __, површине __ м2 пренесе у својину и посед тужиоцу. Тужилац је обавезу предаје стана у закуп туженима извршио 30.12.2009. године, с тим што тужени нису испунили своју обавезу и пренели право својине на стану у __ у корист тужиоца. Тужени су изазвали заблуду код тужиоца да ће испунити своју обавезу закључење уговора о размени, што нису учинили, а правна последица ништавости и рушљивости одлуке тужиоца бр. 12017 од 08.09.1999. године је обавеза тужених да се иселе из стана добијеног од стране тужиоца по основу наведене одлуке. Уз тужбу је достављена и одлука бр. 12017 од 08.09.1999. године, која је донета на основу члана 27 Правилника о решавању стамбених потреба радника НИС-а, а према којој одлуци ББ, овде туженом, раднику НИС-Енерго гас дат је у закуп на неодређено време __собан стан у __, који ће стан користити са члановима породичног домаћинства под условом да пренесу власништво тужиоцу стан у улици __. Према образложењу наведене одлуке, иста је донета у поступку решавања стамбених потреба радника ББ који се налазио на двадесеттрећем месту коначне листе реда првенства.

Одредбом члана 22 став 3 Закона о уређењу судова (“Службени гласник РС” бр. 116/2008 и 104/2009) прописано је да основни суд у првом степену суди у стамбеним споровима; споровима поводом заснивања, постојања и престанка радног односа; о правима, обавезама и одговорностима из радног односа; о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом; споровима поводом задовољавања стамбених потреба на основу рада.

Одредбом члана 83 став 1 тачка 7 прописано је да Виши суд суди у грађанско-правним споровима када вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије.

Полазећи од садржине тужбеног тражења и цитиране одредбе члана 22 став 3 Закона о уређењу судова, за суђење у овој правној ствари надлежан је Први основни суд у Београду, јер је реч о стамбеном спору. Чињеница да се у тужби тужилац позива на одредбе Закона о облигационим односима и тражи утврђење ништавости и поништаја одлуке бр. 12017 од 08.09.1999. године и да је вредност предмета спора 11.000.000,00 динара не може водити надлежности Вишег суда, јер је у конкретном случају полазећи од врсте предмета спора сходно члану 22 став 3 Закона о уређењу судова за суђење надлежан Основни суд.

Стога је, имајући у виду предмет тужбеног захтева, за суђење у првом степену, у овом спору стварно и месно надлежан Први основни суд у Београду.

Из изнетих разлога, применом одредбе члана 23 став 1 Закона о парничном поступку и 24 став 2 Закона о уређењу судова, одлучено је као у изреци.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Олга Сокић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)