Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.08.2018.

Р 210/17

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р 210/17
Дана: 15.08.2017. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр. 9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија др Драгице Попеску, председника већа, Сање Пејовић и Ловорке Стојнов, као чланова већа, у правној ствари тужиље АА, чији су пуномоћници АБ и АБ1, адвокати из Београда, против туженог Предузећа "АА", ради накнаде штете због повреде права на приватност и повреде части и угледа, вредност предмета спора 1.000.000,00 динара, решавајући о сукобу надлежности између Трећег основног суда у Београду и Вишег суда у Београду, у седници већа одржаној дана 15.08.2017. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

За суђење у овом предмету СТВАРНО је надлежан Трећи основни суд у Београду.


О б р а з л о ж е њ е

Трећи основни суд у Београду се решењем 16П. бр. 1761/17 од 25.04.2017. године, огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и доставио предмет Вишем суду у Београду, као стварно надлежном, имајући у виду чињеницу да је у конкретном случају, тужиља у тужби од 05.04.2017. године, навела да је тужени повредио њено право на приватност и на част и углед, тако што је 23.08.2016. године, на свом фејсбук профилу „Ђак _спорт“ објавио тужиљину фотографију са пратећим текстовима, а фотографија тужиље је објављена без њене дозволе и на Инстаграм профилу туженог, са коментаром на фотографију, што је урадио неовлашћено, у циљу рекламирања своје фирме и опреме, због чега је тужиља могла да има проблема са својим спонзором – компаниојом Најк. Како је стварна надлежност Вишег суда у Београду регулисана одредбом члана 23. Закона о уређењу судова, Трећи основни суд у Београду сматра да није надлежан да суди у споровима који се односе на заштиту права на приватни живот и личне записе, те се огласио се ненадлежним у смислу члана 17. став 1. и члана 20. став 1. ЗПП.

Виши суд у Београду није прихватио стварну надлежност, па је дописом од 21.07.2017. године, упућеним овом суду изазвао сукоб надлежности, наводећи да се Трећи основни суд у Београду није могао огласити стварно ненадлежним и списе предмета доставити Вишем суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду, с обзиром на то данису били испуњени законом прописани услови према одредбама Закона о уређењу судова и Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ). Наиме, пошто тужени спорне информације није објавио путем медија, није у питању јавно информисање остварено путем медија, у смислу одредбе чл. 1. и 3. Закона о јавном информисању и медијима, већ их је саопштио путем фејсбука и инстаграма, што се у смислу члана 29. став 2. и члана 30 став 2, у вези са чл. 34 и 35. Закона о јавном информисању и медијима, не сматра медијем. Стога Виши суд у Београду сматра да није стварно надлежан за поступање у овој правној ствари, већ да је стварно и месно надлежан Трећи основни суд у Београду.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности у смислу одредбе члана 22. став 1. ЗПП (“Службени гласник РС”, бр. 72/11, са свим изменама и допунама), овај суд је нашао да је за суђење у овом предмету стварно и месно надлежан Трећи основни суд у Београду.

Одредбом члана 29. став 1. ЗЈИМ, прописано је да је медиј средство јавног обавештавања које речима, сликом, односно звуком преноси уреднички обликоване информације, идеје, мишљења и друге садржаје намењене јавној дистрибуцији и неодређеном броју корисника. Одредбом става 2. истога члана прописано је да се под медијем у смислу тог закона нарочито подразумевају дневне и периодичне новине, сервис новинске агенције, радио програм и телевизијски програм и електронска издања тих медија (уреднички обликоване интернет странице и интернет портали), који су регистровани у Регистру медија, у складу са тим законом. Одредбом члана 30. став 2 ЗЈИМ, медиј у смислу тог закона нису платформе попут интернет форума, друштвених мрежа и других платформи које омогућавају слободну размену информација, идеја и мишљења њених чланова, нити било која друга самостална електронска публикација, попут блогова, веб – презенатација и сличних електронских презентација, осим ако нису регистроване у Регистру медија, у складу са законом. У смислу члана 34. ЗЈИМ, у сваком медију се обавезно објављују основни подаци о медију у облику импресума, скраћеног импресума, односно идентификације, док у смислу члана 35. ЗЈИМ, импресум садржи назив медија, назив и седиште издавача, адресу електонске поште или интернет странице, лична имена одговорног уредника медија и одговорних уредника за поједина издања, рубрике, односно програмске целине, податке о надлежним регулаторним, односно надзорним телима, као и регистрациони број медија.

Из предмета се види да је предмет тужбеног захтева накнада нематеријалне штете због повреде права на приватност и част и углед тужиље, услед саопштавања наведених информација од стране туженог на његовом Фејсбук и Инстаграм профилу, а које информације је неовлашћено преузео са фејсбук профила тужиље.

Чланом 23. став 1. тачка 7. Закона о уређењу судова, прописано је да је виши суд у првом степену, надлежан да суди у грађанско правним споровима, када вредност предмета спора омогућава изјављивање ревизије; у споровима о ауторском и сродним правима и заштити и употреби проналаска, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти, ако није надлежан други суд; у споровима о оспоравању или утврђивању очинства или материнства; у споровима за заштиту од дискриминације и злостављања на раду; у споровима о објављивању исправке информације и одговора на информацију, због повреде забране говора мржње, заштите права на приватни живот, односно права на лични запис, пропуштања објављивања информације и накнаде штете у вези са објављивањем информације. Одредбом члана 4. став 2 Закона о седиштома и подручјима судова и јавних тужилаштава ("Сл. Гласник РС“, број. 101/2013), прописано је да је Виши суд у Београду надлежан да у првом степену одлучује о забрани растурања шампе и ширења информација у средствима јавног информисања и да суди у споровима о објављивању исправке информације и одговора на информацију, због повреде забране говора мржње, заштите права на приватни живот, односно права на лични запис, пропуштања објављивања информације и накнади штете у вези са објављивањем информације за територију Републике Србије.

Како је одредбом члана 22. став 2. Закона о уређењу судова, прописано да основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд, то је за одлучивање у овој правној ствари где се тражи накнада нематеријалне штете због повреде права приватности и части и угледа услед саопштавања информација путем друштвених мрежа и других платформи које омогућавају слободну размену информација, идеја и мишљења њених чланова, које нису медији, осим ако нису регистроване у Регистру медија, у складу са законом, који услов није испуњен, стварно и месно надлежан Трећи основни суд у Београду, јер није реч о јавном информисању у медијима.

Из наведених разлога, Апелациони суд у Београду, је, као непосредно виши суд, применом одредбе члана 22. став 1. ЗПП, решио настали сукоб надлежности као у изреци овог решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
др Драгица Попеску, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)