Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.06.2010.

Р 40/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р 40/10
Дана, 10.06.2010. године
улица Немањина број 9
Б е о г р а д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Маргите Стефановић, председника већа, Весне Митровић и Снежане Настић, чланова већа, у парници тужилаца АА, ББ и ВВ, које заступа пуномоћник БА, адвокат, против тужене ГГ, ради утврђења, решавајући о сукобу надлежности између Вишег суда у Београду и Првог основног суда у Београду, у седници већа одржаној дана 10.06.2010. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


За суђење у овој правној стварни стварно је надлежан ПРВИ ОСНОВНИ СУД У БЕОГРАДУ.


О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду П.бр.20203/10, од 19.03.2010. године, Виши суд у Београду се огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и предмет уступио Првом основном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду на даљи поступак и одлучивање, а у примени одредбе члана 17. став 1. Закона о парничном поступку у вези одредбе члана 22. став 3. Закона о уређењу судова, као и одредбе члана 21. Закона о парничном поступку у вези са одредбом члана 3. став 1. тачка 1. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштва, сматрајући да je надлежност основних судова да суде у првом степену у стамбеним споровима.

Први основни суд у Београду није прихватио уступљену стварну надлежност па је актом П.бр.68593/10, од 13.04.2010. године, сматрајући да је за поступање у овој правној ствари стварно надлежан Виши суд у Београду, изазвао сукоб надлежности у примени одредбе члана 22. став 1. и 23. став 1. Закона о парничном поступку, а у вези одредбе члана 23. став 1. тачка 7. Закона о уређењу судова и одредбе члана 38. Закона о изменама и допунама закона у парничном поступку у вези са одредбама чланова 28. и 17. став 1. Закона о парничном поступку и предмет доставио Врховном касационом суду Србије на решавање сукоба надлежности, сматрајући да је с обзиром на опредељену вредност предмета спора од 10.759.680,00 динара, за поступање у овој парници стварно надлежан Виши суд у Београду.

Врховни касациони суд је решењем Р.бр.185/10, од 13.05.2010. године, спис Првог основног суда у Београду П.бр.68593/10, уступио на надлежност Апелационом суду у Београду, ради решавања сукоба стварне надлежности између Вишег суда у Београду и Првог основног суда у Београду, а у примени одредбе члана 23. став 1. Закона о парничном поступку и одредбе члана 6. став 1. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.

Апелациони суд у Београду, је решавајући настали сукоб стварне надлежности на основу одредбе члана 23. став 1. Закона о парничном поступку, оценио да је за суђење у овој правној стварни стварно надлежан Први основни суд у Београду.

Према стању у списима предмета тужиље АА, ББ и ВВ, као сувласнице са ½ идеалних делова стана аа, поднеле су тужбу против тужене ГГ, (сувласнице друге идеалне половине тог стана), са тужбеним захтевом да се утврди да тужиље имају трајно право становања на аа у Новом Београду, површине _м2, што је тужена дужна признати и трпети, а који стан је стечен наслеђивањем тужиља иза смрти њиховог супруга и оца - ПП који је тај стан стекао у својину по основу наслеђа иза смрти своје мајке - сада пок. ПП1 у једнаким уделима са туженом ГГ, који је његова мајка стекла у својину путем откупа друштвеног стана, а сматрајући да им право становања припада као члановима породичног домаћинства који су и пре откупа тог стана тај стан користили у том својству, те да им то право припада по изричитој одредби члана 16. став 3. Закона о становању. Као вредност спора тужиље су означиле износ од 10.759.680,00 динара, имајући у виду да се ради о непокретности - стану у Новом Београду површине 83,77 м2.

Виши суд је, сматрајући да се ради о стамбеном спору за који је прописано да га суди основни суд у првом степену, како је то прописано одредбом члана 22. став 3. Закона о уређењу судова, оценио да је без утицаја означена вредност спора у овој правној ствари, а Први основни суд у Београду је оценио да у конкретном случају стоји надлежност Вишег суда у Београду, а на основу одредбе члана 23. став 1. Закона о парничном поступку јер се ради о грађанско правном спору у коме вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије, а за који је наведеном одредбом прописано да га суди виши суд у првом степену.

Апелациони суд у Београду сматра да у конкретном случају има места примени одредбе члана 22. став 3. Закона о уређењу судова којом је прописано да основни суд у првом степену суди у стамбеним споровима (поред спорова поводом заснивања, постојања и престанка радног односа, обавезама и одговорностима из радног односа, о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом и поводом задовољавања стамбених потреба на основу рада), што би значило у конкретном случају према траженом праву, да се управо ради о стамбеном спору у вези утврђивања права становања у смислу одредбе члана 16. став 3. Закона о становању, у ком случају вредност предмета спора није од утицаја да би било места примени одредбе члана 23. став 1. тачка 7. Закона о уређењу судова.

Заправо наведеном одредбом јесте прописано да виши суд у првом степену између осталог суди у грађанско правним споровима кад вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије, међутим у конкуренцији спорова према врсти и вредности предмета спора, Апелациони суд сматра да надлежност треба ценити према врсти предмета спора када је иста посебно регулисана, а што је у конкретном случају у питању. Ово утолико што је одредбом члана 22. став 2. Закона о уређењу судова, прописано да основни суд у првом степену суди у грађанско правним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд, па како је за стамбене спорове ставом 3. те одредбе прописано да их суди основни суд у првом степену, а који су такође грађанско правни спорови, то је у односу на ту врсту предмета спора, без утицаја означена вредност спора у односу на коју је прописана, тачком 7. става 1. одредбе члана 23. Закона о уређењу судова, надлежност вишег суда у првом степену.

Из наведених разлога, Апелациони суд у Београду је на основу одредбе члана 23. став 1. и члана 24. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 125/04), са изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС„ број 116/09), одлучио као у изреци овог решења.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Маргита Стефановић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)