Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.09.2010.

Р 80/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р 80/10
Дана 30.09.2010. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Марине Говедарица, председника већа, Зоране Делибашић и Снежане Настић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужене Стамбене задруге “ББ” д.д. из __, ул. __, ради утврђења, решавајући о негативном сукобу надлежности између Првог основног суда у Београду и Вишег суда у Београду, у седници већа одржаној дана 30.09.2010. године, донео је


РЕШЕЊЕ


За суђење у спору тужиље АА из Београда против тужене Стамбене задруге “ББ” д.д. из Београда, ради утврђења права својине, НАДЛЕЖАН ЈЕ Први основни суд у Београду.


О б р а з л о ж е њ е


Према стању у списима тужиља је дана 19.10.2009. године Четвртом општинском суду у Београду поднела тужбу против тужене Стамбене задруге “ББ” д.д. из Београда, ради утврђења права својине на непокретности и у тужби је као вредност предмета спора означила износ од 100.000,00 динара.

Решењем П.бр. 39327/2010 од 21.04.2010. године Први основни суд у Београду огласио се стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и по правноснажности решења списе доставио Вишем суду у Београду као стварно надлежном суду. У свом решењу позвао се на одредбе чл. 32 и 394 став 2 ЗПП и 23 став 1 тачка 7 Закона о уређењу судова, наводећи да је општепозната чињеница да је тржишна вредност непокретности на којој тужиља тражи да се утврди право власништва у њену корист на дан подношења тужбе прелазила противвредност 100.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије.

Виши суд у Београду је изазвао сукоб стварне надлежности и списе доставио Апелационом суду у Београду ради решавања о сукобу надлежности наводећи у свом допису П.бр. 21052/10 од 15.07.2010. године да Основни суд у Београду није поступио у смислу одредби чл. 29-34 ЗПП и није на брз и погодан начин утврдио вредност предмета спора а како означена вредност предмета спора у тужби не омогућује изјављивање ревизије то за поступање по тужби није надлежан Виши суд већ Први основни суд у Београду.

Разматрањем предмета Апелациони суд је закључио да је за суђење у овој парници стварно надлежан Први основни суд у Београду. Према стању у списима тужиља је у тужби поднетој дана 19.10.2009. године као вредност предмета спора означила износ од 100.000,00 динара. Тужбом је тражила да се утврди да је на основу уговора о међусобним правима и обавезама за изградњу стана у личној својини на локацији вв од 07.10.1985. године и пратећих шест анекса које је закључила са организатором изградње ЖСЗ “ГГ” из Београда као и на основу одржаја, стекла својину на стану који је листу непокретности бр. вв1 КО __ уписан као трособан стан аа на кат.парц.бр. вв2, површине __ м2 што је тужени, као књижни власник предметног стана дужан да призна и трпи да се тужиља на основу пресуде, као табуларне исправе, у јавним књигама, по проведеном поступку и стицања свих потребних услова, упише као искључиви власник описане непокретности. Из образложења решења Првог основног суда у Београду произилази да је Први основни суд у Београду сматрао да је општепозната чињеница да је вредност предметне непокретности на дан подношења тужбе прелазила противвредност износа од 100.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије.

Како сходно изложеном Први основни суд у Београду пре доношења решења П.бр. 39327/2010 од 21.04.2010. године којим се огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари није поступио сагласно чл. 34 став 2 ЗПП и на брз и погодан начин није утврдио вредност предмета спора у погледу захтева постављеног у тужби то је за суђење у овој парници стварно надлежан Први основни суд у Београду на основу чл. 22 став 2 Закона о уређењу судова и чл. 3 став 1 Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава јер према наводу тужбе вредност предмета спора износи 100.000,00 динара (а Први основни суд није ту вредност променио односно није као вредност предмета спора утврдио неки други износ) из које околности произилази да у смислу чл. 394 став 2 ЗПП у овом имовинско-правном спору ревизија није дозвољена.

На основу изложеног Апелациони суд је применом чл. 22 и 23 ЗПП негативни сукоб надлежности решио као у изреци овог решења.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Говедарица, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)