Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.09.2010.

Р 89/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р-89/10
15.09.2010.године
Б Е О Г Р А Д


Апелациони суд у Београду, у већу састављеном од судија Споменке Зарић, председника већа, Милице Аксентијевић и Меланије Сантовац, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, против туженог ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради накнаде штете, решавајући о сукобу надлежности Првог основног суда у Београду и Вишег суда у Београду, у седници већа одржаној 15.09.2010.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


За суђење у овом спору стварно је надлежан Први основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е


Виши суд у Београду се решењем П бр.7564/10 од 26.04.2010.године огласио стварно ненадлежним за суђење у овом спору и по правноснажности решења предмет доставио Првом основном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду, сматрајући да је у конкретном случају тај суд стварно надлежан за суђење у овој парници у којој је предмет спора накнада нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде части и угледа тужиоца, с обзиром да тужени није новинар, одговорни уредник, ни правно лице које је оснивач јавног гласила, чија је одговорност прописана Законом о јавном информисању, па се за накнаду овако проузроковане штете примењују одредбе Закона о облигационим односима, те имајући у виду врсту спора и опредељену вредност предмета спора на износ од 1.000.000,00 динара, а позивајући се на одредбе чланова 17. став 1. и 21. став 1. Закона о парничном поступку у вези са одредбама чланова 22. став 2. Закона о уређењу судова и чланом 3. став 1. тачка 1. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.

Први основни суд у Београду није прихватио стварну надлежност и предмет је доставио Апелационом суду у Београду ради решавања сукоба надлежности, сматрајући да је за суђење у овој парници стварно надлежан виши суд у првом степену, јер је одредбом члана 23. став 7. Закона о уређењу судова прописано да виши суд суди у грађанскоправним споровима о накнади штете у вези са објављивањем информација, а тужбом у овој парници тражи се накнада штете у вези са објављеном изјавом у средствима информисања, при чему је без утицаја вредност спора и својство туженог, односно да тужени није новинар, односно одговорно лице или правно лице-оснивач јавног гласила.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности у смислу одредбе члана 23. Закона о парничном поступку, Апелациони суд је оценио да је за суђење у овом спору стварно надлежан Први основни суд у Београду.

Ово стога што тужилац тужбом поднетом 16.02.2007.године у овој парници тражи да се обавеже тужени да му на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде угледа, части и права личности изношењем неистинитих тврдњи у тексту под насловом „__“, објављеном у рубрици „Писма читалаца“ у магазину "ВВ" у броју __ од __.године, чији је аутор тужени, исплати износ од 1.000.000,00 динара, те да се обавеже тужени да у истом магазину повуче изјаву којом је повреда учињена тако што ће изнети да објављени текст не одговара истини, те да о свом трошку у истом магазину објави садржај пресуде, при чему тужилац у тужби наводи да је тужбени захтев засновао на одредбама чланова 199. и 200. Закона о облигационим односима.

Како је у конкретном случају тужени у тексту објављеном у рубрици „Писма читалаца“ у магазину "ВВ" (за који тужилац наводи да су му његовом неистинитом садржином повређени углед, част и права личности, услед чега је трпео душевне болове и којим му је проузрокована нематеријална штета чију накнаду у овој парници тражи), изнео своје лично мишљење, те како тужени није новинар, одговорни уредник и правно лице које је оснивач јавног гласила, чија одговорност за проузроковану штету је прописана одредбама Закона о јавном информисању, и заснива се на објављивању информација, а за које спорове је одредбом члана 23. став 1. тачка 7. Закона о уређењу судова („Службени гласник Републике Србије“ број 116/08 и 104/09) прописана надлежност вишег суда у првом степену, то се одговорност туженог не темељи на објављивању информације, већ се његова одговорност за проузроковану штету цени у смислу одредаба Закона о облигационим односима, па је за суђење у спору за накнаду штете проузроковане на овај начин, имајући у виду и опредељену вредност предмета спора, у смислу одредбе члана 22. став 2. истог Закона, надлежан основни суд, у конкретном случају Први основни суд у Београду.

Из наведених разлога, Апелациони суд у Београду је применом одредбе члана 23. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 125/04 и 111/09) одлучио као у изреци овог решења.


Председник већа-судија
Споменка Зарић, ср.

МШ

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)