Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.01.2011.

Р 9/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р 9/11
Дана 19.01.2011.године
Немањина бр.9
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зоране Делибашић, председника већа, Зорице Николић и Гордане Тодоровић, чланова већа, у парници тужиоца АА, против тужених Филијале Републичког завода за здравствено осигурање за Град Београд из Београда, ул.Немањина бр.30 и Републичког завода за здравствено осигурање из Београда, ул.Јована Маринковића бр.2, ради стицања без основа, решавајући о сукобу надлежности између Вишег суда у Београду и Првог основног суда у Београду, у седници већа одржаној дана 19.1.2011.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


ЗА СУЂЕЊЕ у овом спору стварно је надлежан Виши суд у Београду.


О б р а з л о ж е њ е

Тужиља је поднетом тужбом у овој парници тражила да се тужени солидарно обавежу да јој на име трошкова плаћених здравствених услуга Институту за ортопетско – хирушке болести „Бањица“ у Београду исплате износ од 310.279,33 динара са законском затезном каматом почев од 29.02.2008. године до исплате, уз образложење да су тужени противзаконито и противуставно одбили захтев тужиље за рефундацију плаћених трошкова лечења, што се види из другостепеног решења Републичког завода за здравствено осигурање УП II-02/6 број 54.1-666/09 од 15.12.2009.године, те да су погрешно применили чл.56 и 57 Закона о здравственом осигурању, иако су постојали сви законски услови да тужени рефундирају тужиљи трошкове лечења.

Први основни суд у Београду се решењем П.бр.63028/10 од 7.10.2010. године огласио стварно ненадлежним и предмет доставио Вишем суду у Београду, уз образложење да се ради о спору поводом обавезног социјалног осигурања, за који спор је у смислу одредбе чл.23 ст.1 тачка 8 Закона о уређењу судова стварно надлежан Виши суд у Београду.

Виши суд у Београду је актом П1 бр.2/11 од 13.01.2011.године изазвао сукоб надлежности сматрајући да се ради о спору за који је стварно надлежан Први основни суд у Београду, јер тужиља поднетом тужбом тражи накнаду трошкова лечења за који је сагласно закључку који је усвојен на седници грађанског одељења Врховног касационог суда у Београду од 23.03.2010. године надлежан Први основни суд у Београду.

Решавајући настали сукоб надлежности, а сходно одредби чл.24 ст.2 Закона о уређењу судова, Апелациони суд у Београду је оценио да је за суђење у овом спору стварно надлежан Виши суд у Београду.

Одредбом чл.23 ст.1 тачка 8 Закона о уређењу судова прописано је да виши суд у првом степену суди, између осталог, у грађанско – правним споровима поводом обавезног социјалног осигурања ако није надлежан други суд.

Поднетом тужбом тужиља тражи накнаду трошкова лечења које је према чл.30 ст.1, чл.34 тачка 7 и чл.44 Закону о здравственом осигурању и Правилнику о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања, према наводима тужбе требало да сносе тужени. Спор о остваривању права на здравствену заштиту према чл.34 до 46 Закона о здравственом осигурању и чл.1 до 3 Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање је спор поводом обавезног социјалног осигурања па је према врсти спора, без обзира на вредност на основу чл.22 ст.2 и чл.23 ст.1 тачка 8 Закона о уређењу судова у вези са чл.4 тачка 1 Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава за суђење у овом спору стварно надлежан Виши суд у Београду.

Са изложеног, сходно овлашћењу из чл.23 ст.1 ЗПП, одлучено је као у изреци решења.


      ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
      Зорана Делибашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)