Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.08.2018.

Р 90/2018

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р 90/2018
14.08.2018. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Гордане Комненић, председника већа, Светлане Павић и Веселинке Милошевић, чланова већа, у поступку утврђивања накнаде за експроприсано земљиште по предлогу предлагача АА и АА1, које заступа пуномоћник адвокат АБ, против противника предлагача ЈП “ЕПС” Београд – Огранак РБ “Колубара”, Лазаревац, ул. Светог Саве бр. 1, решавајући настали сукоб стварне надлежности између Основног суда у Лазаревцу и Вишег суда у Београду изазваног актом Основног суда у Лазаревцу Р1.бр. 29/18 од 19.07.2018. године, у седници већа одржаној дана 14.08.2018. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој правној ствари СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Виши суд у Београду.


О б р а з л о ж е њ е

Предлагачи АА и АА1 су дана 08.12.2011.године пред првостепеним судом покренули ванпарнични поступак ради утврђивања накнаде за експроприсано земљиште. У овом предмету првостепени суд је три пута мериторно одлучивао и то решењима Р1.бр. 301/2011 од 08.03.2013. године, Р1 бр. 214/2013 од 25.01.2016.године и Р1 бр. 103/16 од 14.09.2017.године, међутим, најпре је Виши суд у Ужицу као делегирани суд, а затим и Виши суд у Београду наведена решења укидали и предмет враћали првостепеном суду на поновно одлучивање ( решења Гж бр. 807/13 од 13.09.2013.годие, Гж бр. 3814/16 од 30.06.2016.године и Гж бр. 14322/17 од 19.04.2018. године).

Након укидања одлуке Р1 103/16 од 14.09.2017.године, Основни суд у Лазаревцу није прихватио надлежност за поновно одлучивање и предмет доставио Апелaционом суду у Београду ради решавања сукоба надлежности, уз образложење да у поступку утврђивања накнаде за експроприсану имовину суд у смислу одредбе члана 137 став 1 Закона о ванпарничном поступку доноси решење којим одређује облик и обим накнаде према тржишној цени таквог земљишта, а како то предвиђа одредба члана 42 став 1 Закона о експропријацији. Због тога, одлука суда о таквим захтевима представља мериторну одлуку којом се одређује висина накнаде за експроприсане непокретности, па у смислу одредбе члана 383 став 4 и 387 став 3 ЗПП, који се сходно одредби члана 30 став 2 Закона о ванпарничном поступку примењује и у овим поступцима није могуће двоструко укидање одлуке.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности у смислу одредбе члана 22 ЗПП (“Службени гласник Р Србије” бр. 72/11...55/14) Апелaциони суд у Београду је нашао да је за суђење у овој правној ствари стварно надлежан Виши суд у Београду.

Наиме, одредбом члана 30 став 2 Закона о ванпарничном поступку (“Службени гласник РС” бр. 46/95, 18/2005, 85/2012, 45/2013 и 55/2014), прописано је да у ванпарничном поступку сходно се примењују одредбе Закона о парничном поступку, уколико овим или другим законом није друкчије одређено. Како одредбе Закона о ванпарничном поступку посебно не регулишу поступање суда у жалбеном поступку, то се на другостепени поступак у смислу цитиране законске одредбе примењују правила парничног поступка.

Одредбом члана 387 став 3 ЗПП прописано је да у случају да је првостепена пресуда (мериторно одлучивање) једанпут већ била укинута, другостепени суд не може да укине пресуду и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење, док је одредбом члана 383 став 4 истог закона прописано да ће у случају да је првостепена пресуда већ једанпут била укинута, а побијана пресуда се заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању или су у поступку пред првостепеним судом учињене битне повреде одредаба парничног поступка, другостeпени суд ће да закаже расправу и одлучи о жалби и захтевима странака.

У конкретном случају, предмет ове ванпарничне ствари је утврђење права и обима накнаде за експроприсано земљиште, те се у смислу одредбе члана 137 Закона о ванпарничном поступку, а у вези са чланом 42 Закона о експропријацији доноси одлука којом се утврђује висина тражене накнаде. Наведена одлука без обзира на чињеницу што се доноси у форми решења представља мериторну, а не процесну одлуку па сагласно одредби члана 387 став 3 ЗПП не може бити двоструког укидања одлуке. Свим решењима другостепених судова (Виши суд у Ужицу и Виши суд у Београду) првостепене одлуке су укинуте због битне повреде одредаба парничног поступка и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због чега је обавеза Вишег суда као другостепеног суда била да у смислу одредбе члана 383 став 4 наведеног закона утврди висину и обим накнаде за експроприсано земљиште, а не да такву обавезу поново налаже првостепеном суду.

Из наведених разлога, Апелaциони суд у Београду је на основу одредбе члана 22 став 1 ЗПП (“Службени гласник Р Србије” бр. 72/11 ... 55/14), одлучио као у изреци овог решења.

Председник већа-судија
Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)