Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.09.2014.

Р4 г 490/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р4 г 490/2014
Дана 22.09.2014. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, судија Драгана Миросављевић, у поступку предлагача АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, одлучујући о захтеву предлагача за заштиту права на суђење у разумном року донео је дана 22.09.2014. године


Р Е Ш Е Њ Е

  УТВРЂУЈЕ СЕ да је предлагачу АА повређено право на суђење у разумном року у поступку пред Првим основним судом у Београду у предмету П 33215/13.

  НАЛАЖЕ СЕ Првом основном суду у Београду да у што краћем року оконча предмет П 33215/13.

Предлагачу се одређује накнада за повреду права на суђење у разумном року у висини од 200 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, у року од 3 месеца рачунајући од дана подношења захтева предлагача за исплату.

Захтев предлагача преко 200 евра до тражених 630 евра се ОДБИЈА.

ОДБИЈА СЕ захтев предлагача за накнаду трошкова ванпарничног поступка.


О б р а з л о ж е њ е

Предлагач АА поднео је 20.05.2014. године преко пуномоћника, адвоката АБ, захтев за заштиту права на суђење у разумном року у смислу члана 8а Закона о уређењу судова. У захтеву је навео да је као тужилац поднео тужбу Првом основном суду у Београду 2011. године у предмету П 33215/13, који поступак још није окончан иако је парнични поступак једноставан за поступање и одлучивање, те није било разлога за одуговлачење поступка. Предложио је да се утврди повреда права на суђење у разумном року, обавеже Република Србија да се предлагачу исплати 630 евра на име накнаде због повреде права и накнаде трошкова ванпарничног поступка.

Поступајући по захтеву предлагача на основу члана 8а и 8б Закона о уређењу судова („Службени гласник Републике Србије“ бр. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011, 78/2011, 101/2011 и 101/2013), Апелациони суд у Београду је прибавио списе Првог основног суда у Београду П 33215/13 и увидом у наведене списе утврдио:

-предлагач АА је у својству тужиоца поднео тужбу Првом основном суду у Београду дана 05.07.2011. године, која је у судском уписнику заведена под бројем П 14826/11, против тужене Републике Србије - Министарства правде, са захтевом да се обавеже тужена да исплати тужиоцу нематеријалну штету због утврђене повреде људског права на основу усвојене уставне жалбе Уж 128/09 од 05.05.2011. године у укупном износу од 325.000,00 динара. Уз тужбу је приложена прва страна одлуке Уставног суда Уж 128/09, као и предлог споразума о врсти и висини накнаде штете. Тужена је 17.08.2011. године дала одговор на тужбу, а на рочишту 12.12.2011. године одлучено је да се од Основног суда у Крушевцу затраже на увид списи И 945/07. Дописом од 28.12.2011. године затражени су списи И 945/07, који списи су достављени Првом основном суду у Београду 23.01.2012. године. О извршеном увиду у списе И 945/07 сачињена је службена белешка 07.02.2012. године, након чега су списи враћени Основном суду у Крушевцу 10.02.2012. године. Рочиште 04.04.2012. године није одржано због спречености поступајућег судије и исто је одложено на неодређено време. Следеће рочиште је одржано 10.07.2012. године и на овом рочишту тужилац је предложио да се предмет изнесе на П 10402/2011 ради одлуке о спајању, који предлог је првостепени суд прихватио уз одлуку да се наредно рочиште закаже накнадно писменим путем. Решењем од 16.07.2012. године, које је руком писано, констатовано је да нема места спајању парница П 14826/11 и П 10402/11. Налогом 14.02.2013. године заказано је рочиште за 15.04.2013. године, али је по предлогу тужиоца АА рочиште отказано а ново рочиште заказано за 22.05.2013. године када је изведен доказ саслушањем тужиоца у својству парничне странке и донето решење да се главна расправа закључи. Пресудом Првог основног суда у Београду П 14826/11 од 22.05.2013. године, ставом првим изреке, утврђено је да је повучен тужбени захтев за накнаду материјалне штете, док је ставом другим изреке, усвојен тужбени захтев за исплату нематеријалне штете у износу од 325.000,00 динара, на име утврђене повреде људских права, на основу усвојене уставне жалбе Уж 128/09 од 05.05.2009. године. Ставом трећим и четвртим изреке пресуде одлучено је о трошковима поступка. Против наведене пресуде тужена је изјавила жалбу 10.06.2013. године, а Апелациони суд у Београду је решењем Гж 4828/13 од 11.07.2013. године укинуо пресуду Првог основног суда у Београду П 14826/10 од 22.05.2013. године у ставу другом и трећем изреке и у том делу предмет вратио истом суду на поновно суђење. Предмет је у наставу поступка у Првом основном суду у Београду заведен у уписник под бројем П 33215/13 и дописом од 04.09.2013. године наложено је тужиоцу да достави одлуку Уставног суда Србије Уж 128/09 у целости, а дописом од истог дана затражено је да Основни суд у Крушевцу достави на увид предмет И 947/07. Тужилац је уз поднесак од 16.09.2013. године доставио одлуку Уставног суда Уж 128/09 у целости. Након што је Први основни суд у Београду 10.04.2014. и 03.06.2014. године ургирао доставу предмета И 947/07, Основни суд у Крушевцу је обавестио Први основни суд у Београду да се предмет И 947/07 односи на друге странке, па је након овог дописа Први основни суд у Београду поднеском од 17.06.2014. године затражио од Основног суда у Крушевцу на увид предмет И 945/07.

Имајући у виду поступање Првог основног суда у Београду у предмету П 33215/13 (ранија ознака предмета П 14826/11), Апелациони суд је утврдио да је парнични поступак започео подношењем тужбе 05.07.2011. године и да поступак још није окончан иако, из изложеног стања у предмету следи да је реч о једноставном поступку с обзиром да нема спорних правних питања, нити је потребно извођење већег броја доказа, а што значи да је првостепени суд имао могућност да до сада овај поступак заврши. Први основни суд у Београду је, након подношења тужбе, сачинио службену белешку 07.02.2012. године у којој је констатовао да је извршен увид у списе Општинског суда у Крушевцу И 945/07, па поновно тражење на увид списа Основног суда у Крушевцу И 945/07 и то претходно погрешно позивање на број И 947/07 није разумно поступање које би могло да оправда и даље трајање овог поступка. Осим тога, од 04.04.2012. године, када рочиште није одржано због спречености поступајућег судије па до 15.04.2013. године протекао је неприхватљиво дуг временски период који се не може оправдати ни потребом да се одлучи о предлогу тужиоца о спајању овог поступка са поступком П 10402/11.

Разумни рок је оптимално потребно време да се одлучи о неком праву странке које је спорно да би се отклонила неизвесност и странка имала сазнања о томе да ли јој то право припада или не, чиме се постиже и правна сигурност.

Полазећи од напред изнетих разлога, природе спора, Апелациони суд је усвоји захтев предлагача и утврдио да му је радњама Првог основног суда у Београду, повређено право на суђење у разумном року, јер није отклоњена правна неизвесност у односу на постављени захтев за накнаду нематеријалне штете због утврђене повреде људског права на основу усвојене уставне жалбе Уж 128/09.

Ценећи дужну трајања поступка пред Првим основним судом у Београду, садржину постављеног захтева који спада у групу предмета који чињенично и правно нису сложени, овај суд је наложио Првом основном суду у Београду да у кратком року одлучи о постављеном захтеву.

Апелациони суд сматра да су изречене мере због повреде права на суђење у разумном року адекватне околностима конкретног случаја и да ће се њима постићи сврха заштите прописане чланом 8а и 8б Закона о уређењу судова.

  Захтев за накнаду већу од досуђене је одбијен јер је досуђена накнада од 200 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, примерена сатисфакција предлагачу и уз изречену меру убрзања поступка оствариће сврху.

Одбијен је захтев за накнаду трошкова ванпарничног поступа с обзиром да предлагач, који је заступан преко пуномоћника адвоката АБ у захтеву није определио износ трошкова за које се тражи накнада, а како је то предвиђено одредбом члана 163 став 2 ЗПП, који се сходно члану 8в Закона о уређењу судова и члана 30 став 2 Закона о ванпарничном поступку примењује у овој правној ствари.

Из напред изложених разлога, одлучено је као у изреци овог решења у смислу одредбе члана 8б Закона о уређењу судова.

СУДИЈА
Драгана Миросављевић

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против овог решења, а преко овог суда, може се
поднети жалба Врховном касационом суду у року
од 15 дана од дана пријема писменог отправка одлуке.

Жалба против става другог изреке овог решења,
не задржава извршење решења.

СА

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)