Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.09.2014.

Р4 г 517/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р4 г 517/14
16.09.2014.године
Б Е О Г Р А Д 

  Апелациони суд у Београду, судија Сања Пејовић, у поступку за заштиту права на суђење у разумном року, решавајући по захтевиму АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, дана 16.09.2014.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

  УСВАЈА СЕ захтев и утврђује да је у парничном поступку који се води пред Другим основним судом у Београду П 1543/14, повређено право подносиоца захтева АА на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.

  НАЛАЖЕ СЕ Вишем суду у Београду да у што краћем року одлучи о жалби тужиоца АА изјављеној против решења Другог основног суда у Београду П 1543/14 од 24.06.2014.године.

  УТВРЂУЈЕ СЕ право подносиоца захтева АА на накнаду због повреде права на суђење у разумном року у износу од 30.000,00 динара, која ће бити исплаћена из буџетских средстава Републике Србије опредељених за рад судова, у року од три месеца од дана подношења захтева за исплату.

  ОДБИЈА СЕ захтев подносиоца АА за исплату износа од још 470.000,00 динара на име накнаде због повреде права на суђење у разумном року.

  Утврђује се право подносиоца захтева АА на накнаду трошкова поступка у износу од 6.000,00 динара, која ће бити исплаћена из буџетских средстава Републике Србије опредељених за рад судова, у року од 3 месеца од дана подношења захтева за исплату.


О б р а з л о ж е њ е

  Подносилац је овом суду поднео дана 17.07.2014.године захтев за заштиту права на суђење у разумном року у предмету раније Првог општинског суда у Београду П 7948/05, Окружног суда у Београду Гж 16915/06, потом Првог општинског суда у Београду П 1062/08, Вишег суда у Београду Гж 23519/10, Првог основног суда у Београду П 3811/10, а потом Првог основног суда у Београду П 19616/13 и Другог основног суда у Београду П 1543/14 и навео да је од дана подношења тужбе (13.10.2005.године) до доношења решења Другог основног суда у Београду од 24.06.2014.године протекло више од 8 година, а судови још нису правноснажно одлучили који је суд надлежан да поступа по тужби тужиоца. Предложио је да се утврди да је повређено право на суђење у разумном року и одреди рок од 12 месеци за окончање поступка, као и да се утврди право подносиоцу захтева накнада за повреду права на суђење у разумном року у износу од 500.000,00 динара и трошкови за састав захтева.

  Поступајући у смислу члана 8а и 8б Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 116/08 са изменама и допунама), Апелациони суд у Београду је прибавио списе Другог основног суда у Београду П 1543/14 (који се раније водио пред Првим општинским судом у Београду под бројем П 7948/05, потом пред Првим општинским судом у Београду под број П 1062/08, а потом пред Првим основном судом у Београду у предмету П 19616/13) и утврдио да се Други основни суд у Београду у предмету П 1543/14 решењем од 24.06.2014.године огласио ненадлежним за поступање, а тужбу тужиоца одбацио.

  Из стања у предмету следи да је тужилац АА против туженог Предузећа "АА", поднео тужбу Првом општинском суду у Београду (заведена под П 7948/05) ради накнаде штете дана 13.10.2005.године, да би се по пријему одговора на тужбу решењем од 04.10.2006.године Први општински суд у Београду огласио месно ненадлежним. По изјављеној жалби туженог решењем Окружног суда у Београду Гж 16915/06 од 26.12.2007.године укинуто је решење од 04.10.2006. године и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак. Решењем Првог општинског суда у Београду П 1062/08 од 05.09.2009.године, Први општински суд у Београду се поново огласио месно ненадлежним за поступање, а које решење је укинуто од стране Вишег суда у Београду Гж 23519/10 од 13.02.2013.године и предмет враћен Првом основном суду на поновни поступак. По ступању на снагу Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава Први основни суд у Београду доставио је Другом основном суду у Београду на даље поступање предмет по тужби тужиоца, да би се решењем од 24.06.2004.године Други основни суд у Београду огласио ненадлежним за поступање, укинуо све спроведене радње и тужбу тужиоца одбацио. Против наведеног решења тужилац је изјавио жалбу дана 14.07.2014.године, а поступак по жалби је у току.

  Имајући у виду да је првостепени суд у поступку по тужби тужиоца два пута доносио решење којим се оглашавао месно ненадлежним, те да се тек решењем од 24.06.2014.гдоине огласио ненадлежним за поступање по тужби тужиоца која је истим решењем одбачена, Апелациони суд у Београду, као непосредно виши суд, налази да је тужиоцу повређено право на суђење у разумном року, јер од дана подношења тужбе (13.10.2005.године), првостепени поступак још увек није окончан. Наиме, одлучујући о основаности захтева за утврђивање повреде права на суђење у разумном року и досуђивања правичне накнаде на име претрпљене нематеријалне штете због дужине трајања поступка који се води пред Другим основним судом у Београду у предмету П 1543/14, Апелациони суд је, имајући у виду да поступак пред првостепеним судом још увек није окончан, да је тужба поднета 13.10.2005.године, а да се тек решењем од 24.06.2014.године првостепени суд огласио ненадлежним за поступање по тужби тужиоца која је истим решењем одбачена, нашао да су испуњени услови да се оцени да предметни поступак неоправдано дуго траје и да је тиме повређено право подносиоца на суђење у разумном року зајемчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије који је ступио на снагу 08.11.2006.године и од када се сваком грађанину јемчи право за суђење у разумном року као елеменат права на правично суђење.

  Према члану 32. став 1. Устава Републике Србије свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама.

  У смислу наведеног, овај суд утврђује да парнични поступак који траје од 13.10.2005.године и још увек није окончан, траје неразумно дуга, а ово тим пре што се означеним решењима одлучивало само о надлежности суда и да је тек након девет година од дана подношења тужбе донето решење којим се првостепени суд оглашава ненадлежним за поступање по тужби тужиоца, а на које решење је тужилац изјавио жалбу о којој није одлучено. Како је утврдио да је у парничном поступку повређено право подносиоца захтева на суђење у разумном року, Апелациони суд је одредио износ од 30.000,00 динара, као примерену накнаду која, сходно члану 8б Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова припада подносиоцу захтева за повреду права на суђење у разумном року и одредио да се поступак у што краћем року оконча.

  Висину накнаде суд је утврдио имајући у виду све околности конкретног случаја уз истовремено уважавање економске моћи Републике Србије и животни стандард грађана и привредних и социјалних прилика. Накнада ће подносиоцу захтева бити исплаћена на његов захтев у року од три месеца од дана подношења захтева, из буџетских средстава Републике Србије опредељених за рад судова.

  Апелациони суд сматра да су изречене мере због повреде права подносиоца захтева на суђење у разумном року адекватне околностима случаја и сврсисходне и да ће њима бити постигнут циљ заштите прописан чланом 8а и 8б Закона о уређењу судова, односно чланом 32. став 1. Устава Републике Србије.

  Захтев за накнаду нематеријалне штете у износу преко досуђеног, а за износ од још 470.000,00 динара одбијен је јер је превисоко постављен.

  Подносиоцу захтева је утврђена повреда права на суђење у разумном року у предмету П 1543/14 с обзиром да се ради о јединственом поступку и да је претходно предмет био само заведен пред Првим општинским судом у Београду и Првим основним судом у Београду под другим бројевима.

  Предлагачу су досуђени трошкови поступка у износу од 6.000,00 динара на име састава иницијалног акта од старне пуномоћника-адвоката према Адвокатској тарифи, а сагласно успеху у поступку.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ      С у д и ј а
Против овог решења дозвољена је     Сања Пејовић,ср.
жалба Врховном касационом суду
у року од 15 дана од дана пријема
преписа решења, а преко овог суда.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)