Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.09.2011.

Гж 2459/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 2459/10
Дана 21.09.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Драгане Маринковић и Ловорке Стојнов, чланова већа, у парници тужилаца АА и АА1, које заступа пуномоћник АБ, адвокат, против туженог ББ, кога заступа пуномоћник БА, адвокат, ради утврђења, одлучујући о жалби туженог изјављеној на пресуду Општинског суда у Смедереву П 179/07 од 08.12.2008. године у седници одржаној 21.09.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Општинског суда у Смедереву П 179/07 од 08.12.2008. године у другом ставу изреке.

  ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Општинског суда у Смедереву П 179/07 од 08.12.2008. године у првом ставу изреке, тако што СЕ ОДБИЈА тужбени захтев којим је тражено да се утврди да заоставштину сада пок. ПП, бивше из _ по основу заједничког стицања у ванбрачној заједници са сада пок. ПП1, бившим из _ представља ½ оснивачких удела Предузећа за производњу, услуге, спољну и унутрашњу трговину "АА", што би тужени био дужан да призна и трпи да се тужиоци као законски наследници и правни следбеници сада пок. ПП, на основу ове пресуде, као подобне исправе, упишу као оснивачи са уделом од по ¼ дела оснивачких права на наведеном предузећу у Регистар привредних субјеката Агенције за привредне регистре.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима поступка из четвртог става изреке пресуде Општинског суда у Смедереву П 179/07 од 08.12.2008. године, тако што се одређује да свака странка сноси своје трошкове поступка.


O б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Смедереву П 179/07 од 08.12.2008. године ставом првим изреке, утврђено је да заоставштину сада пок. ПП, бивше, из _, по основу заједничког стицања у ванбрачној заједници са сада пок. ПП1, бившим, из _, представља ½ оснивачких удела Предузећа за производњу, услуге, спољну и унутрашњу трговину "АА", што је тужени дужан да призна и трпи да се тужиоци као законски наследници и правни следбеници сада пок. ПП, бивше, из _, на основу ове пресуде, као подобне исправе, упишу као оснивачи са уделом од по ¼ дела оснивачких права на претходно наведеном предузећу у Регистар привредних субјеката Агенције за привредне регистре. Другим ставом изреке, утврђено је да заоставштину сада пок. ПП, по основу заједничког стицања са ПП1, представља ½ дела куће аа, што је тужени дужан да призна и трпи да тужиоци као законски наследници сада пок. ПП, у поступку физичке деобе ове куће издвоје свој сувласнички удео од по ¼ дела. Трећим ставом изреке, привремена мера, усвојена решењем тог суда П 179/07 од 11.09.2007. године, одржана је на снази до правноснажног окончања овог поступка. Четвртим ставом изреке, обавезан је тужени да тужиоцима, као солидарним повериоцима, на име трошкова поступка плати 194.430,00 динара.

Благовременом жалбом тужени је побијао први, други и четврти став изреке ове пресуде из свих законских разлога.

Испитујући првостепену пресуду у побијаном делу, у смислу члана 372. ЗПП-а, Апелациони суд је нашао да је жалба туженог делимично основана, а да је делимично неоснована.

Првостепени суд, при доношењу побијаног дела пресуде није учинио неку од битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. ЗПП-а, на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности, а неосновано се жалбом туженог указује на битну повреду поступка из тачке 12. ове законске одредбе. Изнети разлози о битним чињеницама су јасни и потпуни, међусобно су сагласни и непротивречни су садржини изведених доказа, те се њена законитост и правилност у том делу могу испитати.

Оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је сада пок. ПП, ћерка тужиље АА и сестра тужиоца АА1. Она је живела у ванбрачној заједници са сада пок. ПП1, од 1990. године, до 22.08.2006. године и из те заједнице имали су заједничко дете, сада пок. ПП2. Сво троје, погинули су у саобраћајној несрећи дана 22.08.2006. године у 14 часова. У току трајања ванбрачне заједнице основано је предузеће "АА" и изграђена је кућа аа, власништво Општенародне имовине-државна својина, корисник „Србија-воде“, Београд, Водопривредна организација Смедерево. У ванбрачну заједницу нису унели посебну имовину, осим плаца на коме је саграђена кућа и изграђене гараже на њему, која је представљала посебну имовину сада пок. ПП1. У заједници су све послове обављали заједнички, око изградње куће, с тим што је сада пок. Гордана припремала храну, а сада пок. ПП1 обављао поједине грађевинске послове, с тим да су заједно радили и на изградњи стоваришта и у домаћинству, као и послове око подизања детета. Предузеће "АА" је почело са радом 1991. године и у њему су обоје радили, тако што је сада пок. ПП1 претежно обављао комерцијалне послове и физичке послове око пријема, утовара и истовара робе, док је сада пок. ПП претежно обављала административне послове. У току заједнице нису имали помоћ рођака, ни пријатеља, а све време рада предузећа имовина је увећавана, тако да је по налажењу првостепеног суда сада пок. ПП била не само радник предузећа, већ и његов оснивач. По налажењу првостепеног суда, предметна имовина стечена је у току трајања ванбрачне заједнице и њихов допринос у стицању је подједнак, имајући у виду значај и вредност послова које су обављали, те да су све време све те послове заједно радили. Предметна кућа изграђена је на државном земљишту, које је заузето, па на истом сада пок. ПП и ПП1 нису стекли право својине нити коришћења. Међутим, то по налажењу првостепеног суда не искључује могућност утврђивања права својине на објекту који је грађен у заједници и на коме може постојати право својине док објекат постоји. Међутим, како је плац на коме се кућа налази, самовласно заузето земљиште, а на њему је био саграђен објекат мале површине и вредности у односу на површину и вредност целог објекта, то по налажењу првостепеног суда вредност истих није утицала на веће учешће сада пок. ПП у стицању заједничке имовине.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да се сада пок. ПП, ПП1 и ПП2 међусобно нису могли наслеђивати, јер је претпоставка, да неко лице наследи друго, да га надживи, а како је предметна имовина стечена у ванбрачној заједници, подједнаким доприносом, стицалаца, то је утврђено да заоставштину сада пок. ПП представља ½ предметне имовине.

По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно и потпуно утврдио чињенично стање, а затим правилном применом материјалног права закључио да је предметна кућа стечена у ванбрачној заједници, те да представља заједничку имовину, а како су правилно оцењени доприноси стицалаца, то је правилно одлучио када је другим ставом изреке усвојио тужбени захтев. Неосновано се жалбом туженог указује да није узета у обзир вредност постојећег објекта и парцеле, који су представљали посебну имовину сада пок. ПП1, јер је првостепени суд управо ову чињеницу оценио и закључио да будући да се ради о плацу који је државно земљиште и који је самовласно заузет, то се на њему по основу грађења није могло стећи право својине, нити коришћења, па је без значаја вредност парцеле, а како је изграђени објекат мале вредности и површине, а тужени у поступку није доказао супротно, правилан је закључак да вредност истих не утиче на веће учешће сада пок. ПП1 у стицању. Правилно је првостепени суд закључио, применом члана 3. став 1. Закона о наслеђивању да наследити може само онај ко је жив у тренутку оставиочеве смрти, па како су сада пок. ПП, ПП1 и ПП2, умрли истовремено, то није могло бити међусобног наслеђивања.

Из тих разлога, овај суд је применом члана 375. ЗПП-а одлучио као у првом ставу изреке.

Основано се жалбом туженог указује на погрешну примену материјалног права у делу одлуке, којим је утврђено да ½ оснивачких удела предузећа "АА" представља заоставштину сада пок. ПП по основу заједничког стицања у ванбрачној заједници, јер је првостепени суд на основу правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања погрешно закључио да је сада пок. ПП била оснивач предузећа. Према утврђеном чињеничном стању, предузеће је основао сада пок. ПП1 на основу Одлуке о оснивању и регистровано је решењем Привредног суда од 19.02.1991. године, а у тренутку њихове смрти, предузеће је било уписано у Регистар привредних субјеката, Агенције за привредне регистре Републике Србије и као оснивач је био уписан сада пок. ПП1, са уделом од 100%. Уписом оснивања предузећа у Регистар привредних субјеката у целини се реализују сва правна дејства оснивачког акта, по коме је извршен евентуално унос заједничке имовине стицалаца, као оснивачког улога тог предузећа, те предузеће по сили закона конституише своја власничка права на унетом оснивачком улогу због чега ванбрачни супружник, који нема статус оснивача, не може стећи статус оснивача преко улога унетог у друштво из заједничке имовине, већ може остваривати само облигационо-правни захтев, адекватан свом доприносу у стицању. Ово произилази из одредбе члана 8. Закона о привредним друштвима којом је прописано да привредно друштво стиче својство правног лица уношењем података о том друштву у регистар који се води на начин прописан Законом којим се уређује регистрација привредних субјеката. Имовину друштва у смислу овог закона чини право својине и друга права која друштво има на улозима или је стекло пословањем у смислу члана 13. тачке 11. наведеног закона. Из наведеног следи да није било места примени правила о стицању у ванбрачној заједници и утврђивања да ½ оснивачких удела предузећа представља заоставштину сада пок. ПП и уписа оснивачких права у Регистар привредних субјеката, тужилаца као њених законских наследника и правних следбеника.

Због тога је овај суд применом члана 380. став 1. тачка 4. ЗПП-а, одлучио као у ставу другом изреке ове пресуде.

Применом члана 161. став 2. ЗПП-а, овај суд је преиначио решење о трошковима поступка из четвртог става изреке побијане пресуде, а на основу члана 149. став 2. ЗПП-а, имајући у виду успех странака у овом спору.

Из изнетих разлога, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија:
Јасминка Станојевић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)