Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.02.2013.

Гж 274/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 274/13
Дана 07.02.2013. године
Б Е О Г Р А Д

 


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зоране Делибашић, председника већа, Гордане Тодоровић и Милице Аксентијевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адв., против тужене ББ, чији је пуномоћник БА, адв., ради утврђења, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П.бр.24800/11 од 28.09.2012. године, у седници већа одржаној дана 07.02.2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П.бр.24800/11 од 28.09.2012. године и предмет се ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П.бр.24800/11 од 28.09.2012. године у првом ставу изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је по основу знатног доприноса у увећавању вредности посебне имовине тужене у току трајања заједнице живота у браку стекао право својине на 1/3 идеалног дела стана аа, што је тужена дужна да призна и трпи и да дозволи да тужилац укњижи своје право својине на 1/3 идеалног дела стана, те да ако то не учини да ће судска пресуда служити као основ за укњижбу права својине тужиоца. У другом ставу изреке обавезан је тужилац да туженој надокнади трошкове парничног поступка у износу од 87.000,00 динара.

Благовремено изјављеном жалбом тужилац побија првостепену пресуду из свих разлога прописаних одредбом чл.360 ст.1 Закона о парничном поступку.

Тужена је доставила одговор на жалбу.

Испитујући правилност првостепене пресуде у оквиру овлашћења из чл.372 ЗПП („Службени гласник РС“, бр.125/04 и 111/09), који се примењује на основу чл.506 ст.1 ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11), Апелациони суд у Београду је оценио да је жалба тужиоца основана.

Тужилац и тужена су супружници; тужена је власник двособног стана аа који је након куповине адаптиран. У анализи радова на адаптацији стана констатовани су и детаљно описани следећи радови: чишћење и припрема за почетак радова, гипсарски радови, зидарско – керамички радови, столарски и тесларски радови, молeрски радови и услуге репроматеријала, опреме и уређаја набављених ради адаптације. Према закључку првостепеног суда, тужилац својим улагањем није створио нову ствар већ је учествовао у адаптацији постојећег објекта које је власништво тужене, те у смислу члана 21 Закона о основама својинскоправних односа не може постати сувласник на наведеном стану, имајући у виду да адаптација постојећег објекта не представља стварање нове ствари, новог стамбеног објекта.

Чињеничноправни закључак првостепеног суда се за сада не може прихватити као правилан.

Наиме, услед погрешне примене материјалног права чињенично стање је непотпуно утврђено.

Одредбом чл.170 став 1 Породичног закона („Службени гласник РС“,бр.18/2005) је прописано да ако је током трајања заједничког живота у браку дошло до незнатног увећања вредности посебно имовине једног супружника, други супружник има право на потраживање у новцу сразмерно свом доприносу, а у ставу 2 да ако је током трајања заједничког живота у браку дошло до знатног увећања вредности посебне имовине једног супружника, други супружник има право на удео у тој имовини сразмерно свом доприносу.

У конкретном случају, првостепени суд није имао у виду напред наведене одредбе материјалног права, те је пропустио да цени чињеницу да су парничне странке супружници, да је у време адаптације стана између њих постојала заједница живота и да је тужилац радове на стану изводио уз сагласност тужене.

Адаптацијом, реконструкцијом или доградњом туђег објекта се не стиче право својине, изузев ако законом или уговором није другачије одређено. У ситуацији када је један супружник улагао средства у посебну имовину другог супружника и ако је о томе постојао споразум између њих, као изузетак од правила да се адаптацијом туђег објекта не стиче право својине, за стицање права својине није нужно да је адаптацијом створена нова ствар.

Имајући у виду напред наведено, првостепени суд је пропустио да утврди вредност изведених радова, како би у смислу напред наведеног законског прописа извео закључак да ли је радом тужиоца имовина тужене незнатно увећана (у ком случају може према туженој остварити облигационоправни захтев) или знатно увећана (у ком случају може остварити стварноправни захтев).

Стога ће у поновном поступку, првостепени суд поступити по примедбама из решења, расправити спорна питања на која му је указано од стране другостепеног суда, те ће оценити и остале наводе жалбе и донети нову, правилну и на закону засновану одлуку.

На основу изложеног, Апелациони суд је применом чл.377 ст.2 ЗПП укинуо првостепену пресуду.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Зорана Делибашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)