Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
26.04.2018.

Гж 7122/17

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 7122/17
26.04.2018. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зорана Хаџића, председника већа, Маје Чогурић и Радмиле Ђурић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против тужених 5 ББ1 и ББ2, чији је заједнички пуномоћник адвокат АБ1, ради регреса, одлучујући о жалби тужених изјављеној против пресуде Основног суда у Младеновцу - Судска јединица у Сопоту П.бр. 565/17 од 31.07.2017. године, у седници већа одржаној 26.04.2018. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужених и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Младеновцу - Судска јединица у Сопоту П.бр. 565/17 од 31.07.2017. године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Младеновцу - Судска јединица у Сопоту П.бр. 565/17 од 31.07.2017. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезани тужени да тужиоцу солидарно надокнаде штету и то на име трошкова издржавања тужене ББ1 за период неспособности за рад од 15.08.2009. године до 15.11.2010. године износ од 265.959,93 динара, са законском затезном каматом почев од 01.02.2013. године до исплате, на име трошкова издржавања ММ за период од 15.11.2009. године до 03.02.2012. године износ од 612.698,45 динара, са законском затезном каматом почев од 03.02.2012. године до исплате, на име трошкова опремања дечије собе и куповине дечијег намештаја износ од 60.829,00 динара, са законском затезном каматом почев од 15.11.2009. године до исплате, на име трошкова куповине беби опреме у износу од 35.574,00 динара, са законском затезном каматом почев од 15.11.2009. године до исплате, на име трошкова плаћених приликом отпуста из породилишта малолетне ММ износ од 48.910,75 динара, са законском затезном каматом почев од 19.11.2009. године до исплате, накнаде за чин крштеља малолетне ММ износ од 10.040,58 динара, са законском затезном каматом почев од 07.08.2010. године до исплате, на име трошкова прославе крштеља малолетне М износ од 33.352,73 динара, са законском затезном каматом почев од 07.08.2010. године до исплате, на име трошкова прославе првог рођендана малолетне ММ износ од 33.351,71 динар, са законском затезном каматом почев од 15.11.2011. године до исплате и на име трошкова прославе другог рођендана малолетне ММ износ од 33.351,71 динар, са законском затезном каматом почев од 15.11.2012. године до исплате, све у року од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде. Ставом другим изреке пресуде обавезани су тужени да тужиоцу солидарно исплате трошкове парничног поступка у износу од 425.200,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде.

Против наведене пресуде жалбу су благовремено изјавили тужени побијајући је у целини, из свих законом прописаних жалбених разлога.

Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 386 у вези члана 402 Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС”, бр.72/11, 49/13 - одлука Уставног суда, 74/13 - одлука Уставног суда и 55/14), Апелaциони суд у Београду је оценио да је жалба тужених неоснована.

У проведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка предвиђене чланом 374 став 2 тачка 1, 2, 3, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на које другостепени суд пази по службеној дужности, а због којих би се ожалбена одлука морала укинути.

Супротно наводима жалбе тужених првостепена пресуда у погледу одлуке о главној ствари не садржи битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12, пошто нема недостатака због којих се не би могла испитати. Изрека пресуде је разумљива, непротивречи ни сама себи ни разлозима који су наведени у погледу свих битних чињеница на јасан и непротивречан начин, а недвосмислено произлази из изведених доказа и целокупног стања у списима, нити постоји противречност између онога што се у разлозима пресуде наводи о садржини исправа, записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа или записника или изведеним доказима.

Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку тужилац АА и тужена ББ1 закључили су брак 03.05.2003. године. Брак је разведен пресудом Другог основног суда у Београду - судска јединица у Сопоту П2.бр. 14/12 од 26.10.2012. године. Тужилац и тужена су имали проблем зачећа детета, а мере лечења нису давале резултате. За време трајања брачне заједнице са тужиоцем, тужена је засновала везу са туженим ББ2. У току трајања брачне заједнице тужиоца и тужене рођена је малолетна ММ дана _. године. Тужени ББ2 је поднео тужбу Вишем суду у Београду ради утврђивања очинства, у ком поступку је пресудом Вишег суда у Београду П2.бр. 41/12 од 04.09.2012. године утврђено да тужилац није природни отац малолетне ММ, те да је тужени ББ2 природни отац малолетног детета. Тужилац је издржавао тужену током трудноће и годину дана после порођаја, као и малолетно дете док су били у породичној заједници, а сносио је и друге трошкове поводом рођења детета, који су ближе наведени у ставу првом изреке првостепене пресуде.

Из налаза и мишљења вештака за економско - финансијску област ВВ првостепени суд је утврдио да је тужилац по основу трошкова издржавања тужене ББ1 за период њене непособности за рад од 15.08.2009. године до 15.11.2010. године, имао трошкове у износу од 265.959,93 динара, да је по основу накнаде за трошкове издржавања малолетне ММ у периоду од 15.11.2009. године до 03.02.2012. године имао трошкове у износу од 612.698,45 динара, да је имао трошкове за опремање дечије собе и куповину дечијег намештаја у износу од 60.829,00 динара, трошкове куповине беби опреме у износу од 35.574,00 динара, трошковае приликом отпуста из породилишта малолетне ММ у износу од 48.910,75 динара, трошкове за чин крштења малолетне ММ у износу од 10.040,58 динара, трошкове за прославу крштења малолетног детета у износу од 33.3651,73 динара, трошкове прославе првог рођендана детета у износу од 33.351,73 динара, као и трошкове прославе другог рођендана детета у износу од 33.351,73 динара.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је применом одредаба члана 154 став 1 и члана 155 Закона о облигационим односима нашао да је тужбени захтев основан, са образложењем да је тужилац претрпео материјалну штету кривицом тужених и то разне видове материјалне штете који су ближе описани у ставу првом изреке првостепене пресуде. Првостепени суд налази да су тужени криви за штету коју је тужилац претрпео, с обзиром да је у току поступка на несумњив начин утврђено да су свесно одржавали у заблуди тужиоца да је он биолошки отац детета, иако су могли знати да је тужени ББ2 отац малолетног детета, па је тужилац верујући у тачност те чињенице имао одговарајуће трошкове, које у овом поступку потражује као материјалну штету.

Супротно жалбеним наводима тужених, правилно је првостепени суд нашао да постоји пасивна легитимација туженог ББ2 да учествује у овом поступку, с обзиром да је одредбом члана 165 Породичног закона (“Службени гласник РС”, бр. 18/2005, 72/2011, 6/2015) прописано да лице које је фактички давало издржавање, а није имало правну обавезу, има право на накнаду од лица које је по овом закону било дужно да даје издржавање. Ако је више лица истовремено било дужно да даје издржавање, њихова обавеза је солидарна. Како је у току поступка несумњиво утврђено да је пресудом Вишег суда у Београду П2.бр.41/12 од 04.09.2012. године, утврђено да тужилац није природни отац малолетне ММ, те да је тужени ББ2 природни отац малолетног детета, то је правилно првостeпени суд нашао да је обавеза да издржава дете – малолетну ММ била на туженом ББ2, као њеном природном родитељу, која обавеза се заснива на одредабама члана 68 и 73 Породичног закона.

У том смислу постојала је обавеза туженог ББ2 и да издржава тужену ББ1 као мајку детата која нема довољно средстава за издржавање и то у периоду од 3 месеца пре порођаја, и годину дана после порођаја, сходно одредби члана 153 став 1 Породичног закона. Како је тужилац фактички давао издржавање, како мајци детета, тако и малолетном детету и ако није имао правну обавезу, то Апелациoни суд налази да тужилац има право на накнаду (регрес) од тужених - мајке и оца детета, који су по Породичном закону били дужни да солидарно дете издржавају.

Без утицаја на другачију одлуку суда су жалбени наводи да је првотужена по занимању фризерка, да је извесно време била запослена у фризерском салону у Барајеву и да је по престанку рада у истом салону наставила да ради исти посао, те да је користила сваку прилику да заради шишајући и фризирајући комшинице, рођаке и муштерије коју су за њом пошли када је напустила рад у салону, с обзиром да основ тужиочевог потраживања није накнада штете како се то погрешно наводи у првостeпеној пресуди, већ право тужиоца на регрес од лица која су по закону била дужна да дају издржавање како првотужиљи, као мајци детета, тако и малолетном детету.

Супротно жалбеним наводима тужених, правилно је првостeпени суд утврдио висину накнаде на основу налаза и мишљења вештака за економско - финансијску област ВВ, која је на основу исказа тужиоца и сведока СС1 до СС9, које је суд у целости прихватио, дала образложено мишљење за сваки вид накнаде, детаљно образлажући на који начин је висина накнаде утврђена, при чему тужени у току поступка на наведени налаз и мишљење нису имали примедби.

Правилна је и одлука о трошковима поступка, садржана у ставу другом изреке првостeпене пресуде будући да је донета правилном применом одредаба члана 153, 154 и 163 Закона о парничном поступку.

Приликом одлучивања о законитости и правилности првостeпене пресуде, другостепени суд је ценио и остале жалбене наводе, али их није посебно образлагао сагласно одредби члана 396 став 1 ЗПП, с обзиром да не могу довести до другачије одлуке у овој правној ствари.

Из ових разлога, Апелациoни суд је одбио као неосновану жалбу тужених и потврдио првостeпену пресуду, на основу члана 390 Закона о парничном поступку, одлучивши као у изреци пресуде.

Председник већа-судија
Зоран Хаџић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)