Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.02.2011.

Гж2 105/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 105/11
09.02.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужиоца, малолетног АА, чији је законски заступник мајка ММ, које заступа АБ, адвокат, против тужених ББ и ББ1, обоје из Београда, које заступа БА, адвокат, ради издржавања, одлучујући о жалбама странака изјављеним против пресуде Првог основног суда у Београду П2 4276/10 од 15.10.2010. године, исправљене решењем истог суда П2 4276/10 од 10.01.2011. године, у седници већа одржаној дана 09.02.2011. године донео је


ПРЕСУДУ

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване: жалба тужиоца и делимично жалба туженог ББ и у ставу трећем, четвртом и у делу става првог изреке, којим је обавезан тужени ББ да као сродник на име доприноса за законско издржавање малолетног детета - овде тужиоца АА из Београда плаћа 6.000,00 динара месечно, почев од 29.10.2009. године и исплати заостале рате према наведеном износу, ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П2 4276/10 од 15.10.2010. године, исправљена решењем истог суда П2 4276/10 од 10.01.2011. године.

ДЕЛИМИЧНО СЕ ПРЕИНАЧУЈЕ исправљена пресуда Првог основног суда у Београду П2 4276/10 од 15.10.2010. године у делу става првог и ставу другом изреке и ОДБИЈА као неоснован тужбени захтев којим је тужилац АА из Београда захтевао да се обавеже тужени ББ да као сродник на име доприноса за законско издржавање тужиоца плаћа износ од 6.000,00 динара месечно и тужена ББ1 да као сродник на име доприноса за издржавање тужиоца плаћа 9.113,50 динара месечно, сваког првог до десетог у месецу за текући месец на текући рачун законске заступнице малолетног детета - мајке ММ код „Banca intesa a.d." број _, почев од 29.10.2009. године па убудуће док за то постоје законски услови, стим да су доспеле а неисплаћене износе на име законског издржавања дужни исплатити одједном у року од 15 дана од дана пресуђења.


Образложење

Пресудом Првог основног суда у Београду П2 4276/10 од 15.10.2010. године у ставу првом изреке делимично је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени ББ да као сродник на име доприноса за законско издржавање малолетног детета - овде тужиоца плаћа 12.000,00 динара месечно сваког првог до десетог у месецу за текући месец, на текући рачун законске заступнице мајке ММ код „Banca intesa a.d." Београд, број _ почев од 29.10.2009. године као дана подношења тужбе па убудуће док за то постоје законски услови стим што је доспеле а неисплаћене износе на име законског издржавања дужан исплатити одједном. Ставом другим изреке делимично је усвојен тужбени захтев и обавезана тужена ББ1 да као сродник на име доприноса за законско издржавање малолетног детета - овде тужиоца плаћа износ од 9.113,50 динара месечно, сваког првог до десетог у месецу за текући месец на текући рачун законске заступнице малолетног детета - мајке НН код „Banca intesa a.d." Београд, број _ почев од 29.10.2009. године па убудуће док за то буду постојали законски услови, стим што је доспеле а неисплаћене износе на име законског издржавања дужна исплатити одједном. Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев у преосталом делу којим је тражено да се тужени солидарно обавежу да на име свог доприноса за издржавање као сродници баба и деда месечно плаћају тужиоцу преко досуђених 12.000,00 динара до тражених 40.000,00 динара ББ, односно износ од преко досуђених 9.050,00 динара до укупно тражених 20.000,00 динара почев од дана подношења тужбе па убудуће док за то буду постојали законски услови а да су заостале рате дужни да плате одједном у року од 15 дана од дана пресуђења са каматом за сваки доспели а неисплаћени износ од момента доспећа па до исплате на текући рачун законског заступника малолетног тужиоца. Ставом четвртим изреке је одређено да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Решењем о исправци истог суда П2 4276/10 од 10.01.2011. године у ставу трећем наведене пресуде уместо погрешно наведеног износа 9.050,00 динара означен је износ од 9.113,50 динара.

Против наведене пресуде у одбијајућем делу жалбу је благовремено изјавио тужилац због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права. Против исте пресуде у усвајајућем делу жалбу су благовремено поднели тужени због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је поднео одговор на жалбу тужених.

Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу чл. 372 ЗПП-а у вези чл. 202 ПЗ-а и налази да је жалба тужиоца неоснована, жалба тужене ББ1 основана и жалба туженог ББ делимично основана.

У спроведеном поступку нема битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 истог закона, на коју се жалбом тужиоца неосновано указује. Побијана одлука је јасна, потпуна и непротивуречна. Садржи разлоге о свим одлучним чињеницама.

Правилном оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је тужилац АА рођен _. године у ванбрачној заједници ММ и СС, сина тужених. Правноснажном пресудом Првог општинског суда у Београду П 1274/07 од 19.06.2007. године тужилац је поверен на негу чување и васпитање мајци, уређен је начин одржавања личних односа детета са оцем и отац је обавезан да плаћа 30% својих редовних месечних примања на име издржавања. СС је преминуо _. године. Тужилац је остварио право на породичну пензију иза смрти оца почев од 14.10.2008. године у износу од 8.386,35 динара месечно, који износ се усклађује почев од априла 2009. године. Тужилац живи са мајком код баке ио мајци, која је пензионер с пензијом од 28.000,00 динара месечно и власник је стана који користе, а сноси и све трошкове везане за стан. Мајка тужиоца је до фебруара 2010. године била у радном односу на пословима административног техничара у предузећу "ПП" са зарадом од 25.000,00 динара месечно, дипломирала је глуму и сада је без запослења. Тужилац иде у вртић, који мајка плаћа износом од 800,00 до 1.000,00 динара месечно и на пливање које кошта 4.000,00 динара месечно. Тужени су пензионери и то тужени са пензијом од 42.000,00 динара месечно а тужена са пензијом од 23.000,00 динара месечно. Тужени у _ у Црној Гори поседују два стана од по 24 м2, у _, Општина Тиват поседују 1/3 куће и власници су стана у ул. _ у Београду у коме живе. Такође поседују пословни простор у ул. _ у Београду, гаражу у _ у Београду и незавршени објекат у Панчеву. Тужени поседује и породичну кућу у _, има удео од 1/6 на фирми „_" која је у ликвидацији а 2009. године је пословала са нето губитком, има 100% капитала фирме „_", која је 2009. године пословала са нето добитком и фирму „_" са већинским власником лицем из Русије од 60%, која је такође у ликвидацији. Тужени немају прихода од непокретности. Тужени не виђају тужиоца.

На овако потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно је побијаном одлуком оцењено да је породична пензија тужиоца недовољна за његово издржавање, да мајка тужиоца нема довољно средстава за подмирење његових потреба и да има законских услова да се део средстава за издржавање тужиоца обезбеди од туженог ББ као сродника.

Одредбама чл. 154 Породичног закона је прописано да малолетно дете има право на издржавање од родитеља (став 1), малолетно дете има право на издржавање и од других крвних сродника у првој усходној линији ако родитељи нису живи или немају довољно средстава за издржавање (став 2).

У овом случају мајка тужиоца је без запослења и редовних примања, а стамбене потребе тужиоца и његове мајке обезбеђује баба по мајци тужиоца. Мајка тужиоца нема законских обавеза издржавања других лица, али мора да оствари средства за лично издржавање као и детета. Обзиром да је релативно млађа особа (рођена 19_. године) са дипломом високог образовања, да у поступку није указивала на здравствене проблеме који би довели у питање њену радну способност, обавеза ММ за издржавање тужиоца је несумњива и приоритетна. (чл. 68 сав 1 и 2, чл. 73 и 154 став 1 Породичног закона). Минимална сума издржавања, коју чини накнада за храњенике односно лица на породичном смештају у време пресуђења октобра 2010. године је износила 18.227,00 динара. Тужилац је здраво дете, које је у време пресуђења имало четири и по године. Његове потребе првостепени суд је проценио на 20.000,00 динара на име исхране, обуће, одеће, хигијене, вртића уз додатни износ од 4.000,00 динара за спортске активности и 6.600,00 динара за ваншколске активности (укупно 30.600,00 динара). Међутим, оцењујући узраст тужиоца, ниво стандарда мајке висину минималне суме издржавања и све друге релевантне околности конкретног случаја, Апелациони суд налази да потребе тужиоца износе 20.000,00 динара месечно и да су и поред правилно утврђеног чињеничног стања побијаном одлуком превисоко одмерене. Обавеза тужених као деде и бабе тужиоца је субсидијарна и подељена а не солидарна (чл. 166 став 2 и 5 ПЗ). Како је тужилац корисник породичне пензије иза покојног оца, а обавеза мајке за издржавање тужиоца се цени не само у односу на чињеницу да је без запослења, већ се оцењују и могућности за стицање зараде, потребе малолетног тужиоца се по оцени другостепеног суда могу подмирити уз додатни смањени допринос туженог ББ од 6.000,00 динара месечно. Његове имовинске прилике су повољније у односу на материјални статус супруге, тужене ББ1 услед чега је овом пресудом делимично задржана само обавеза туженог ББ за издржавање тужиоца.

Суд је ценио жалбене наводе тужиоца о стандарду тужених и садржину чл. 162 став 3 Породичног закона, којим је прописано да уколико је поверилац издржавања дете, висина издржавања треба да омогући најмање такав ниво животног стандарда за дете какав ужива родитељ, дужник издржавања. Наведене, обавезујуће одредбе о нивоу стандарда, као упоредног критеријума код одређивања висине издржавања ограничене су на родитеље, дужнике издржавања и нису у примени код субсидијарних обвезника издржавања. Стога је у конкретном случају високи материјални статус тужених преко досуђеног износа само у домену њихове моралне обавезе да поведу бригу о унуку по умрлом сину.

Како из правилно утврђеног чињеничног стања произилази да мајка тужиоца нема довољно средстава за издржавање тужиоца и да је износ породичне пензије, коју тужилац прима услед смрти оца недовољан да се подмире његове потребе, уз средства која мајка тужиоца може да оствари, према утврђеној способности за остваривање прихода, Апелациони суд налази да су испуњени законски услови из чл. 154 став 2 Породичног закона да тужени ББ, деда тужиоца доприноси издржавању унука и то износом од 6.000,00 динара месечно, обзиром да осим пензије остварује и друге приходе бавећи се бизнисом док је пензија тужене ББ1 мања од пензије првотуженог, при чему је друготужена и без додатних прихода.

Са изнетих разлога, налазећи да је тужбени захтев према туженом ББ превисоко постављен, да је тужбени захтев према туженој ББ1 неоснован, побијана одлука је преиначена и тужбени захтев према туженој ББ1 одбијен у целости као неоснован, као и тужбени захтев према туженом ББ преко износа од 6.000,00 динара месечно, док је у преосталом делу побијана одлука потврђена. Нема места корекцији трошкова поступка у смислу чл. 161 став 2 ЗПП-а. Применом чл. 207 Породичног закона оправдано је да свака страна сноси своје трошкове поступка.

Са изложеног одлучено је као у изреци пресуде у ставу првом на основу чл. 375 ЗПП-а и ставу другом применом чл. 380 тачка 4 ЗПП-а.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)