Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.10.2012.

Гж2 1078/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 1078/12
31.10.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Сање Пејовић и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници тужилаца АА и АА1, чији је пуномоћник АБ, против туженог ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради одржавања личних односа, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П2 8390/10 од 21.03.2012. године, у седници одржаној 31.10.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П2 8390/10 од 21.03.2012. године.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Првог основног суда у Београду П2 8390/10 од 21.03.2012. године, ставом првим изреке, уређено је одржавање личних односа тужилаца са малолетном децом ММ и ММ1 на тај начин што ће контакти бити организовани сваке прве среде у месецу у просторијама Градског центра за социјални рад - Одељење Палилула од 13,00 до 14,00 часова. Ставом другим изреке одлучено је да свака странка сноси трошкове поступка.

Против наведене пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу, из свих законских разлога.

Тужиоци су у одговору на жалбу предложили да се жалба туженог одбије као неоснована.

  Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 372. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 125/04 и 111/09), који се примењује на основу члана 506. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11) и нашао да је жалба туженог неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачки 1, 2, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности, као ни повреде поступка из тачке 12. наведене законске одредбе, на коју у жалби указује тужени, јер је ожалбена пресуда разумљива, садржи разлоге о битним чињеницама и њена законитост се може испитати. Није учињена ни повреда поступка из члана 361. став 1. у вези члана 7. и 8. ЗПП, јер је првостeпени суд правилном применом члана 8. ЗПП ценио све изведене доказе, при чему је чланом 205. Породичног закона, с обзиром да се ради о поступку у вези са породичним односима, био овлашћен да утврђује и чињенице које ниједна странка није изнела.

  Према чињеничном стању утврђеном у првостепeном поступку, тужилац АА је деда по мајци, а тужилац АА1 ујак малолетне деце чији је отац тужени, и то ММ, рођеног _. године и ММ1, рођене _. године. Између ДД (која је кћерка тужиоца АА, а сестра тужиоца АА1) и туженог у току је спор ради развода брака, који се води пред Првим основним судом у Београду у предмету П2 3901/10. Малолетна деца се налазе код туженог, јер је решењем у том поступку П2 3901/10 од 17.07.2009. године одређена привремена мера којом се деца поверавају оцу, овде туженом, до правноснажног окончања спора, а у међувремену, решењем П2 3901/10 од 20.02.2012. године, измењена је одлука о одређивању привремене мере па су деца поверена на чување и васпитање мајци. Из налаза и стручног мишљења органа старатељста произилази да тужени не дозвољава да малолетна деца имају контакт са тужиоцима. Оценом изведених доказа, а посебно налаза и мишљења Органа старатељства, утврђено је да су малолетна деца имала добар однос са тужиоцима, те да је у интересу малолетне деце да се поново успостави контакт са тужиоцима, имајући у виду дужину трајања поступка развода брака између њихових родитеља и потпуни прекид у виђању сродника са децом. Препорука Органа старатељства је да се контакти деце са тужиоцима организују једном месечно у складу са дечијим обавезама.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепeни је закључио да је у интересу малолетне деце да се организује контакт са тужиоцима, који су њихови деда и ујак по мајци, с обзиром да тужиоци са малолетном децом нису имали никакав контакт већ дужи временски период ( више од годину дана), те да је целисходно да се одржавање личних односа организује у контролисаним условима Органа старатељства, уз евентуалну помоћ стручних лица при успостављању контакта.

Оцењујући наводе жалбе туженог, Апелациони суд је нашао да је првостепeни суд на потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно применио материјално право закључујући да треба уредити одржавање личних односа малолетне деце ММ и ММ1 са дедом и ујаком по мајци, овде тужиоцима. Према члану 61. став 5. Породичног закона, дете има право да одржава личне односе и са сродницима и другим лицима са којима га повезује посебна блискост ако ово право није ограничено судском одлуком. Наведеном одредбом конкретизује се право загарантовано чланом 8. Европске конвенције о људским правима на заштиту породичног живота, јер до повреде права на породични живот долази ускраћивањем права да се сродницима који су са дететом развили односе блискости призна право да одржавају личне односе са дететом. За разлику од одржавања личних односа родитеља који не живи са малолетним дететом, осим постојања крвног сродства, овде су од значаја и други чиниоци, као што је психолошка и емотивна везаност ових лица, односно стварно постојање блиских личних веза. Стога је за оцену основаности тужбеног захтева од пресудног значаја утврђење да ли стварно постоје блиске личне везе тужилаца са малолетном децом, односно да ли би одржавање личних односа са сродницима било у најбољем интересу малолетне деце, којим је суд увек дужан да се руководи у смислу члана 266. став 1. Породичног закона и члана 3. Конвенције о правима детета. Имајући у виду утврђено чињенично стање, правилно је првостeпени суд закључио да су испуњени услови из цитиране законске одредбе за одржавање личних односа између тужилаца и малолетне деце, јер је правилном оценом изведених доказа, а нарочито налаза и стручног мишљења Органа старатељства утврђено да су постојале блиске породичне везе између тужилаца и малолетне деце, да је тај контакт прекинут од када се малолетна деца налазе код туженог, да тужени не жели да се успостави контакт између тужилаца и деце, те да је у интересу малолетне деце да се контакт обнови, имајући у виду и да између родитеља малолетне деце тече поступак за развод брака који је додатно конфронтирао односе између родитеља малолетне деце, па и њихових ширих породица. Правилна је и одлука првостeпеног суда да је са становишта најбољег интереса малолетне деце целисходно да се контакт одржава у контролисаним условима Органа старатељства, с обзиром на дужину прекида контакта између тужилаца и малолетне деце и евентуалну помоћ стручних лица приликом успостављања контакта. Нису основани наводи жалбе да тужиоци сходно члану 263. Породичног закона нису активно легитимисани за вођење овакве парнице, а ово из разлога што се тужба за заштиту права детета може поднети у погледу свих права која су детету призната Породичним законом, а ту спада и право на одржавање личних односа са блиским сродницима, како је то већ напред наведено према члану 61. став 5. истог Закона. Такође, нису основани ни наводи жалбе којима се указује да тужиоци нису активно легитимисани са подношење тужбе јер не спадају у чланове шире породице по мајци, будући да је правилном оценом изведених доказа утврђено да постоји блискост између тужилаца и малолетне деце и да је одржавање личних односа у интересу малолетне деце како би се та блискост очувала, а нису од утицаја наводи жалбе којима се указује да је наведено право требало признати и баби по мајци малолетне деце, будући да иста такав захтев није ни поставила.

Суд је ценио и остале жалбене наводе али их посебно не образлаже оцењујући да се истим не доводи у сумњу законитост и правилност побијане пресуде.

Правилна је и одлука о трошковима поступка, јер је донета правилном применом члана 207. Породичног закона.

Због свега наведеног, а на основу члана 375. Закона о парничном поступку одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија
Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)