Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.07.2013.

Гж2 168/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 168/11
Дана 21.04.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зорице Јашаревић, председника већа, Љиљане Митић Поповић и Бранислава Босиљковића, чланова већа, у правној ствари поводом тужбе АА и АА1, чији је пуномоћник АБ, адв., против туженог ББ, чији је пуномоћник БА адв., ради издржавања, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П2 бр.3610/10 од 23.9.2010. године, у седници већа одржаној дана 21.4.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, КАО НЕОСНОВАНА жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П2 бр.3610/10 од 23.9.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П2 бр.3610/10 од 23.9.2010. године ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужилаца па је обавезан тужени ББ да тужиоцима АА и АА1 обома из Београда на име дуга исплати износ од по 261.843,12 динара, односно укупно износ од 523.686,24 динара са законском затезном каматом почев од 9.2.2009. године као дана вештачења до коначне исплате, у року од 15 дана од правноснажности пресуде. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцима накнаде трошкове парничног поступка у износу од 288.975,оо динара, у року од 15 дана од правноснажности пресуде.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени из свих законских разлога.

Тужиоци су доставили одговор на жалбу.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу одредбе чл.372 Закона о парничном поступку, Апелациони суд у Београду је нашао да је жалба туженог неоснована.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл.361 ст.2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП, на које Апелациони суд као другостепени суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужбом од 22.12.1989. године мајка тужилаца, а разведена супруга туженог ББ, пок. ПП је поставила тужбени захтев за измену правноснажне пресуде Првог општинског суда у Београду П.бр.2446/89 од 7.7.1989. године повећањем доприноса за издржавање на терет туженог. У току поступка, дана _.1994. године, ПП је преминула, а њена деца, тужиоци АА и АА1 су наставили започети поступак и преиначеном тужбом по чл.190 ст.1 ЗПП, као правни следбеници издржаваног лица, променили су истоветност тужбеног захтева тако што њихово потраживање има основу чл.165 Породичног закона, према коме лице које је фактички давало издржавање, а није имало правну обавезу или право на накнаду од лица које је по овом закону било дужно да даје издржавање, тврдећи да су издржавали покојну мајку уместо туженог као законског обвезника. Пок. ББ је била домаћица, без занимања и запослења, бубрежни болесник, преминула је у 53 години живота. Тужилац АА је у периоду од 1989. до 1994. године био у сталном радном односу у предузећу „АА“, а потом у предузећу „ББ“ и зарађивао по 1.500 ДМ, обављао допунске делатности ван радног времена, радио са камионом, изнајмљивао разглас и озвучење за музичаре што му је додатно доносило по 200 ДМ месечно, од чега је помагао мајку и сестру тако што је мајци давао плату, а оне су куповале потребне намирнице и средства за хигијену. Тужиља АА1 је такође почела да ради и зарађује када је напунила 18 година, по завршетку средње школе у бутицима, преко омладинске задруге, у „Инвест банци“, видео клубу, у киоску за продају кожне галантерије и остваривала зараду која је била мања од зараде коју је остваривао њен брат и сву зараду давала мајци. Преко вештака економске струке ВВ, утврђено је да су тужиоци имали укупне издатке око издржавања пок. ПП у спорном периоду, у износу од 523.686,24 динара односно свако по 261.843,12 динара. Тужени је у спорном периоду остваривао зараду од превозничке делатности, поседовао цистерну од 30 тона и њоме најчешће превозио нафту односно нафтне деривате, убирао закупнину од изнајмљивања куће аа.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања правилно је првостепени суд применио материјално право када је усвојио тужбени захтев дајући довољне и јасне разлоге које прихвата и Апелациони суд.

Тужиоцима који су фактички сносили трошкове издржавања своје мајке у периоду од 1989. до 22.12.1994. године, припада право сходно одредби чл.165 Породичног закона на накнаду тих трошкова од оца, туженог, који је по закону био дужан да их сноси.

Правилно је првостепени суд утврдио висину ових трошкова, преко судског вештака економске струке ВВ, прихватајући методологију обрачуна овог судског вештака као објективно и стручно дату. Судски вештак јесте пошао од висине износа потрошачке корпе за четворочлану породицу, али је износ потрошачке корпе поделио са четири, па тако добио потребан новчани износ за издржавање једног члана односно колико је минимално било потребно средстава пок. ПП за храну и хигијену (по 120,оо дневно што је како се изјаснио судски вештак био минимални износ за преживљавање).

Судски вештак економске струке ВВ1 је дала налаз и мишљење по коме је у спорном периоду за издржавање пок. ПП био потребан износ од 583.740,оо динара што је више од износа који је утврдио судски вештак ВВ, а првостепени суд се определио за налаз и мишљење вештака економске струке ВВ у складу са којим је и постављен тужбени захтев.

Судски вештак ВВ1 се изјашњавала и на околност колико је тужени био у могућности да у спорном периоду доприноси издржавању тужиље, па је нашао да је тужени, без прихода од закупнине био у могућности да доприноси у издржавању пок. ПП са укупно 370.405,11 динара, а са приходом од закупнине у потпуности са 583.740,оо динара.

Суд је ценио наводе жалбе туженог да приликом доношења првостепене пресуде није узет у обзир налаз и мишљење судског вештака ВВ1, али је нашао да су ови наводи неосновани, имајући у виду образложење ове пресуде.

Суд је ценио и остале наводе из жалбе туженог, али је нашао да се њима не доводи у питање правилност и законитост побијане пресуде, те нису посебно ни образлагани.

Са изнетих разлога, а сходно одредби чл.375 ЗПП, одлучено је као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Зорица Јашаревић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)