Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
1.03.2012.

Гж2 189/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 189/12
01.03.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Невенке Ромчевић и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа адвокат АБ, против туженог ББ, ради вршења родитељског права, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П2 2711/11 од 25.11.2011. године, у седници већа одржаној 01.03.2012. године донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П2 2711/11 од 25.11.2011. године, у ставу другом и трећем изреке.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П2 2711/11 од 25.11.2011. године, ставом првим изреке мал. ММ, рођена _. године, поверена је на старање, негу и чување мајци АА, која ће самостално вршити родитељско право. Ставом другим изреке уређен је начин одржавања личних односа оца са мал. дететом, тако што ће отац виђати дете сваке суботе од 10,00 до 19,00 часова, сваке среде када девојчица иде пре подне у школу од 14,00 до 21,00 час, крсну славу оца, сваки други рођендан детета, сваки други државни и верски празник. Ставом трећим изреке обавезан је тужени да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати 33.837,00 динара.

Против наведене пресуде у ставу другом и трећем изреке тужени је благовремено изјавио жалбу, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу чл. 372 ЗПП („Службени гласник РС“ 125/04 и 111/09) који се у овом случају примењује на основу чл. 506 став 1 ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11), у вези чл. 202 ПЗ и налази да је жалба неоснована.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Правилном оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је мал. ММ рођена _. године у _ у ванбрачној вези парничних странака и да је у матичној књизи рођених као отац уписан тужени ББ, а као мајка тужиља АА. Решењем Градског центра за социјални рад – Одељење Врачар од 05.09.2002. године мал. ММ поверена је на непосредну бригу и старање мајци АА. Из извештаја Градског центра за социјални рад од 20.04.2011. године и допуне извештаја од 21.10.2011. године утврђено је да је мишљење стручног тима да је у интересу мал. ММ да мајка самостално врши родитељско право, што међу странкама није било спорно. Као привремени модел виђања оца са дететом који је у интересу мал. ММ предложено је следеће: сваке суботе од 10,00 до 19,00 часова, сваке среде када девојчица иде пре подне у школу од 14,00 до 20,00 часова, а када иде после подне од 18,00 до 21,00 час, сваки други рођендан детета, крсну славу оца, сваки други верски и државни празник. Мал. ММ и даље жели да живи са мајком и да виђа оца. Тужиља је са туженим и његовим оцем живела у породичној кући туженог до 01.06.2009. године када је са мал. дететом напустила кућу. Туженом не спори да виђа ћерку. Тужиља са ММ живи код њених родитеља у стану од 64 м2, док су родитељи у викендици. ММ је здраво дете, похађа _ разред основне школе, добар је ђак, тренира одбојку, иде на енглески, уредна је и послушна. Тужени живи са сином из претходног брака ММ1, који је у летњем периоду 3 месеца борави код маме, (док у октобру не почну предавања на факултету), у незавршеној кући у ул. _ где мал. ММ има услове да спава викендом, јер има уређено четворособно приземље и горњи спрат.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно је првостепени суд применио материјално право уређењем начина одржавања личних односа детета са оцем, правилном применом чл. 6, 61, 266 став 1 и 270 Породичног закона.

Одредбом чл.61 став 1 Породичног закона прописано је да дете има право да одржава личне односе са родитељем са којим не живи, а чл. 6 ставом 1 истог Закона да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета. Конвенцијом о правима детета чл. 3 став 1 прописано је да се у свим активностима које се тичу деце, без обзира која их институција спроводи од првенственог значаја је најбољи интерес детета, а ставом 2 истог члана да ће се детету обезбедити таква заштита и брига која је неопходна за његову добробит узимајући у обзир права и обавезе његових родитеља и других лица која су за то дете одговорна.

Имајући у виду узраст детета, школске обавезе, радне обавезе родитеља, непостојање адекватне родитељске комуникације и сарадње, као и потребу за утврђеном динамиком виђања детета са оцем која треба да буде испоштована од оба родитеља како би девојчица остварила квалитетан однос са оцем и да би отац имао веће учешће у расту и развоју детета у циљу успостављања боље емотивне релације између ћерке и оца и стварање услова за дужи самостални боравак детета код оца за време распуста, правилно је првостепени суд, применом чл. 61 Породичног закона РС усвојио привремени модел виђања предложен од Центра за социјални рад и правилно оценио да је такав модел у најбољем интересу мал. детета у смислу чл. 6 став 1 Породичног закона РС.

Супротно наводима жалбе, иако је тужени предложио модел виђања са малолетним дететом, са којим се тужиља сагласила, обавеза је суда да испита да ли је такав модел одржавања личних односа малолетног детета са родитељем са којим не живи у његовом најбољем интересу. То даље значи да је правилно првостепени суд затражио допунски налаз и мишљење Центра, у циљу провере тако предложеног модела од стране специјализоване установе у смислу чл. 270 Породичног закона РС, а све у циљу зашите најбољег интереса детета. Полазећи од мишљења детета (обзиром на процену да је дете способно да то мишљење изрази) да не жели да спава код оца које је изричито дала пред водитељем случаја надлежног Центра, а које је правилно првостепени суд уважио сходно одредби чл. 65 Породичног закона РС, као и да је према мишљењу Центра потребно утврдити динамику виђања детета са оцем, поштовану од стране оба родитеља, како би девојчица остваривала квалитетан однос са оцем и како би отац имао веће учешће у расту и развоју детета у циљу успостављање боље емотивне релације између ћерке и оца и стварање услова за дужи и самостални боравак детета и оца за време распуста, имајући у виду њен узраст, њену партиципацију, школске обавезе, радне обавезе оба родитеља и непостојање адекватне родитељске комуникације и сарадње. Правилно је првостепени суд, руководећи се најбољим интересом детета, одредио адаптациони период за контакт детета са родитељем са којим не живи усвајањем предложеног, привременог модела виђања као у изреци побијане одлуке у смислу чл. 270 Породичног закона. Интереси родитеља морају да буду подређени интересу детета, па стога супротни жалбени наводи нису основани. Процена најбољег интереса детета је управо на суду који је дужан да ту процену врши на основу налаза и стручног мишљења органа старатељства, породичног саветовалишта или друге установе специјализоване за посредовање у породичним односима и поред постојања споразума родитеља о начину одржавања личних односа детета са родитељем с којим не живи. Уколико се околности промене може се захтевати измена судске одлуке у овом делу.

Побијаном одлуком правилно је првостепени суд образложио одбијање предложеног вештачења на околност модела виђања детета, правилно налазећи да су добробит и слободно изражено мишљење мал. детета најважнији и императивни за суд и да дете без нужне потребе не треба да буде изложено могућној трауматизацији вештачењем у одговарајућој установи. По оцени Апелационог суда, извођење овог доказа довело би до супротставља појединачног интереса родитеља, најбољем интересу детета, па је оваква одлука првостепеног суда правилна и у најбољем интересу детета.

Супротно наводима жалба одлука о трошковима поступка донета је правилном применом одредби чл. 149, 150 и 159 Закона о парничном поступку у вези чл. 207 Породичног закона.

Са изнетих разлога одлучено је као у изреци на основу чл. 375 ЗПП.

       ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
       Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)