Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.04.2018.

Гж2 214/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 214/18
13.04.2018. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Драгане Маринковић, председника већа, Драгане Миросављевић и Веселинке Милошевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против тужених ММ1 и ММ2, чији је законски заступник мајка ББ, чији је пуномоћник адвокат АБ1, ради иземене одлуке о доприносу за издржавање малолетне деце, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Вршцу П2 307/2017 од 24.01.2018. године, у седници одржаној дана 13.04.2018. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Вршцу П2 307/2017 од 24.01.2018. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Вршцу П2 307/2017 од 24.01.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да се измени пресуда Основног суда у Вршцу 6. П2.бр. 98/15 од 23.12.2015. године у делу који се односи на допринос за издржавање мал.тужених, да се тужилац обавеже да на име доприноса за издржавање своје малолетне деце - тужених ММ1 и ММ2 плаћа укупни месечни износ од 10.000,00 динара - по 5.000,00 динара за свако дете, почев од дана подношења тужбе па док постоје законски услови на рачун или на руке законског заступника малолетне деце, најкасније до 20-ог у месецу за текући месец, као и да се обавеже тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка, са законском затезном каматом. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженима на име трошкова парничног поступка надокнади износ од 24.300,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења па до исплате.

Против наведене пресуде, тужилац је благовремено изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 386 Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС”, број 72/11, 49/13, 74/13, 55/14), Апелациони суд је нашао да је жалба тужиоца неоснована.

У поступку пред првостепеним судом, није учињена нека од битних повреда одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 ЗПП, на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности, а неосновано се жалбом указује на повреду поступка из члана 374 став 2 тачке 12 ЗПП, јер је изрека пресуде разумљива, у складу је са разлозима наведеним у образложењу одлуке, а дати разлози о битним чињеницама су јасни и непротивречни .

У поступку пред првостепеним судом је утврђено да је пресудом Основног суда у Вршцу П2 98/2015 од 23.12.2015. године, разведен брак АА и ББ закључен _. године, заједничка деца, мал.ММ2 , рођена _. године и мал. ММ1, рођен _. године поверени су на самостално вршење мајци ББ, док је отац АА обавезан да на име доприноса за издржавање мал.деце плаћа по 7.000,00 динара месечно. АА је у време доношење ове судске одлуке био незапослен, али је био ангажован на физичким пословима у грађевини са могућношћу да у току сезоне заради и до 1.000 евра. Тужилац није испуњавао обавезу издржавања мал.деце, због чега је законска заступница мал.деце 04.09.2017. године против тужиоца поднела кривичну пријаву због кривичног дела недавања издржавања. У циљу одлагања кривичног гоњења, тужилац се обавезао да ће исплатити заостале рате издржавања у износу од 211.400,00 динара тако што ће законској заступници мал.тужених исплаћивати своју целокупну месечну зараду од 24.000,00 динара, што тужилац и чини од новембра 2017. године. Тужилац је стар 41. годину, има завршену основну школу и курс за водоинсталатера, сада је запослен на одређено време у "АА" и за период јун - август 2017. године остварио је нето зараду у укупном износу од 70.740,00 динара. Тужилац живи у Пландишту, у заједници са мајком у кући која је њено власништво, издржавају се од његове плате и њене пензије која је у новембру 2017. године износила 13.613,48 динара. Месечне трошкове у домаћинству плаћа мајка, док тужилац купује дрва за огрев, плаћа пакет за телефон и интернет. Поред зараде која му се исплаћује на рачун, послодавац му у готовом исплаћује 10.000,00 динара, а тужилац се бави и узгојем прасића за своје потребе. Мајка тужених ББ је стара 38. година и по занимању је књиговођа економиста, корисник је инвалидске пензије и за период јул 2017. године- први део новембра 2017. године, исплаћен јој је износ од укупно 61.451,64 динара. Тужени живе у заједници са законском заступницом - мајком, дедом који обавља повремене послове и у сезони заради између 30 и 40.000,00 динара и баком, која је стара 84. године и корисник је пензије од 11.272,77 динара. Законска заступница тужених је и корисник права на дечији додатак. Трошкове комуналних услуга заједнички сносе законска заступница тужених и њен отац. Пошто немају довољно средстава за живот, деда тужених је посадио малине и од тога су зарадили око 80.000,00 динара. Поред трошкова за обућу и одећу, мал. ММ1 има трошкове за фолклор и фудбал, као и за услуге Академије “Учи слободно преко интернета” а мал. ММ2 трошкове за фолклор. Тужени месечно иду на контроле протезе у _. За издржавање тужених потребан је месечни износ од 26.000,00 динара.

Код утврђеног, а имајући у виду да је једини разлог због кога тужилац тражи да се умањи висина његовог доприноса за издржавање то што сада има обавезу да плаћа заостале рате издржавања, првостепени суд је закључио да нема места усвајању тужбеног захтева, јер је тужилац сам себе довео у ситуацију да се нагомилају износи неплаћеног издржавања. У међувремену тужени су постали старији, тако да мал. ММ2 сада има пуних 13. година, а мал. ММ1 скоро 12. година, па су се и потребе тужених у међувремено увећале. Тужилац је радно способан и нема законску обавезу издржавању према другим лицима, а мајка тужених је инвалидски пензионер, није у могућности да ради и привређује и остварује приходе, док је њена пензија далеко мања од примања коју тужилац остварује својим радом. И поред тога, мајка тужених улаже посебне напоре да оствари допунске приходе узгојем и продајом малина, да би мал.туженима омогућила обезбеђење неопходних потреба. Приликом одлучивања о висини садашњих потреба мал.тужених суд је у смислу члана 160 став 4 Породичног закона имао у виду и висину минималне суме издржавања у износу од по 25.629,00 динара које се примењује почев од 01.11.2017. године и несумњиво утврдио да се нису стекли услови за измену одлуке о висини обавезе издржавања.

Оцењујући жалбене наводе да се детету мора пружити најмање исти животни стандард какав ужива обвезник издржавања, а да је овај законски принцип нарушен на штету тужиоца, јер је тужилац, не само у тешкој материјалној ситуацији већ је на рубу егзистенције и није у могућности да плаћа одраније установљени месечни износ од 14.000,00 динара на име издржавање, овај суд налази да су наводи неосновани. Тужилац је сада запослен у "АА" и остварује месечну зараду од око 23.-24.000,00 динара, а поред зараде која му се исплаћује на рачун, послодавац му у готовини исплаћује још 10.000,00 динара. Тужилац је радно способан, бави се узгојем прасића за своје потребе и све наведене чињенице указују на неоснованост жалбених навода да је тужилац на рубу егзистенције. Тужилац и поред примања које је остваривао није доприносио издржавању своје деце па је сам себе довео у ситуацију да се нагомилују износи неплаћених доприноса за издржавање, али ова чињеница, како је то правилно закључио првостепени суд, не може водити смањењу обавезе ни смањењу висине доприноса за издржавање мал.деце, код чињенице да су тужени сада старији, да су се њихове потребе у међувремену повећале, као и трошкови живота. Указивање у жалби да је првостепени суд нетачно и тенденциозно утврдио да је тужилац “сам скривио” ситуацију у којој се нашао, те да кривица не може представљати законски основ за одмеравање висине доприноса, није од утицаја на другачију одлуку, код утврђеног да су се измениле околности од доношења претходне пресуде 2015. године, али тако што су се материјалне прилике тужиоца побољшале, с обзиром да је у међувремену тужилац засновао радни однос и поред зараде која му се исплаћује на рачун остварује и примања у готовини, а са друге стране потребе тужених су се повећале, јер су они старији, трошкови живота већи, па измењене околности на страни тужиоца и тужених не могу водити смањењу тужиочеве обавезе у издржавању мал.деце. Разлози који су довели до неплаћања издржавања, нису разлози који могу водити измени одлуке о висини доприноса за издржавање, као ни указивање да је тужилац дуго био незапослен, јер у тренутку подношења тужбе за измену висине доприноса издржавања 07.11.2017. године, тужилац је запослен и по том основу оствару не само зараду која му се исплаћује на рачун, већ и примања у готовини.

Из изнетих разлога, а на основу члана 390 ЗПП одлучено је као у изреци.

Потврђена је и одлука о трошковима парничног поступка који су правилно признати на основу члана 153 ЗПП.

Како тужилац није успео у поступку по жалби, одбијен је и његов захтев за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Председник већа – судија
Драгана Маринковић , с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)