Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.04.2018.

Гж2 294/2018

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 294/2018
27.04.2018. године
Београд

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Светлане Беговић Пантић председника већа, Зорице Булајић и Ловорке Стојнов чланова већа, у парничном поступку тужилаца АА и малолетног АА1, чији је законски заступник, мајка АА, обоје из _, чији су заједнички пуномоћници адвокати АБ и АБ1, против туженог ББ, ради утврђивања очинства, одлучујући о жалби тужилаца изјављеној против решења Вишег суда у Београду П2 бр. 134/15 од 17.01.2018. године, исправљеног решењем тог суда од 06.02.2018. године, у седници већа одржаној дана 27.04.2018. године донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду П2 бр. 134/15 од 17.01.2018. године, исправљено решењем тог суда од 06.02.2018. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на даљи поступак.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаним решењем одбачена је тужба у делу којим је тражено да се малолетни тужилац АА1, повери на чување и васпитање мајци која ће самостално вршити родитељско право, да се обавеже тужени да на име свог доприноса за издржавање малолетног тужиоца плаћа 30% од својих редовних месечних примања, умањених за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање, почев од доношења пресуде па убудуће док та обавеза буде трајала и то за сваки месец унапред до 05.у месецу, на руке законске заступнице, као и да се уреди начин одржавања личних односа туженог са малолетним дететом на тај начин што ће отац виђати дете за време летњег распуста две недеље по избору мајке у месту становања детета, као и да одржава комуникацију са дететом посредством интернета сваке суботе од 18-19 часова.

Против наведеног решења жалбу су благовремено изјавили тужиоци из свих законских разлога.

Испитујући побијано решење у границама овлашћења из члана 386, у вези члана 402 ЗПП и члана 202 Породичног закона, апелациони суд је оценио да је жалба тужилаца основана.

Првостепени суд је побијано решење донео применом одредби члана 23 став 1 тачка 7 Закона о уређењу судова и члана 16 став 4 ЗПП, након што је оценио да суд Републике Србије није надлежан за одлучивање о делу тужбеног захтева који се односи на поверавање и издржавање малолетног тужиоца и начин одржавања личних односа малолетног детета са родитељем са који не живи. Оцену о ненадлежности домаћег суда првостепени суд је засновао на одредби члана 41 Закона о решавању закона са прописима других земаља (прописује да је за утврђивање очинства меродавно право државе чији је држављанин у време рођења било лице чије се очинство утврђује) и на одредби члана 261 став 1 Породичног закона (прописује да се у спору за вршење родитељског права расправља пред судом на чијем подручију дете има пребивалиште односно боравиште) и обавези суда да се у овим поступцима руководи најбољим интересом детета (које се у конкретном случају налази на територији Турске), из којих законских одредби је закључио да суд Републике Србије није надлежан за решавање о наведеном делу тужбеног захтева.

  Међутим, оваква одлука првостепеног суда за сада се не може прихватити као правилна јер првостепени суд за овакав закључак није дао јасне разлоге чиме је учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП, на коју повреду тужиоци основано у жалби указују.

Чланом 26 став 1 ЗПП прописано је да је домаћи суд надлежан за суђење ако је његова надлежност за спор са међународним елементом изричито предвиђена законом или међународним уговором. Чланом 41 Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља прописано је да је за признавање, утврђивање или оспоравање очинства, односно материнства меродавно право државе чији је држављанин у време рођења детета било лице чије се очинство, односно материнство признаје, утврђује или оспорава. Чланом 260 Породичног закона прописано је да је суд дужан да пресудом у спору о материнству и очинству одлучи о вршењу родитељског права.

Према стању у списима мајка и малолетно дете, држављани су _ са пребивалиштем у _ поднели су тужбу против туженог, држављанина Републике Србје којом су тражили да се утврди да је тужени отац природни отац малолетног АА1, да се малолетно дете повери на чување и васпитање мајци која ће самостално вршити родитељско право, да се обавеже тужени да на име свог доприноса за издржавање малолетног тужиоца плаћа 30% од својих редовних месечних примања умањених за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање, почев од доношења пресуде па убудуће док та обавеза буде трајала и то за сваки месец унапред до 05.у месецу, на руке законске заступнице, као и да се уреди начин одржавања личних односа туженог са малолетним дететом на тај начин што ће отац виђати дете за време летњег распуста две недеље по избору мајке у месту становања детета, као и да одржава комуникацију са дететом посредством интернета сваке суботе од 18-19 часова.

Обзиром да је предмет траженe правне заштите утврђење очинства, које траже мајка и дете држављани Републике _ са пребивалиштем у _ према туженом држављанину Републике Србије и обзиром да се о њеном остварењу, сходно члану 41 Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља, просуђује применом члана 260 Породичног закона Републике Србије којим је прописано да се пресудом у спору о очинству мора одлучити и о вршењу родитељског права које право обухвата одлуку о поверавању заједничког детета једном родитељу, о висини доприноса за издржавање детета од другог родитеља и о начину одржавања личних односа детета са другим родитељем са којим не живи то није јасан закључак првостепеног суда да поступак ради вршења родитељског права раздвоји од спора о очинству и закључи да у односу на тај део тужбеног захтева није надлежан домаћи суд.

Тиме је првостепени суд учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП због које је побијано решење морало бити укинуто.

У поновном поступка, првостепени суд ће поступити по примедбама из овог решења и након што отклони учињену битну повреду одредаба поступка, на коју му је указано овим решењем, наставиће поступак по тужби тужилаца ради утврђења очинства и ако утврди да је тужени отац малолетног тужиоца, утврди ће коме од родитеља треба поверити малолетно дете и уредити начин на који ће малолетно дете виђати родитеља са којим не живи, тако да малолетном тужиоцу, чији је интерес основни за одлучивање о овом захтеву, омогући да редовно и у довољној мери виђа тог родитеља, те утврди све чињенице од значаја за правилну примену одредбе члана 160 Породичног закона, при чему ће имати у виду да је минимална сума издржавања коректив, а не императив за одређивање доприноса за издржавање.

Са изнетих разлога на основу члана 391 ЗПП одлучено је као у изреци овог решења.

Председник већа – судија
Светлана Беговић Пантић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)