Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.05.2011.

Гж2 359/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД
Гж2 359/11
Дана 17.05.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Споменке Зарић, председника већа, Весне Митровић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиље АА и мал. тужиље ММ, чији је законски заступник мајка АА, обе из Београда, које заступа пуномоћник АБ, адвокат, против туженог ББ, кога заступа пуномоћник БА, адвокат, ради делимичног лишења родитељског права, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П2.бр. 6822/10 од 08.12.2010. године, у нејавној седници већа одржаној дана 17.05.2011. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П2.бр. 6822/10 од 08.12.2010. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П2.бр. 6822/10 од 08.12.2010. године, ставом првим изреке, усваја се тужбени захтев тужиље АА, па се тужени ББ, делимично лишава родитељског права у домену давања дозволе за путовање у иностранство према ММ, рођеној _. године, а у периоду од _. до _. године. Ставом другим изреке уређује се начин виђања оца, ББ са малолетном ММ, на тај начин што ће се отац виђати у Републици Србији са кћерком, непрекидно 1 месец за време летњег распуста и 15 дана за време зимског распуста, као и током посета ММ у иностранству, а по сопственој жељи. Ставом трећим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Против ове пресуде благовремено је изјавио жалбу тужени, побијајући исту у целини, из свих законских разлога због којих се пресуда може побијати.

Апелациони суд је испитао побијану пресуду у границама овлашћења из члана 372. Закона о парничном поступку у вези члана 202. Породичног закона, па је оценио да изјављена жалба није основана.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 1, 2, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, у вези члана 202. Породичног закона, на које другостепени суд пази по службеној дужности. Побијана пресуда нема недостатака због којих се не може испитати, па није захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из тачке 12. наведеног члана и става, на коју се у наводима жалбе посебно указује.

Према утврђеном чињеничном стању правноснажном пресудом Трећег општинског суда у Београду П.бр. 600/2001 од 26.02.2001. године, разведен је брак туженог ББ и тужиље АА, а мал. ММ поверена је на негу, бригу, старање и васпитање мајци АА. Ова брачна заједница је фактички престала када је мал. ММ имала _ месеци, од када мал. ММ заједно са својом мајком. Током 2004. године тужиља АА је, заједно са мал. ММ, почела да живи у заједничком домаћинству са ББ1, а за кога се удала 2007. године. Током 2010. године, супруг тужиље АА, ББ1, је добио понуду Универзитета „_“ из _, да прихвати позицију асистента-истраживача на овом универзитету, на катедри рачунарство и наука о информацијама. Од 23.08.2010. године ББ1 борави у _, а тужиља жели да, заједно са мал. ММ отпутује у _ код свог супруга. Тужени се противи оваквој одлуци тужиље, због чега мал. ММ не може са својом мајком да изађе из земље и отпутује код свог очуха, па су обе тужиље покренуле парницу у овој правној ствари.

Мал. ММ болује од дислексије и дисграфије, као и бронхијалне астме. Имајући у виду овако здравствено стање мал. ММ, прибављени су извештаји Завода за психофизичке поремећаје и говорну патологију „Проф Др Цветко Брајовић“, према чијем мишљењу ће мал. ММ моћи да настави школовање у _, јер је тамо законом регулисан рад са децом која имају наведене проблеме. Такође, прибављено је и мишљење психолога Центра за социјални рад - Одељење Звездара према коме је постигнут напредак у раду са мал. ММ у Заводу за психофизичке и говорне поремећаје, али да би за њу било боље да је у _, јер се због система школовања деци тамо пружа више подстицаја и услова да превазиђу тешкоће. С обзиром да је бронхијална астма психосоматско обољење према мишљењу педагога Центра за социјални рад - Одељење Нови Београд, одвајање од мајке би могло да буде трауматично за психичко здравље мал. ММ. У првостепеном поступку су утврђени и материјални услови у којима би живела мал. ММ у _, који су ближе образложени у побијаној пресуди, а на основу чега се може закључити да су материјални и стамбени услови у којима би мал. ММ живела одговарајући и не би угрожавали стамбене, материјалне и остале животне потребе мал. ММ. Према свом узрасту мал. ММ је способна да формира своје мишљење, па је првостепени суд прибавио и њено мишљење, према коме је њена жеља да с мајком оде у Америку.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио материјално право доносећи побијану одлуку, а за исту је дао довољно разлога, које прихвата и Апелациони суд.

Правилно је првостепени суд закључио да је у најбољем интересу мал. ММ да са својом мајком оде у _, где ће имати обезбеђене боље образовне услове, као и потребне услове здравствене заштите, имајући у виду њене здравствене проблеме, а све у смислу члана 6. став 1. и 3. члана 266. став 1. члана 62. и члана 63. Породичног закона, којима је прописано да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета, да је у спору за заштиту права детета и у спору за вршење, односно лишење родитељског права, суд увек дужан да се руководи најбољим интересом детета, да дете има право на обезбеђење најбољих могућних животних и здравствених услова за свој правилан и потпун развој, као и да дете има право на образовање у складу са својим способностима, жељама и склоностима.

Правилно је првостепени суд закључио да мал. ММ има право да одржава личне односе са својим оцем, у смислу члана 61. став 1. Породичног закона, па је уредио начин виђања са оцем, имајући у виду најбољи интерес детета, као и чињеницу да ће мал. ММ са мајком боравити у _. Због свега наведеног жалба туженог је морала бити одбијена, а побијана пресуда потврђена у ставу првом и ставу другом изреке.

На правилност побијане пресуде не утичу наводи жалбе којима се указује да нису испуњени услови за делимично лишење родитељског права туженог, јер тужиља није доказала несавесност на страни туженог у вршењу родитељског права. Управо имајући у виду најбољи интерес детета и противљење туженог да мал. ММ са мајком отпутује и борави одређени период у _, указује на несавесност туженог у вршењу родитељског права. Најбољи интерес детета је један од комплементарних принципа који произлази из Конвенције о правима детета и представља правни стандард који је увек у првом плану када се одлучује о заштити права и интереса детета, а цени се према околностима сваког конкретног случаја. Елементи процене су, између осталог, узраст и пол детета, његове жеље и осећања, с обзиром на узраст и зрелост, потребе детета (васпитне, у вези становања, исхране, одевања, здравствене бриге, образовања и др.) и способност родитеља да задовољи утврђене потребе детета. Имајући у виду здравствено стање мал. ММ, њене потребе, као и мишљење, коме се мора посветити дужна пажња у свим питањима који се тичу мал. детета и у свим поступцима у којима се одлучује о његовим правима, а у складу са годинама и зрелошћу детета, као и право детета на образовање и развој, побијаном пресудом се задовољава најбољи интерес мал. ММ. У том смислу на правилност побијане пресуде нису од утицаја наводи жалбе којима се указује на мишљење Центара за социјални рад Звездара и Нови Београд и тврдњу да би тужени био лишен вршења апсолутно свих родитељских права. Мал. ММ је своје мишљење изразила и своје жеље саопштила у разговору са психологом и педагогом Центра за социјални рад Звездара, па су у том смислу неосновани наводи жалбе којима се указује да првостепени суд није прибавио мишљење мал. ММ.

Апелациони суд је ценио и остале наводе изјављене жалбе, па сматра да ни ти наводи жалбе не доводе у сумњу правилност побијане пресуде, због чега ове наводе није посебно образлагао.

Одлука о трошковима поступка је донета правилном применом одредбе члана 207. Породичног закона, па је побијана пресуда потврђена у ставу трећем изреке.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци пресуде, а на основу члана 375. Закона о парничном поступку у вези члана 202. Породичног закона.

         Председник већа-судија
        Споменка Зарић


ЉБ
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)