Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.05.2013.

Гж2 413/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 413/13
09.05.2013. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић чланова већа, у парници тужиоца Градски центар за социјални рад у Београду – Одељење у Младеновцу, ул. Краљице Марије 13, против тужених ББ, сада непознатог пребивалишта, коју заступа привремени старатељ ББ1 и ББ2, сада непознатог боравишта, кога заступа привремени старатељ ББ3, ради лишења родитељског права, одлучујући по жалби тужене ББ изјављеној против пресуде Другог основног суда у Београду-Судска јединица у Младеновцу П2 1081/10 од 22.01.2013. године, у седници већа одржаној 09.05.2013. године донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужене ББ и пресуда Другог основног суда у Београду-Судска јединица у Младеновцу П2 1081/10 од 22.01.2013. године ПОТВРЂУЈЕ у односу на жалиоца.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом туженици су у потпуности лишени родитељског права према заједничком малолетном детету ММ рођеном _.20_. године у Београду.

Против ове пресуде тужена ББ је преко привременог старатеља благовремено изјавила жалбу. У жалби нису наведени разлози из којих тужена побија пресуду.

Другостепени суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 372 ЗПП („Службени гласник РС“ 125/04 и 111/09) који се примењује на основу одредбе чл. 506 ст. 1 ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11) у вези чл. 202 ПЗ и нашао да је жалба неоснована.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности.

Према стању у списима мал. ММ је рођен _.20_. године у ванбрачној заједници тужених. Тужена ББ је током 2004. године напустила ванбрачну заједницу и од тада није посећивала дете и није имала никаквог интересовања за њега. Она је родила још четворо деце у односу на коју је лишена родитељског права, двоје њене деце су збринути усвојењем, а двоје су смештени у хранитељске породице. Она има пријављено пребивалиште у аа, али тамо не живи и њено боравиште је непознато. У аа живи мајка тужене ББМ и она нема интересовања за унуке. О мал. ММ се до фебруара 2008. године бринуо отац ББ2 уз помоћ своје сестре. Без сестрине помоћи отац није био у стању да се самостално брине о детету, није га уписао у предшколску установу, а органу старатељства у Младеновцу је поднео захтев за смештај детета у хранитељску породицу. Решењем Градског центра за социјални рад Одељење у Младеновцу бр. 560/20-842 од 31.03.2009. године мал. ММ је смештен у хранитељску породицу ХХ у Младеновцу, где се налазио до 11.01.2011. године, а од тада је у хранитељској породице ХХ1 и ХХ2 у _.

Из извештаја стручног тима Градског центра за социјални рад од 05.07.2010. године произлази да је мал. ММ дете скромних општих интелектуалних способности, да је адаптиран у хранитељској породици и да је завршио први разред основне школе са задовољавајућим успехом. Мајка је оцењена као промискуитетна особа, обзиром да је биолошки родитељ шесторо деце коју је одбацила, а отац ББ2 као инфантилна личност, фиксирана за лишавања која је доживео у својој примарној породици која је желео да испуни заснивањем било каквих емоционалних односа са партнером какав је Виолета. Није дорастао родитељској улози јер одлаже одлуку да прихвати дете због недостатка материјалних предуслова, чиме прикрива своје слабе родитељске капацитете. Отац је у хранитељској породици са дететом контактирао само када није могао да избегне сусрет, што је код детета стварало осећај узнемирености и одбачености.

Из исказа хранитеља ХХ је утврђено да је мал. ММ био смештен у њеној породици док није завршио прво полугодиште _ разреда основне школе, да га родитељи за то време нису посећивали, да су она и дете оца случајно срели два пута у граду, али да мајку није упознала. Из исказа садашњег хранитеља ХХ1 произлази да је мал. ММ већ _ године у њеној породици, да је завршио _ разред основне школе, да је отац у _, претходне године је ММ послао пакет и ретко се јављао преко телефона да би се распитао за дете. Дете је у контакту са стрицем који живи у Младеновцу, очева сестра је долазила да га посети, а мајка се само једном јавила преко телефона и рекла да не може да посети ММ јер треба да се породи, али није рекла где се налази.

Од престанка ванбрачне заједнице тужених до подношења тужбе је протекло 6 година и тужена за то време ни једном није видела дете, није покушала да са њим успостави било какав лични однос и није се бринула о њему. Први пут се телефоном јавила хранитељу ХХ1 2012. године, али тада се само вербално интересовала за дете и наводила разлоге због којих не може да га посети. Од прекида ванбрачне заједнице тужена не чува и не подиже дете и не стара се о његовом животу и здрављу, не одржава личне односе са дететом и она је за дете сасвим непозната особа. Понашање тужене указује на одсуство жеље да са дететом одржава личне односе, или да на било који начин учествује у његовом одрастању.

На основу ових чињеница суд је правилно нашао да је тужена напуштањем детета грубо занемарила све дужности из садржине родитељског права као што су чување и подизање детета, старање о његовом животу и здрављу и одржавање личних односа са дететом и правилно је на основу чл. 81 ст. 1, 3 и 4 ПЗ тужену у потпуности лишио родитељског права. Стога је жалба тужене неоснована.

Из наведених разлога на основу чл. 375 ЗПП је одлучено као у изреци пресуде.

Председник већа – судија
Слађана Накић-Момировић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)