Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.05.2012.

Гж2 429/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 429/12
Дана 16.05.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Невенке Ромчевић и Марине Јакић, чланова већа, у парници тужилаца мал. ММ, чији је законски заступник мајка АА и АА, које заступа АБ, адв, против туженог ББ, кога заступа БА адв., ради утврђивања очинства и издржавања, одлучујући о жалбама странака изјављеним против пресуде Вишег суда у Пожаревцу П2.23/11 од 27.02.2012. године, у седници већа одржаној 16.05.2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе тужилаца и туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Пожаревцу П2. 23/11 од 27.02.2012. године у ставу трећем, четвртом и шестом изреке.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена жалба тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Пожаревцу П2.23/11 од 27.02.2012. године у ставу трећем изреке.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Пожаревцу П2. 23/11 од 27.02.2012. године ставом првим изреке утврђено је да је тужени природни отац мал. ММ рођ. _. године од мајке АА, те да се исти има уписати у матичну књигу рођених као отац мал. тужиоца која се води за матично подручје Пожаревац под текућим бројем _ за 2011. годину. Ставом другим изреке мал. ММ поверен је мајци на самостално вршење родитељског права. Ставом трећим изреке обавезан је тужени да на име доприноса за издржавање мал. детета плаћа 20% од зараде коју остварује код "ББ" почев од 13.10.2011. године па убудуће, сваког месеца од првог до петог у месецу за текући месец на рачун зак. заступнице бр. _ код „Евро банке“ док за то постоје законски услови, а заостале рате да уплати у року од 15 дана. Ставом четвртим изреке одбијен је тужбени захтев преко досуђених 20% до тражених 30% од зараде туженог. Ставом петим изреке уређен је начин одржавања личних односа између мал. детета и оца тако што ће отац дете да виђа сваке суботе од 14,00 до 19,00 часова и сваке среде од 17,00 до 19,00 часова и долазити у породично домаћинство у којем дете живи. Ставом шестим изреке обавезан је тужени да на име трошкова парничног поступка тужиоцима исплати износ од 88.380,50 динара.

Против наведене пресуде у ставу трећем, четвртом и шестом изреке жалбу је благовремено изјавила тужиља због погрешне примене материјалног права, а тужени у ставу трећем и шестом изреке због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотопуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужиоцу су поднели одговор на жалбу.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу чл. 372 ЗПП („Сл. гласник РС“ бр.125/04 и 111/09) који се у овом случају примењује на основу чл. 506 став 1 ЗПП („Сл. гласник РС“ бр. 72/11) у вези чл. 202 Породичног закона, Апелациони суд налази да је жалба тужиље делимично недозвољена и делимично неоснована, а жалба туженог неоснована.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 ЗПП на коју се жалбом туженог неосновано указује. Побијана одлука је јасна, потпуна и непротивречна. Садржи разлоге о свим одлучним чињеницама.

Правилном оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да је тужени природни отац мал. ММ, рођ. _. године од мајке АА. Тужени ПП живи у заједници са бившом супругом и мал. ћерком ММ1, рођ. _. године у двособном конфорном стану у _, за који плаћа закуп 130 еура месечно. Запослен је и остварује зараду у нето износу од 80.000,00 динара, а последња два месеца са додацима за прековремени и ноћни рад у износу од 100.000,00 динара. Мал. ММ са зак. заступницом живи у _ у стану од 33 м2 за који плаћају закуп 50 еура месечно. Зак. заступница остварује месечну зараду од 17.000,00 динара али очекује отказ због смањеног обима пословања фирме.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно је првостепени суд применио чл. 160, 161 и 162 Породичног закона одређујући очев допринос у издржавању.

Узраст детета од годину дана захтева целодневну посвећеност родитеља коме је дете поверено на самостално вршење родитељског права и појачан степен пажње при старању и нези о мал. детету. Истовремено, родитељи су дужни да обезбеде материјалну сигурност детета према потребама и узрасту детета и у складу са њиховим стандардом и најбољим интересом детета. Стога је, при правилно утврђеним потребама повериоца издржавања и могућностима дужника издржавања, имајући у виду висину примања законске заступнице и туженог, висину закупнине коју плаћају, њихове личне и породичне прилике, посебно неопходност појачане пажње и законске заступнице у старању, нези и бризи о мал. ММ који је навршио годину дана, првостепени суд је правилно закључио да ће досуђеним износом од 20% од зараде туженог на име издржавања потребе мал. ММ бити у свему задовољене, поред онога што он добија од мајке кроз свакодневну бригу и старање и њен новчани допринос у издржавању. Досуђење већег износа угрозило би егзистенцију туженог и лица која је по Закону дужан да издржава (тужени има законску обавезу издржавања према још једном детету), па је супротно наводима жалбе тужиље правилно првостепени суд одбио тужбени захтев у делу којим је тражено да тужени доприноси издржавању детета у висини преко досуђених 20% до тражених 30% месечне зараде. Супротно наводима жалбе тужиље, нове околности на страни тужиље настале након пресуђења не могу бити од утицаја на другачију одлуку суда, јер је првостепени суд правилно побијану одлуку засновао на чињеницама утврђеним до закључења главне расправе. Околност да је законска заступница остала без посла након доношења првостепене одлуке, представља чињеницу насталу након пресуђења која може бити релевантна само за одлучивање у евентуалном поступку ради измене одлуке о висини издржавања.

Минимална сума издржавања не везује суд у погледу досуђења највишег износа за издржавање мал. детета, већ представља орјентир у односу на висину новчаних средстава потребних за издржавање мал. детета, који суд има у виду приликом доношења одлуке о висини издржавања. Стога, суд приликом доношења одлуке увек има у виду минималну суму издржавања, али је истовремено дужан да се руководи проценом најбољег интереса детета обзиром на утврђене околности конкретног случаја и законом прописану обавезу да мал. детету као повериоцу издржавања приликом одлучивања о висини доприноса за његово издржавање треба да буде омогућен најмање такав ниво животног стандарда који ужива родитељ као дужник издржавања (чл. 162 став 3 Породичног закона). Из наведеног произилази да обзиром на утврђене околности у овом случају, висина зараде коју тужени остварује одређује његов ниво животног стандарда, па правилно закључује првостепени суд, руководећи се најбољим интересом детета, да се износом од 20% од те зараде (што би у номиналном износу износило око 20.000,00 динара) омогућава и мал. детету да ужива ново животног стандарда туженог као родитеља. Стога супротно наводима жалбе туженог, чињеница да је суд обавезао туженог да доприноси издржавању мал. детета износом који у номиналној вредности прелази износ минималне суме издржавања не утиче на законитост и правилност донете одлуке.

Одлука о трошковима поступка донета је правилном применом чл. 149 и 150 ЗПП.

Из наведених разлога применом чл. 375 одлучено је као у ставу првом изреке.

Како је тужиља изјавила жалбу и на усвајајући део пресуде из става трећег изреке, применом чл. 373 став 1 ЗПП, у вези чл. 365 став 3 ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке, јер тужиља у наведеном делу нема правног интереса за подношење жалбе.

Пошто је жалба тужиље одбијена, тужиља нема право на трошкове другостепеног поступка (чл. 161 став 2 ЗПП).

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)