Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.06.2010.

Гж2 449/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 449/10
09.06.2010. године
Б Е О Г Р А Д




У ИМЕ НАРОДА



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић-Момировић, председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужиље АА, против туженог ББ, ради вршења родитељског права, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Општинског суда у Младеновцу П 556/09 од 14.12.2009. године, у седници већа одржаној дана 09.06.2010. године, донео је



П Р Е С У Д У


Одбија се као неоснована жалба туженог и потврђује пресуда Општинског суда у Младеновцу П 556/09 у ставу првом, другом и делу става трећег изреке, којим је тужени обавезан на издржавање малолетног детета почев од предаје детета па убудуће.

Преиначује се пресуда Општинског суда у Младеновцу П 556/09 од 14.12.2009. године у делу става трећег изреке и одбија као неоснован тужбени захтев у делу којим је тужиља АА захтевала да се обавеже тужени ББ да на име доприноса за издржавање свог малолетног сина ВВ плаћа месечно износ од 7.000,00 динара почев од 07.09.2009. године па до дана предаје детета тужиљи и налаже туженом ББ да одмах преда малолетног ВВ, рођеног __.20_. године у Београду од оца ББ и мајке АА, мајци - тужиљи АА ради вршења родитељског права.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Општинског суда у Младеновцу П 556/09 од 14.12.2009. године у ставу првом изреке мал. ВВ, рођен __.20__. године у Београду од оца ББ и мајке ББ уписан под текућим бројем __ за 20_. годину за матично подручје Општине Београд поверава се на даље чување, негу, издржавање и васпитање тужиљи - мајци АА која ће самостално вршити родитељско право а пребивалиште мал. детета ВВ биће на адреси мајке у вв. Истом пресудом у ставу другом изреке је одређено да ће тужени имати право да одржава личне контакте са својим сином сваког другог викенда у месецу од петка од 17 часова до недеље до 19 часова, сваки други државни и верски празник, дан породичне славе оца, 7 дана зими и 15 дана лети. Преузимање и враћање детета ће се одвијати испред куће у којој мајка живи са дететом. Ставом трећим изреке обавезан је тужени да на име доприноса за издржавање свог мал. сина ВВ плаћа месечно износ од 7.000,00 динара почев од 07.09.2009. године па убудуће док та обавеза по закону траје и то од првог до десетог у месецу на руке тужиљи под претњом извршења.

Против наведене пресуде благовремено је изјавио жалбу тужени због битних повреда одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Апелациони суд је испитао побијану одлуку у смислу чл. 372 ЗПП и налази да је жалба делимично основана.

У спроведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које Апелациони суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 12 истог закона на коју тужени у жалби неосновано указује. Побијана одлука је јасна потпуна и непротивуречна. Садржи разлоге о свим одлучним чињеницама. Изрека пресуде није у супротности са разлозима, нити постоје нејасноће због којих се побијана одлука не би могла испитати.

Правилном оценом изведених доказа првостепени суд је утврдио да су странке живеле у ванбрачној заједници у домаћинству туженог и његових родитеља од 27.06.2005. до 07.01.2009. године, када је тужиља са дететом напустила заједницу и вратила се родитељима у __. Син странака је рођен ___.20_. године а тужени га је противно вољи мајке узео __.20__. године тако да од наведеног периода дете живи у домаћинству оца и његових родитеља у Младеновцу и викенде проводи код мајке. Тужени је __, запослен у предузећу „ЂЂ“ где остварује примања од 16.936,00 динара месечно. Живи у домаћинству са родитељима и дететом. Тужиља је завршила трећи степен текстилне школе, незапослена је, не поседује непокретности и живи у домаћинству родитеља, који је издржавају. У поступку пред Центром за социјални рад тужени је изнео различите претње како на рачун тужиље тако и претње самоубиством у случају одузимања детета. Тужиља је пријавила милицији претње туженог који јој је упутио 30.10.2009. године. Тужени је прекршајно кажњаван због ремећења јавног реда и мира а против њега је поднета и кривична пријава због кривичног дела из чл. 33 Закона о оружју и муницији. У своме исказу пред судом тужени је потврдио да је осуђен на одузимање оружја и прекршајно кажњаван због вожње без дозволе и туче. Према мишљењу Центра за социјални рад у интересу је малолетног детета да родитељско право самостално врши мајка и да се виђање детета са оцем обавља према моделу ближе описаном изреком првостепене пресуде.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно је првостепени суд применио материјално право одређујући право мајке да самостално врши родитељско право, уређењем начина одржавања личних односа детета са оцем и обавезивањем туженог да са 7.000,00 динара месечно доприноси издржавању сина.

Из изведених доказа а посебно извештаја Центра за социјални рад произилази да је мајка – тужиља у већој мери способна да препозна и задовољи дечакове развојно- психолошке потребе, да има позитиван емотивни однос са дететом, да усмерава дете на дружење са вршњацима, да је мотивисана за самостално вршење родитељског права, да има подршку родитеља, да је кућа родитеља тужиље прилагођена потребама породице да задовољава њихове потребе, стамбене, функционалне и хигијенске, док је отац ригидних ставова, етички и морално спорних, тешко корективних, да дете доживљава као власништво и да искључује могућност да се тужиља као мајка може старати о мушком детету. Код оваквог стања правилно је побијаном одлуком на основу чл. 77, 78, 266 став 1, 270 и 272 став 2 Породичног закона, прихватањем мишљења Центра за социјални рад, обзиром на узраст и актуалне развојне потребе детета оцењено постојање најбољег интереса за дете да буде поверено на самостално вршење родитељског права мајци, чији су родитељски капацитети супериорнији од очевих.

Неосновано се жалбом оспорава правилност побијане одлуке указивањем да у парници није прибављено мишљење детета у вези вршења родитељског права. Обзиром на узраст малолетног ВВ од __ године и садржину извештаја Центра за социјални рад у делу који се односи на малолетно дете странака, као и све околности конкретног случаја, нема пропуста првостепеног суда, нити повреде прописаних обавеза из чл. 266 став 3 Породичног закона.

Жалбом се такође неосновано указује на контрадикторност извештаја Центра за социјални рад. Није спорно да је извештајем Центра констатовано да социјална зрелост тужиље нешто касни за календарским, што је делимично објашњено њеним раним уласком у брачну и родитељску улогу и изложености неадекватним моделима и односима у породици туженог. Међутим, свеукупном анализом њених личних карактеристика, ставова, емотивног односа према детету и целокупног функционисања уз упоредно сагледавање родитељског потенцијала туженог и то његовог неадекватног и ризичног понашања, често искључивог и претећег, Апелациони суд налази да нема контрадикција у извештају Центра и израженог мишљења о интересу малолетног детета да родитељско право врши мајка и да такође нема потребе за додатним испитивањем подобности мајке.

Наводи жалбе да је личност туженог погрешно оцењена не могу се прихватити, јер је различите претње и неадекватне ставове о васпитању деце и др. тужени изнео и непосредно пред судом приликом саслушања у својству странке.

Правилно је побијаном одлуком применом чл. 61 и 272 став 2 Породичног закона уређен начин одржавања контакта туженог са малолетним дететом. Према извештају Центра за социјални рад упркос личном незадовољству и спорним ставовима тужени је у стању да оствари позитиван емотивни однос и блискост са дететом, услед чега је правилно првостепеном пресудом, сагласно предложеном моделу Центра утврђен начин одржавања личних односа туженог са сином.

Првостепени суд је правилном применом чл. 160 и 163 Породичног закона одредио висину доприноса туженог за издржавање малолетног детета, која је у складу са утврђеним имовинским приликама родитеља, њиховом способношћу за рад, потребама детета, минималној суми издржавања, која је за децембар 2009. године износила 16.355,00 динара и стандарду родитеља. Тужени има примања из сталног радног односа и нема обавезе издржавања других лица. Тужиља је незапослена и део њеног доприноса се вреднује и кроз свакодневну негу и старање, коју ће пружати малолетном детету. Наводи жалбе да је висина издржавања превисоко одмерена и да угрожава егзистенцију туженога не могу се прихватити, јер је досуђени износ испод минималне суме издржавања, при чему тужени, обзиром на старосну доб и радну способност може да оствари додатне приходе. Осим тога ови жалбени наводи су у супротности са изјавом туженог, датом пред Центром за социјални рад где је навео да је материјално способан да самостално издржава дете, без учешћа мајке. За другачију одлуку о висини издржавања нису од значаја ни приложени докази уз жалбу о финансијским обавезама туженог за преузете кредите.

Жалбом се основано указује да је обавеза издржавања погрешно досуђена од дана подношења тужбе, јер је малолетно дете странака током ове парнице и у време доношења првостепене пресуде, што између странака није спорно живело у домаћинству оца. Стога је побијаном одлуком у наведеном делу пресуда преиначена и тужбени захтев одбијен за издржавање, тражено од подношења тужбе до предаје детета мајци на самостално вршење родитељаког права.

Одредбама чл. 272 став 3 Породичног закона је прописано да ће суд када донесе одлуку о заједничком или самосталном вршењу родитељског права а дете се не налази код родитеља који треба да врши родитељско право наредити да се дете одмах преда родитељу, који треба да врши родитељско право. У овом случају иако је побијаном пресудом одређено да тужиља самостално врши родитељско право, пропуштено је да се сагласно изричитој законској обавези наложи предаја детета мајци. Стога је поступајући по службеној дужности на основу цитираних одредби, туженоме, код кога се дете странака налази наложена предаја детета мајци-тужиљи ради самосталног вршења родитељског права.

Са изнетих разлога одлучено је као у изреци пресуде у ставу првом на основу одредби чл. 375 ЗПП-а и ставу другом применом чл. 380 тачка 4 истог закона.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић-Момировић с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић с.р.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)