Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.03.2017.

Гж2 450/17

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИOНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 450/17
Дана 03.08.2017. године
Б е о г р а д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛAЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Радмиле Ђурић, председника већа, Маје Чогурић и Милице Аксентијевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против тужене АА1, ради издржавања и уређења модела виђења, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П2 бр. 1630/16 од 08.05.2017. године, у седници већа одржаној дана 03.08.2017. године, донео је


П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П2 бр. 1630/16 од 08.05.2017. године у ставу првом и у делу става четвртог изреке тако што се ОДБИЈА као неоснован тужбени захтев тужиоца АА да се измени пресуда Првог основног суда у Београду П2 бр. 2262/15 од 15.04.2016. године у ставу четвртом изреке који се односи на издржавање мал. ММ и обавеже тужилац да на име свог доприноса за издржавање сина мал. ММ плаћа месечно износ од 12.000,оо динара почев од 08.05.2017. године као дана пресуђења па убудуће док за то буду испуњени законски услови, сваког 1-ог до 5-ог у месецу за текући месец, исплатом на текући рачун законске заступнике мал.детета мајке АА1.

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П2.бр. 1630/16 од 08.05.2017. године у ставу трећем и у преосталом делу става четвртог изреке којим је одлучено да се овом пресудом мења пресуда Првог основног суда у Београду П2 бр. 2262/15 од 15.04.2016. године у ставу трећем изреке који се односи на уређење начина одржавања личног контакта мал. ММ са оцем АА и предмет у том делу ВРАЋА истом суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П2 бр.1630/16 од 08.05.2017. године, ставом првим изреке обавезан је тужилац АА да на име свог доприноса за издржавање сина мал. ММ плаћа месечно износ од 12.000,оо динара почев од 08.05.2017. године као дана пресуђења па убудуће док за то буду испуњени законски услови, сваког 1-ог до 5-ог у месецу за текући месецом, исплатом на текући рачун законске заступнице мал.детета мајци АА1 под претњом принудног извршења. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца АА којим је тражио да га суд обавеже да на име свог доприноса за издржавање мал.ММ плаћа месечно износ од 7.500,оо динара почев од 15.08.2016. године па до 07.05.2017. године, као дана подношења тужбе, као и за износ преко досуђених 12.000,оо динара почев оД 08.05.2017. године као дана пресуђења до траженог смањења износа издржавања од 7.500,оо динара, као неоснован. Ставом трећим изреке уређен је начин одржавања личних односа мал.ММ са оцем АА по следећем моделу: мал.дете ће проводити са оцем сваки други викенд од петка у 19 до недеље у 19 часова, сваког другог понедељка и среде од 15 часова до 19 часова тако што ће дете преузимати испред зграде у којој дете живи са мајком, 30 дана летњег и 7 дана зимског распуста и то тако што ће парне године прву половину распуста проводити код оца и сваки други државни и верски празник. Ставом четвртим изреке одлучено је да се овом пресудом мења пресуда Првог основног суда у Београду П2.бр.2262/15 од 15.04.2016. године у ставу трећем и четвртом изреке који се односи на издржавање мал.ММ. Ставом петим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.

Према садржини жалбе тужена наведену пресуду побија у ставу првом, трећем и четвртом изреке из свих законом прописаних жалбених разлога.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу одредбе чл.386 Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС”, бр.72/11, 49/13-одлука Уставног суда, 74/2013-одлука Уставног суда и 55/2014) у вези чл.202 до 205 Породичног закона, Апелациoни суд је нашао да је жалба основана.

У проведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка предвиђене чл.374 став 2 тачка 1, 2, 3, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку на које другостепени суд пази по службеној дужности, а због којих би се побијана одлука морала укинути.

На основу изведених доказа утврђено је да је брак парничних странака разведен 15.04.2016. године пресудом Првог основног суда у Београду П2 бр.2262/15, да је заједничко мал.дете ММ рођен _. године у Београду поверен мајци на самостално вршење родитељског права и да је отац обавезан да на име свог доприноса за издржавање мал.детета плаћа износ од 15.000,оо динара месечно почев од 03.12.2015. године па убудуће док за то буду испуњени законски услови сваког 1-ог до 5-ог у месецу за претходни месец, уплатом на руке законској заступници мајци АА1 као и да доспеле а неисплаћене рате плати у року од 15 дана и то у три једнаке месечне рате. Истом пресудом уређен је начин одржавања личних однса мал.детета са оцем. Првостепени суд је одредио висину доприноса тужиоца за издржавање малолетног детета имајући у виду утврђене имовинскем прилике родитеља, њихову способносту за рад, потребе детета, минималнум суму издржавања и стандард родитеља, оцењујући да су се промениле околности и на страни мал. дете и на страни тужиоца као дужника издржавања. Из налаза и мишљења Градског центра за социјални рад у Београду, Одељења Савски венац од 04.10.2016. године утврђено је да је стручни тим након спроведеног дијагностичког поступка и опсервације понашања детета, посете адреси становања мајке и детета и прибављеног извештаја Центра за социјални рад Одељења Стари град за оца детета закључио да је у интересу мал.детета да одражва редовне контакте са оцем. Предложили су да се начин одржавања контаката регулише према предлогу тужбе узимајући у обзир мотивацију оца и узраст детета. У погледу примедби из приговора тужене на налаз и мишљење Градског центра за социјални рад, суд је одредио измену одлуке о издржавању личних односа оца са мал.дететом па је из допунског налаза и мишљења од 05.05.2017. године након процене оба родитеља, опсервације детета и теренске посете на наведеној адреси на којој актуелно живе и отац и мајка и воде одвојена домаћинства, да отац остварује контакте са дететом у договору са мајком и да оба родитеља изражавају спремност да поштују претходно предложени модел према предлогу тужбеног захтева.

Имајући у виду утврђено чињенично стање првостепени суд је обавезао тужиоца да на име доприноса за издржавање мал. детета плаћа месечно износ од 12.000,00 динара почев од 08.05.2017. године као дана пресуђења. Одлуку о начину одржавања личних односа мал.детета са оцем суд је донео имајући у виду налаз и мишљење Центра за социјални рад Одељење у Београду Савски венац од 04.10.2016. године и допунски налаз и мишљење од 05.05.2017. године, који је прихватио као поуздано доказно средство, оцењујући да је дат у најбољем интересу мал. детета па је применом одредбе чл.6 став 1, 61 и 266 став 1 Породичног закона одлучио као у ставу трећем изреке.

Чињенично стање у погледу издржавања мал. детета утврђено је потпуно и поуздано правилном оценом изведених доказа у смислу чл.8 Закона о парничном поступку. У образложењу одлуке првостепени суд је на јасан и логичан начин изложио садржину изведених доказа и дао оцену истих.

На правилно утврђено чињенично стање првостепени суд је погрешно применио материјално право и то одредбе чл.73 и 154 став 1 Породичног закона, погрешно сматрајући да је тужена пасивно легитимисана у овој правној ствари.

Према одредбама чл.73 и 154 став 1 Породичног закона, малолетно дете има право на издржавање од родитеља. Наведеним законским одредбама установљена је обавеза родитеља да издржавају дете и та њихова обавеза је заједничка, дељива и условљена потребама детета као повериоца издржавања и могућностима родитеља, као дужника издржавања, да доприноси издржавању детета. У погледу права и обавеза издржавања детета, дете је поверилац издржавања, а родитељи су дужници издржавања. Сходно томе, само је заједничко малолетно дете парничних странака ММ, поверилац издржавања у односу на свог оца – тужиоца, који је дужник издржавања у односу на њега, па тужена у овом спору којим је тражено одређивање доприноса тужиоца у издржавању мал. Вука, није пасивно легитимисана, јер тужена у односу на тужиоца као другог родитеља није поверилац издржавања, већ дужник издржавања, као што ни тужилац у односу на тужену у погледу потраживања доприноса за издржавање заједничког детета није поверилац издржавања, јер су тужилац исто као и тужена дужници издржавања. Зато тужена нема пасивну легитимацију у овој парници ради одређивања доприноса за издржавање мал. ММ као њиховог заједничког детета.

Из наведених разлога, а како је првостепени суд на правилно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право, Апелациoни суд у Београду је на основу чл. 394 тачке 4 Закона о парничном поступку преиначио ожалбену пресуду у ставу првом изреке и у делу става четвртог изреке којим је одлучено да се измени пресуда Првог основног суда у Београду П2 бр. 2262/15 од 15.04.2016. године у ставу четвртом изреке у погледу одлуке о издржавању мал. ММ и одлучио као у ставу првом изреке ове пресуде.

Међутим, одлука првостепеног суда о начину одржавања личних односа мал. детета са родитељем са којим не живи се за сада не може прихватити као правилна, јер су изостали потпуни и јасни разлози о свим битним чињеницама, па пресуда има недостатака због којих се не може испитати, што представља битну повреду одредаба парничног поступка из чл.374 став 2 тачка 12 Закона о парничном поступку на коју се основано указује жалбом тужене.

Одредбом чл.61 Породичног закона прописано је да дете има право да одржава личне односе са родитељем са којим не живи. Одредбом чл.270 Породичног закона прописано је да пре него што донесе одлуку о заштити права детета о вршењу односно лишењу родитељског права, суд је дужан да затражи налаз и стручно мишљење органа старатељства породичног саветовалишта или друге специјализоване установе за посредовање у породичним односима. Одредбом чл.272 став 2 Породичног закона који регулише одлуку о вршењу родитељског права прописано је да ако родитељи нису закључили споразум о вршењу родитељског права или суд процени да њихов споразум није у најбољем интересу детета, одлуку о поверавању заједничког детета једном родитељу, о висини доприноса за издржавање другог родитеља и о начину одржавања личних односа детета са другим родитељем доноси суд.

Из цитираних законских одредби произлази обавеза суда да у спору о вршењу родитељског права пре одлуке о вршењу родитељског права затражи налаз и стручно мишљење од органа старатељства породичног саветовалишта или друге установе специјализоване за посредовање у породичним односима. У конкретном случају првостепени суд је прибавио мишљење Градског центра за социјални рад Одељења Савски венац од 04.10.2016. године и допунски налаз Градског центра за социјални рад Одељења Савски венац од 05.05.2017. године према којим је на основу разговора са супружницима, опсервације детета и теренске провере доставио мишљење да на истој адреси актуелно живе и отац и мајка и воде одвојена домаћинства, да отац актуелно остварује контакте са дететом у договору са мајком и оба родитеља изражавају спремност да поштују предложени модел према предлогу тужбеног захтева.

Када се има у виду да је тужена и у поступку пред органом старатељства и пред првостепеним судом истицала примедбе у погледу предложеног модела виђања малолетног детета са оцем, садржаним у налазу и мишљењу органа старатељства и његовој допуни и указивала да тужилац не показује никакво интересовање за дете, да га не занимају његове потребе и жеље, да се понаша дрско и агресивно према туженој у присуству детета, да не плаћа издржавање за дете, да је честовиђа дете када је у алкохолисаном стању и да својим понашањем видно узнемирава дете, те да се дете пред органом старатељства изјаснило да не жели никакав контакт са тужиоцем, остало је нејасно зашто првостепени суд није извео доказ саслушањем водитеља случаја из Градског центра за социјални рад Одељење Савски венац на примедбе тужене и затражио разјашњења и допуну налаза и мишљења и није прибавио мишљење детета.

Одредбом чл. 6. ст. 1. Породичног закона прописано је да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета. Конвенцијом о правима детета у чл. 3. ст. 1. прописано је да се у свим активностима које се тичу деце, без обзира која их институција спроводи, од првенственог значаја најбољи интерес детета, а ставом 2 истог члана прописано је да ће се детету обезбедити таква заштита и брига која је неопходна за његову добробит, узимајући у обзир права и обавезе његових родитеља и других лица која су за то дете одговорна.

Одредбом чл. 266. Породичног закона утврђене су дужности суда у спору за заштиту права детета, те прописано да у спору за заштиту права детета и у спору за вршење односно лишење родитељског права суд је увек дужан да се руководи најбољим интересом детета. У ставу 3. тач. 1, 2. и 3. истог члана, је прописано да ако суд утврди да је у спору за заштиту права детета или у спору за вршење односно лишење родитељског права странака дете које је способно да формира своје мишљење је дужан да се стара да дете благовремено добије сва обавештења које су му потребна, те да дозволи детету да непосредно изрази своје мишљење и да мишљењу детета посвети дужну пажњу у складу са годинама и зрелошћу детета, а да мишљење детета утврди на начин и на месту које је у складу са његовим годинама и зрелошћу, осим ако би то очигледно било у супротности са најбољим интересом детета.

Како околности које су наведене и које су од утицаја на одлучивање о начину одржавања личних односа детета са родитељем са којим не живи нису правилно и потпуно испитане и утврђене, првостепена пресуда је у наведеном делу морала бити укинута.

Из наведених разлога, Апелациoни суд у Београду је на основу чл. 391 и 392 Закона о парничном поступку одлучио као у ставу другом изреке.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по наведеним примедбама у смислу чл.198 став 2 Закона о парничном поступку, расправити сва спорна питања на које указује другостепени суд. Првостепени суд ће од надлежног органа старатељства затражи допуну налаза и мишљења и потребна разјашњења и имати у виду да је потребно омогућити да дете парничних странака непосредно изрази своје мишљење у смислу чл. 65 у вези чл. 266 Породичног закона.

Након што утврди све битне околности на чињенично стање ће правилно применити матеиријално право и донети нову одлуку о начину одржавања личних односа детета са другим родитељем, руководећи се најбољим интересом детета. За своју одлуку ће у образложењу навести јасне и потпуне и непротивречне разлоге и у том смислу ће поступак спровести сходно чл. 313 ЗПП у вези са чл. 205 Породичног закона, парничним странкама ће предочити њихове обавезе у погледу терета доказивања предвиђене чл. 7 став 2, 228 и 231 став 2 и 3 Закона о парничном поступку водећи рачуна да се утврде све чињенице које су од значаја за одлуку о начину одржавања личних односа детета са другим родитељем.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Радмила Ђурић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)