Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.05.2012.

Гж2 508/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 508/12
24.05.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Марине Јакић, председника већа, Невенке Ромчевић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа АБ, адвокат, против туженог ББ, кога заступа БА, адвокат, ради издржавања, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Основног  суда у Бору П2 111/11 од 28.02.2012. године, у седници већа одржаној 24.05.2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Бору П2 111/11 од 28.02.2012. године и предмет враћа истом суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бору П2 111/11 од 28.02.2012. године ставом првим изреке обавезан је тужени да доприноси тужиљином издржавању по 30% месечно својих примања из радног односа, умањених за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање почев од 25.05.2011. године па убудуће, са обавезом плаћања до 15 у месецу за текући месец, с тим што је заостале рате дужан да исплати одједном са законском затезном каматом од доспелости сваке појединачне рате до исплате, на руке тужиљи. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове поступка у износу од 46.266,00 динара са законском затезном каматом од 28.02.2012. године до исплате.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је поднела одговор на жалбу.

Апелациони суд у Београду је испитао побијану одлуку у смислу чл. 372 ЗПП-а ("Службени гласник РС", 125/04 и 111/09), који се у овом случају примењује на основу чл. 506 став 1 Закона о парничном поступку („Сл. Гласник РС“ 72/11) у вези  чл. 202 Породичног закона и налази да је жалба основана.

Према стању у списима, странке су закључиле брак _.197_. године. У браку је рођено двоје сада пунолетне деце. Заједница живота странака трајала је до _.201_. године, када је тужиља, након сукоба са туженим, напустила породично домаћинство странака и отишла да живи у кући у _, која припада њој и њеном брату. Тужиља нема примања, никада није била запослена, а док је живела са туженим у заједничком домаћинству обављала је послове чувања стоке и обрађивања баште. Тужиља болује од више хроничних болести, лечи се у Здравственом центру у _. Вештачењем од стране специјалисте медицине рада др ВВ је утврђено да тужиља болује од високог крвног притиска, окоштавања и _ са променама на вратним и _, те од хроничне _, а од 2011. године и од чира на дванаестопалачном цреву. Ради се о хроничним болестима код којих временом долази до напредовања и погоршања здравственог стања. Потпуно излечење није могуће, али спровођењем различитих врста лечења тегобе могу да се  ублаже. У периодима погоршања, када је потребно да се спроведе интензивна терапија у болничким или ванболничким условима (нпр. физикална терапија), тужиља није способна за рад, док у периодима када су тегобе мање изражене тужиља може да обавља послове који не захтевају дизање и ношење тешких терета, дуготрајан рад у принудном положају тела и рад у лошим климатским условима.

Тужени је запослен у предузећу "АА", са примањима од око 60.000,00 динара месечно. Болује од _ и _. Од престанка заједнице живота живи у породичној кући парничних странака, са сином који је запослен и остварује зараду од око 24.000,00 динара месечно. Према медицинској документацији у списима, тужени је од 25.05. до 15.06.2011. године лечен на Одељењу неурологије Здравственог центра у Бору, где је примљен у тешком стању, са одузетим левим екстремитетима. Од 15.06. до 15.08.2011. године тужени је лечен на Одељењу неге и продуженог лечења ЗЦ Бор, а потом је, од августа до новембра месеца 2011. године, боравио у Специјалној болници за рехабилитацију „_“ у _, где је оспособљен за ход уз помоћ четвороношца-ходалице. Тешко је покретан и о њему се тренутно стара његова сестра.

При овако утврђеном чињеничном стању, првостепени суд је закључио да су испуњени услови из чл. 151 Породичног закона да се тужиљи досуди супружанско издржавање на терет туженог обзиром да је незапослена, да нема примања и да је неспособна за рад, па је обавезао туженог да доприноси њеном издржавању у износу од 30% своје месечне зараде. По оцени Апелационог суда, овакав закључак првостепеног суда за сада се не може прихватити.

Према одредби чл. 151. став 1 Породичног закона, супружник који нема довољно средстава за издржавање, а неспособан је за рад или је незапослен, има право на издржавање од другог супружника сразмерно његовим могућностима. Ставом 3. истог члана прописано је да нема право на издржавање супружник ако би прихватање његовог захтева за издржавање представљало очигледну неправду за другог супружника. Из наведених законских одредби следи да је право супружника на издржавање условљено како способношћу самог повериоца да привређује и тако обезбеди средства за сопствено издржавање, тако и могућностима дужника да из сопствених прихода доприноси издржавању повериоца, а да тиме не угрози своју егзистенцију.

Основано се жалбом туженог оспорава утврђено чињенично стање и указује да је суд погрешно оценио могућности туженог да доприноси издржавању тужиље. Наиме, из медицинске документације у списима произилази да тужени већ дуже време није способан за рад, да је дуже време био непокретан са потпуно одузетим левим екстремитетима, а да се након терапије отежано креће, те да му је неопходна туђа нега и помоћ. Тужени жалбом указује да је, имајући у виду његово здравствено стање, поднео захтев за инвалидску пензију и да ће његова пензија  бити мања од зараде коју је раније остваривао. Током првостепеног поступка тужени је у прилог овим тврдњама доставио и бројну медицинску документацију. Стога се наводима жалбе основано доводи у питање закључак првостепеног суда да тужени није доказао да су његове потребе услед погоршања здравственог стања повећане и да он има могућности да доприноси издржавању тужиље без угрожавања сопствене егзистенције. Према чл. 205 Породичног закона, у поступку у вези са породичним односима, суд може утврђивати чињенице и када оне међу странкама нису спорне, а може самостално утврђивати чињенице које ни једна странка није изнела. У парницама ради супружанског издржавања суд је дужан да, поред потреба супружника који тражи издржавање, цени и материјалне могућности дужника издржавања, па је првостепени суд био у обавези да узме у обзир све околности на страни туженог као дужника издржавања, посебно имајући у виду његово тешко нарушено здравствено стање.

Решењем Општинског суда у Бору О 607/99 од 24.01.1999. године, које је суд прибавио службеним путем, тужиља је оглашена за наследника пок. ПП са уделом од ½, предмет заоставштине је, између осталог, и непокретност - спратни део куће аа, који представља засебну стамбену целину, а и сама тужиља је у свом исказу навела да живи у кући у _ која припада њој и њеном брату. Истовремено, из решења Општинског суда у Мајданпеку О 25/08 -О 26/08 од 30.06.2008. године следи да је поступак расправљања заоставштине иза пок. ПП1 обустављен због постојања уговора о доживотном издржавању и да је овим уговором (и у облику тестаменталне клаузуле) оставио кат. парц. број _, _, _, _, _ и _ на једнаке уделе својим ћеркама ГГ, ГГ1, унуку ГГ2 и унуци АА (овде тужиљи), па се жалбом основано указује да је првостепени суд пропустио да утврди да ли тужена коришћењем своје непокретне имовине може да остварује приходе.

Супружници су дужни да воде заједнички живот те да се узајамно поштују и помажу (чл. 25 Породичног закона). Тужиља и тужени су брачни супружници, а према стању у списима ниједна од странака није поднела тужбу за развод брака. Тужиља тврди да је брачну заједницу напустила након што је тужени физички на њу насрнуо, као и да је том приликом интервенисала полиција. Међутим, осим исказа саме тужиље, у списима нема доказа на основу којих би се могао утврдити разлог престанка заједнице живота. Тужени се у време када је тужба за издржавање поднета тешко разболео а његово здравствено стање је такво да му је неопходна стална нега и помоћ, коју му тренутно пружа његова сестра. Тужени тврди да је тужиља напустила брачну заједницу како би избегла законску и моралну обавезу да се стара о тешко покретном супружнику, тим пре што су странке још увек у браку. Напуштање немоћног супружника без оправданог разлога противно је наведеној одредби Породичног закона и етичким правилима, па би досуђивање супружанског издржавања на терет остављеног супружника који је у тешкој ситуацији представљало очигледну неправду. Стога је утврђивање разлога због којих је престала заједница живота странака  од значаја за правилно пресуђење у овој парници.

Чињенично стање је непотпуно утврђено, те се не може испитати ни правилност примене материјалног права.

У поновном поступку, првостепени суд ће утврдити да ли тужиља, која по основу наслеђа и уговора о доживотном издржавању поседује одређену имовину, од исте може остваривати средства за сопствено издржавање, те да ли тужени (обзиром да због нарушеног здравственог стања није способан за привређивање и да зависи од неге и помоћи другог лица, а за време боловања прима накнаду зараде) има могућности да доприноси издржавању тужиље а да тиме не угрози своју егзистенцију, као и да ли постоје разлози због којих би усвајање захтева за издржавање за дужника представљало очигледну неправду.

Укинута је и одлука о трошковима поступка, јер зависи од коначног исхода спора.

Са изнетих разлога одлучено је као у изреци на основу одредби чл. 377 ЗПП-а.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Јакић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)