Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.09.2010.

Гж2 562/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 562/10
Дана 08.09.2010. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зоране Делибашић, председника већа, Снежане Настић и Весне Обрадовић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адвокат, против тужене ББ, коју заступа БА, адвокат, ради развода брака, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П2.бр. 4746/10 од 30.03.2010. године, у седници већа одржаној дана 08.09.2010. године донео је


ПРЕСУДУ


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужене и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П2.бр. 4746/10 од 30.03.2010. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца АА за накнаду трошкова другостепеног поступка.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Првог основног суда у Београду П2.бр. 4746/10 од 30.03.2010. године, првим ставом изреке, разведен је брак странака закључен дана __. године, уписан у матичну књигу венчаних која се води за матично подручје Ниш под текућим бројем __ за 19_. годину. Другим ставом изреке заједничка мал. деца парничних странака син ВВ рођен __.19_. године и кћи ГГ рођена __.19__. године поверени су оцу АА, који ће самостално вршити родитељско право. Трећим ставом изреке наложено је туженој да доприноси издржавању заједничке мал. деце странака са месечним износом од по 20% за свако дете, од укупних месечних примања, умањених за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање почев од доношења првостпене пресуде, па убудуће, док за то постоје законом прописани услови, сваког 01-ог до 05-ог у месецу за текући месец, исплатом на руке законском заступнику мал. деце, оцу АА. Четвртим ставом изреке констатовано је да ће парничне странке договором регулисати начин одржавања личних односа мал. деце са мајком, у складу са потребама и могућностима деце. Петим ставом изреке наложено је туженој да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 39.320,00 динара.

Благовремено поднетом жалбом тужена побија пресуду у целини због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је доставио одговор на жалбу и тражио трошкове другостепеног поступка.

Апелациони суд је испитао побијану пресуду у оквиру овлашћења из чл. 372 Закона о парничном поступку у вези са чл. 201-208 Породичног закона и оценио да жалба није основана.

У спроведеном првостепеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности, због којих би побијана пресуда морала бити укинута, а жалбом се на друге повреде поступка не указује.

Према утврђеном чињеничном стању странке су закључиле брак __ 19__. године и из брака имају двоје заједничке мал. деце, сина ВВ рођеног __.19_. године и ћерку ГГ рођену __.19__ године. Брачни односи супружника су трајно и озбиљно поремећени, па иако живе у истом стану, фактичка заједница живота између њих је престала да постоји. Према налазу и мишљењу стручне службе за посредовање у породичним односима, Градског центра за социјални рад, Одељење __, које је дато по обављеном интервјуу са супружницима, мал. децом и прибављеном мишљењу педагога основне школе коју похађа мал. кћи странака у најбољем интересу мал. деце је да се повере оцу. Отац је изузетно привржен деци, а време је показало да је његова мотивација за бригом о деци суштинске природе и да се испољава кроз непосредну бригу и ангажовање. У поступку пред стручном службом за посредовање у породичним односима оба детета су се изјаснила да им отац пружа већи осећај сигурности и да ће уколико остану да живе са њим задржати исти квалитет живота што је битно за њихову стабилност и даљи развој. Деца су емоционално везана за оба родитеља, али и међусобно, и упућена су једно на друго. Код деце је изражена жеља да наставе да живе заједно. Према мишљењу стручне службе отац има јасно дефинисану будућу организацију реализације живота деце, за разлику од мајке која неманифестује за децу очекивану ангажованост, што децу управо више и упућује на оца.

Тужилац је запослен у Војсци Србије као заставник прве класе и у периоду од 01.04.2009. године до 31.09.2009. године остварио је укупна примања у нето износу од 502.851,47 динара. Не остварује додатне приходе, не поседује непокретну имовину и нема других законских обавеза издржавања, изузев заједничке мал. деце странака. Трошкови смештаја месечно износе 3.500,00 динара, телефона са интернетом и кабловском телевизијом 3.000,00 до 4.000,00 динара. У моменту подношења тужбе за развод брака поседовао је гарсоњеру у __ површине __ м2 коју је добио од установе у којој је запослен. Тужена је по занимању фризер и на име закупнине за фризерску радњу месечно плаћа 100 евра у динарској противвредности. Месечна зарада коју остварује је пријављена на износ од 19.000,00 динара, с тим што стварна зарада коју остварује износи око 30.000,00 динара месечно, од које зараде и плаћа закупнину. Не остварује додатне приходе, не поседује непокретну имовину и других законских обавеза издржавања изузев мал. деце нема. Странке са децом живе у смештају површине __ м2 у касарни у __. Мал. син странака похађа __ разред средње __ школе, тренира фудбал и месечна чланарина износи 1.500,00 динара, док мал. кћи похађа _ разред основне школе и тренутно се не бави спортским активностима. Потребе за издржавање мал. деце на месечном нивоу утврђене су у износу од по 20.000,00 динара и обухватају редовне потребе деце њиховог узраста, према полу и то: трошкове становања, исхране, одржавања хигијене и образовања.

Чињенично стање важно за доношење одлуке у овом поступку потпуно је и правилно утврђено изведеним доказима који су цењени засебно, заједно са другим доказима и на основу резултата целокупног поступка применом чл. 8 ЗПП, па се наводима жалбе правилност утврђеног чињеничног стања не доводи у сумњу.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право када је побијаном пресудом развео брак странака, заједничку мал. децу странака поверио оцу тако да отац самостално врши родитељско право, уз обавезу мајке да доприноси њиховом издржавању.

Наводима жалбе правилност и законитост побијане пресуде не доводи се у сумњу,

Посредовање је један од више алтернативних начина решавања спорова садржан у одредбама чл. 229-246 ПЗ. Циљ посредовања је да омогући супружницима да спор реше мирним путем, ван судског поступка. Према Препоруци бр. Р (98) 1 Савета Европе о посредовању у породичним стварима, која је имплементирана у Породични закон, једно од основних начела посредовања је да супружници у посутпку учествују добровољно.

Поступак посредовања према одредбама чл. 229 ПЗ обухвата поступак за покушај мирења и, уколико мирење није успело, поступак нагодбе. Ако један од супружника не пристане на посредовање, посредовање се не спроводи према одредбама чл. 230 став 2 тачка 1 ПЗ.

Поднеском од 08.07.2009. године тужилац се изјаснио да не жели да се спроведе посредовање, ни кроз покушај мирења, а ни кроз покушај нагодбе. Током поступка тужена се није противила разводу брака, већ је искључиво оспоравала тужбени захтев у делу којим је тужилац тражио да се вршење родитељског права повери њему, уз обевезу тужене да доприноси издржавању заједничке мал. деце странака.

Право на брак је једно од основних људских права које је гарантовано Уставом Републике Србије и најважнијим међународним документима о људским правима (чл. 16 Универзалне декларације о правима човека и чл. 23 став 2 Међународног пакта о грађанским и политичким правима). Једна од претпоставки за постојање брака је сагласна изјава воља оба супружника да желе да живе у браку ради остваривања заједнице живота (чл. 15 и 16 ПЗ).

У ситуацији када је тужилац недвосмислено изјавио да не жели да се спроведе поступак посредовања, чему се ни тужена није противила, неосновани су жалбени наводи тужене да је побијана пресуда заснована на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању у погледу одлуке о разводу брака, због чега је материјално право погрешно примењено, јер је првостепени суд у овом спору поштовао основно начело посредовања, добровољност.

Односи између супружника су озбиљно и трајно поремећени у дужем временском периоду тако да је прекинута свака комуникација између њих, коју чињеницу тужена у поступку није оспоравала, па се сврха брака прописана чл. 16 и 20 ПЗ између супружника не остварује. Стога је правилном применом чл. 41 ПЗ побијаном пресудом првим ставом изреке првостепени суд развео брак парничних странака.

Стручна служба за посредовање у породичним односима, Градски центар за социјални рад, Одељење __, која је уједно и орган старатељства, у стручном налазу и мишљењу на којем је заснована првостепена пресуда поштовала је право заједничке мал. деце странака да слободно изразе мишљење у овом поступку у коме се одлучује и о њиховим правима, сагласно чл. 65 ПЗ и чл. 12 став 1 и чл. 13 став 1 Конвенције о правима детета. Тужена жалбом не оспорава да је Стручна служба прибавила и мишљење педагога основне школе коју похађа мал. кћи странака из кога произлази да мал. дете редовно похађа школу, да извршава све школске обавезе, да има добру комуникацију са својим вршњацима и да постиже одличан успех у школи, уз помоћ оца, на кога је више упућена, који редовно долази на родитељске састанке и свакодневно преузима дете из школе после часова. Током поступка пред Стручном службом за посредовање у породичним односима није утврђено да мал. деца нису способна да формирају своје мишљење и да га самостално изразе, нити је утврђено да би то очигледно било у супротности са њиховим најбољим интересом. Мишљење деце утврђено је на начин и на месту које је у складу са њиховим годинама и зрелошћу, па је супротно наводима жалбе, првостепени суд правилно применио материјално право одредбе чл. 266 став 3 тачка 3 ПЗ када је одбио предлог тужене да се мишљење деце поново утврди у просторијама суда, у присуству школског психолога. Заједничка мал. деца странака живе у заједничком домаћинству са својим родитељима, упозната су са породичном ситуацијом тако да имају сва потребна обавештења на основу којих могу слободно формирати своје мишљење и изразити га у поступку. Мишљењу деце посвећена је дужна пажња у складу са њиховим годинама и зрелошћу, како од стране Стручне службе за посредовање у породичним односима, тако и од стране првостепеног суда.

У спору за вршење родитељског права према одредбама чл. 6 став 1 и 266 став 1 ПЗ у вези са чл. 3 Конвенције о правима детета суд је дужан да се увек руководи најбољем интересом детета. Пре него што донесе одлуку о вршењу родитељског права суд је дужан да затражи налаз и стручно мишљење од органа старатељства, породичног саветовалишта или друге установе специјализоване за посредовање у породичним односима према чл. 270 ПЗ, што је првостепени суд и учинио. Налаз и мишљење Стручне службе за посредовање у породичним односима су потпуни и јасни и непротиврече садржини других доказа у списима, па је првостепени суд, супротно наводима жалбе, одлуку о вршењу родитељског права правилно засновао пре свега на налазу и мишљењу Стручне службе.

Најбољи интерес детета је правни стандард и цени се према околностима сваког конкретног случаја. Сви елементи за процену најбољег интереса заједничке мал. деце као што су: пол и узраст деце, емотивна везаност деце за родитеље, међусобна емотивна везаност и жеља да наставе да живе заједно по разводу њихових родитеља, развојне потребе деце, нарочито на плану образовања, подобност родитеља да врше родитељско право, лично ангажовање и препознавање потреба деце, у поступку су правилно утврђени. Стога је првостепени суд на потпуно и правилно утврђено чињенично стање, правилно полазећи од права заједничке деце странака и смисла и садржине родитељског права, ценећи при томе и мишљење деце у складу са њиховим годинама и зрелошћу, правилно применио материјално право одредбе чл. 62-65 и чл. 68-74 ПЗ када је применом чл. 272 став 2 тог Закона вршење родитељског права поверио оцу, а што је и по оцени другостепеног суда у најбољем интересу заједничке мал. деце странака.

Млађе мал. дете странака је женског пола и у узрасту је када јој је идентификација са мајком неопходна по природи ствари, али у ситуацији када је више упућена на оца и брата и када жели да живи у заједничком домаћинству са њима по разводу брака родитеља, у најбољем интересу је да се деца не раздвајају и да се мал. дете повери оцу.

Тужена у жалби понавља наводе које је истицала у првостепеном поступку да тужилац није психофизички подобан да врши родитељско право је је склон конзумирању алкохола и под терапијом седативима, а због специфичности радног места због дежурстава и одлазака на терен ван града често је одсутан из куће. Током првостепеног поступка тужена је предложила и да се у овом поступку изведе вештачења преко Института Др. Лаза Лазаревић на околност подобности родитеља да врше родитељско право, који доказни предлог је првостепени суд правилно одбио, јер из свих доказа који се налазе у списима не произлази да би тај доказ био битан за доношење правилне и законите одлуке у поступку. Да код оца заједничке мал. деце странака постоје било какве сметње на психичком плану које компромитују његову подобност да врши родитељско право, оне би биле уочене од стране стручног тима Стручне службе за посредовање у породичним односима. Приликом давања стручног налаза и мишљења Стручна служба имала је у виду и специфичност радног места тужиоца, које не утиче на његову подобност да врши родитељско право и да се лично ангажује на чувању и подизању деце, да се стара о њиховом животу, здрављу и образовању.

Стамбене прилике у којима родитељи заједничке мал. деце живе са заједничком децом нису утицале на одлуку суда о вршењу родитељског права. Могућност физичког раздвајања супружника и решење стамбеног питања после развода брака не решава се у брачном спору, па се супротно наводима жалбе, првостепени суд правилно није упуштао у расправљање чињеница на који начин ће супружници решити стамбено питање после развода брака.

Начин, висина и трајање издржавања правилно су утврђени применом критеријума за одређивање издржавања садржаних у чл. 160-162 ПЗ и чл. 27 Конвенције о правима детета. Првостепени суд је правилно утврдио потребе заједничке мал. деце странака као поверилаца издржавања, правилно водећи рачуна о узрасту, здрављу и потребама деце за образовањем. Могућности тужене као дужника издржавања такође су правилно утврђене према приходима тужене, могућностима за запослење и стицање зараде и њеним личним потребама. У време доношења првостепене пресуде минимална сума издржавања коју као накнаду за лица на породичном смештају периодично утврђује министарство надлежно за породичну заштиту у складу са законом, која је један од помоћних критеријума за одређивање издржавања износила је око 16.500,00 динара по детету. Досуђеним износом издржавања обезбеђује се задовољење основних животних потреба мал. деце странака, а не угрожава егзистенција тужене као дужника издржавања. Остала средства потребна за издржавање заједничке мал. деце обезбедиће отац, који је то и до сада чинио, а коме се у висину издржавања урачунава и свакодневни рад и ангажовање на чувању, подизању и васпитању деце.

Заједничка деца странака и даље живе у заједничком домаћинству са оба родитеља, одржавају личне односе са мајком, па за сада супротно наводима жалбе сагласно чл. 61 ПЗ објективно не постоји потреба да се одлуком суда уреди начин одржавања личних односа деце са мајком. Уколико дође до раздвајања домаћинства и родитељи и мал. кћерка странака не постигну споразум о начину одржавања личних односа мал. кћерке са мајком (мал. син странака постаће пунолетан у __ месецу ове године) не постоје процесне сметње да се у другом судском поступку уреди начин одржавања личних односа мал. кћерке са мајком, како се породични однос не би прекинуо, јер је за правилан психофизички развој неопходно да мал. кћерка странака са мајком одржава односе засноване на љубави, међусобном поштовању и уважавању.

На основу изложеног, а како се ни осталим жалбеним наводима правилност и законитост побијане пресуде не доводи у сумњу, Апелациони суд је одбио као неосновану жалбу тужене и потврдио првостепену пресуду применом чл. 375 ЗПП.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка јер је донета правилном применом чл. 207 ПЗ. Разлози правичности и по оцени Апелационог суда налажу да тужена сноси трошкове поступка. Висина трошкова правилно је обрачуната применом чл. 150, 158 и 159 ЗПП, Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката и Таксене тарифе из Закона о судским таксама.

Одлука о трошковима другостепеног поступка донета је применом чл. 207 ПЗ у вези са чл. 150 ЗПП. Тужилац у одговору на жалбу понавља наводе које је истицао и у првостепеном поступку, па разлози правичности налажу да тужилац сноси трошкове састава одговора на жалбу.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Зорана Делибашић, с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)