Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.03.2010.

Гж2 61/10

 
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 61/10
Дана 03.03.2010. године
Б Е О Г Р А Д

 

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Јакић и Невенке Ромчевић, чланова већа, у парници тужиоца Центра за социјални рад за Општину Кучево, против тужене АА, коју заступа АБ, адвокат, ради издржавања, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Општинског суда у Кучеву П 381/08 од 26.10.2009. године, у седници већа одржаној дана 03.03.2010. године донео је


Р Е Ш Е Њ Е

  Укида се пресуда Општинског суда у Кучеву П 381/08 од 26.10.2009. године и предмет враћа Основном суду у Пожаревцу судској јединици у Кучеву на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Општинског суда у Кучеву П 381/08 од 26.10.2009. године одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужилац тражио да се тужена обавеже да на име издржавања за своју мал.децу АА1 и АА2 плаћа на руке хранитељици ББ износ од по 5.000,00 динара месечно. Обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 39.500,00 динара.

  Против наведене пресуде тужилац је изјавио жалбу из свих законских разлога.

  Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 372 ЗПП, Апелациони суд у Београду налази да је жалба тужиоца основана.

  Првостепени суд је оценом изведених доказа утврдио да је пресудом Општинског суда у Кучеву П 90/08 од 20.05.2008. године разведен брак између тужене и сада пок. ПП, којом пресудом су њихова малолетна деца поверена оцу на самостално вршење родитељског права и уређен је начин виђања са мајком. Закључен је писмени споразум између тужене и сада пок. ПП дана _. године којим су се сагласили да удео тужене на име брачне тековине остане у домаћинству оца мал. деце на име њиховог издржавања од стране мајке све до пунолетства, односно навршене 26.године живота у случају школовања, те да ће се деца на тај начин издржавати, тако да тужена неће потраживати свој тековински удео, а супружник неће потраживати накнаду за издржавање деце. Мал. АА1 рођена је _. године а мал. АА2 _. године. Дана 19.09.2008. године, након очеве смрти, постављен им је за старатеља стручни радник Центра за социјални рад Кучево, а 13.10.2008. године утврђено је да им се признаје право на смештај у другу породицу хранитеља ББ, јер након смрти оца мал. деце коме су и била поверена, мајка није преузела старање као једини родитељ. У току је оставински поступак иза оца мал. деце који је преминуо _.200_. године и чији су законски наследници мал. АА1 и мал. АА2. Његову заоставштину чини 4/8 непокретности укупне површине 1,83 ара земљишта под зградом и пашњак 4.класе, затим 4/16 непокретности површине 28,55 ари, 11/36 укупне површине 10,57 ари и у целини непокретности површине 23.49,85 хектара и 24,75 хектара породичне стамбене зграде и помоћне зграде, као и ½ непокретности површине 11,79 ари. Мал. деца остварују право на породичну пензију у износу од по 6.181,00 динар.

  Имајући у виду овако утврђено чињенично стање, првостепени суд је одбио тужбени захтев налазећи да је у парници П 90/08 сагласно чл.161 став 2 Породичног закона питање издржавања деце споразумно уређено да малолетна деца тужене имају сопствену имовину, стечену наслеђем и пензију иза пок. оца и тиме средства за своје издржавање.

  Жалбом се основано указује да је побијана пресуда заснована на битној повреди одредаба парничног поступка из чл.361 став 2 тачка 12 ЗПП, јер пресуда нема разлога о одлучним чињеницама и непотпуно утврђеном чињеничном стању. Малолетно дете има право на издржавање од родитеља а дужност малолетног детета да делимично подмирује потребе свог издржавања од сопствене зараде или имовине је супсидијарна у односу на дужност родитеља и крвних сродника (чл.154 став1 и 3 Породичног закона). У овом случају споразум родитеља о издржавању деце, као и наслеђе непокретне имовине не искључују аутоматски право деце на издржавање од мајке већ је у парници требало у потпуности испитати материјалне прилике тужене и њене деце, посебно фактичке околности да ли осим реализоване пензије малолетна деца тужене остварују приходе од наслеђених непокретности и друге и да ли су примања по свим основама довољна за њихово издржавање, јер смештајем деце у хранитељској породици није престала обавеза тужене као родитеља да издржава своју децу. Истовремено и споразум родитеља о издржавању је зависно од интереса малолетне деце, подложан провери и промени под условима из чл.164 Породичног закона. У спроведеном поступку иако су утврђене промењене околности, јер је отац малолетне деце преминуо, изостало је поуздано утврђење личних и имовинских прилика тужене, нису отклоњене противуречности између исказа тужене и констатованог стања на записнику Центра за социјални рад од 27.01.2009. године, нити је у потпуности утврђен материјални статус деце, односно, да ли је и како организовано старање, заштита и искоришћавање њихове наслеђене имовине. Стога се за сада не може прихватити закључак првостепеног суда о непостојању услова за измену одлуке о издржавању.

  У поновном поступку првостепени суд ће отклонити наведене неправилности, утврдити чињенице на које је указано у овом решењу, а које су од значаја за правилну примену материјалног права, односно испитати какве су сада потребе деце и какво је фактичко стање њихове имовине, ко о истој брине и пре свега које су могућности стицања прихода од исте, као и то какве су могућности и прилике мајке, а затим ће оценом свих изведених доказа донети правилну и на закону засновану одлуку.

  Са изнетих разлога одлучено је као у изреци решења на основу чл. 376 став 1 и чл.377 став 2 ЗПП-а.

  Укинута је и одлука о трошковима парничног поступка, јер иста зависи од коначног исхода спора.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Слађана Накић Момировић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић с.р.

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)