Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.10.2018.

Гж2 693/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 693/18
03.10.2018. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зорице Ђаковић, председника већа, др Драгице Попеску и Светлане Павић, као чланова већа, у парници тужиоца АА, против тужене ББ, ради вршења родитељског права, одлучујући о жалби тужиоца, изјављеној против пресуде Трећег основног суда у Београду Пословни број 3П2 бр. 2093/16 од 09.03.2018. године, у седници већа одржаној дана 03.10.2018. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Трећег основног суда у Београду Пословни број 3П2 бр. 2093/16 од 09.03.2018. године, ОДБАЦУЈЕ СЕ тужба тужиоца АА, заведена у предмету Трећег основног суда у Београду под бројем 3П2 бр. 2093/16 и УКИДАЈУ СЕ све изведене процесне радње.


О б р а з л о ж е њ е

Ставом првим изреке побијане пресуде Трећег основног суда у Београду Пословни број 3П2 бр. 2093/16 од 09.03.2018. године, делимично се усваја тужбени захтев тужиоца АА, па се, под 1.) малолетно дете парничних странака ММ, рођен _. године, у _, поверава мајци ББ, која ће родитељско право вршити самостално, а под 2.) се уређује начин одржавања личних односа малолетног детета ММ, са оцем АА, тако што ће се исти одвијати на следећи начин, да ће отац преузимати и враћати малолетно дете испред зграде у којој дете живи са мајком и то: сваког првог викенда у месецу почев од петка у 18,00 часова до недеље у 18,00 часова - време ће проводити у _, без присуства мајке; у парним годинама током лета малолетно дете ће са оцем проводити период од 01.08. до 15.08., а са мајком од 10.07. до 25.07., а у непарним годинама, током лета, малолетно дете ће са оцем проводити период од 01.07. до 15.07., са мајком од 10.08. до 25.08., с тим што ће дете у периоду који проводи са оцем током лета 2018. године, боравити у _. Ставом другим изреке побијане пресуде, делимично се одбија тужбени захтев тужиоца којим је тражио под 1.) да се почев до 20.06.2019. године, малолетно дете ММ, повери њему који ће самостално вршити родитељско право; под 2.) да се почев од 20.06.2019. године, уреди начин одржавања личног односа малолетног детета са мајком ББ и то тако што ће дете виђати мајку у периоду од 01. јула до 20. августа сваке године, а мајка ће преузимати и враћати дете испред зграде у којој оно живи са оцем; као и под 3.) да се обавеже тужена да на име свог доприноса за издржавање малолетног ММ плаћа месечно износ од 1. (једног) евра почев од 20.06.2019. године. Ставом трећим изреке побијане пресуде, укида се решење о одређивању привремене мере П2 бр. 1955/14 од 03.04.2015. године. Ставом четвртим изреке, је одређено да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Против ове пресуде благовремену жалбу изјавио је тужилац, без посебно истакнутих разлога.

Апелациони суд у Београду је испитао побијану пресуду у смислу одредбе члана 386. ЗПП (“Службени гласник РС” бр. 72/11, са свим изменама и допунама), нашавши да је жалба основана.

Приликом доношења побијане пресуде првостепени суд је учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, јер је одлучено о захтеву који не спада у судску надлежност (члан 16. ЗПП), будући да је у конкретном случају одлучивао српски суд који апсолутно није надлежан за одлучивање, с тим да у смислу одредбе члана 16. ЗПП, суд у току целог поступка, по службеној дужности, пази да ли решавање спора спада у судску надлежност.

Према стању у списима, малолетни ММ, заједничко дете парничних странака, рођен је _. године, у _, на територији _, од почетка је имао _ држављанство стечено на основу чињенице рођења, премда је и држављанин Републике Србије по основу порекла. Никада није напуштао територију _, те није долазио у Републику Србију, с тим да је тужилац долазио да виђа дете у _, где оно живи са мајком, која учествује у његовом васпитању и издржавању. Иначе, заједница живота између парничних странака прекинута је _. године, када је малолетни ММ имао једанаест месеци и када је тужена заједно са њим напустила дотадашњи стан странака у _ и прешла да живи у _ код своје мајке, где се и данас налази. Од почетка 2012. године, до данас, тужилац је у контакту са дететом и од тада, до пресуђења је око педесет пута путовао из _, где ради, за _, у временским размацима од месец - месец и по дана, виђајући дете у стану тужене, у њеном присуству, као и њене мајке. Иако од почетка 2018. године, није ишао у _, током 2016. и 2017. године, неколико пута је тамо одлазио са својом мајком да би видели дете. Иначе, тужилац је рођен 28.07.1971. године, са пребивалиштем у Републици Србији у Београду, али је запослен као инжењер пројекта "АА" у _, где има пријављено боравиште. Тужена не спречава комуникацију детета и оца, али инсистира на томе да се њихови сусрети одвијају у њеном присуству, јер се плаши да ће тужилац одвести дете ван граница _, с тим да је претио да ће га одвести у Србију. Закључак стручног тима администрације Градског округа _, _, је да је малолетном ММ потребно пружити социјалну и правну помоћ, а читавој породици психолошку и педагошку помоћ, јер постоји опасност по живот, здравље, нормално васпитање и развој детета, услед понашања оба родитеља, те је неопходно решити питање одређивања места становања детета и начина комуникације детета са родитељем, са којим не живи. Према закључку локалне администрације Градског округа _ од 03.11.2017. године, тужена живи са малолетним ММ у _, у одвојеном, намештеном стану, површине 50 м2 (где стамбена површина износи 32 м2), заједно са својом мајком, ББМ. Дете је пред органом старатељства у _, изјавило да жели да живи са мајком, а да се са оцем састаје када му дође у посету у _, као и да му отац раније најави долазак, да би он са мајком могао да планира распоред виђања и да не жели да путује у Србију. Мишљење органа старатељства је било да је за потпун и хармоничан развој детета потребно да расте под старатељством својих родитеља, али да га не би требало одвајати од мајке, осим под посебним околностима, због чега би требало да живи са мајком, али и да се виђа са оцем суботом од 10,00 часова до недеље у 18,00 часова у месту у којем живи, у _, уз поштовање распореда школских и допунских активности. према изводу из матичне књиге венчаних, који се води за матично подручје Стари град, Београд, под текућим бр. _ за _. годину, дана, _. године, у Београду, закључен је брак између АА, рођеног _. године, у _, држављанина Републике Србије и ББ, рођене _. године, у _, Република _, држављанке _. Према изводу из матичне књиге рођених, која се води за матично подручје Нови Београд, под текућим бр. 2564 за 2011. годину, малолетни ММ, рођен је _. године, у _, _, од оца АА и мајке ББ. Према уверењу Градске управе Града Београда од _. године, дете је држављанин Републике Србије, који упис држављанства је извршен на основу порекла, док је према овереном преводу извода из матичне књиге рођених од _.године, овереног од стране нотара Нотарског округа у _, малолетни ММ, који је рођен _. године, у _, _, од оца АА држављанина Републике Србије и мајке ББ, држављанке _, стекао држављанство _. Дете је према уверењу бр. _ о регистрацији места пребивалишта, са пребивалиштем пријављен у _ на адреси _. Пред судом _ у _ правноснажно је 06.03.2012. године, окончан је поступак развода између странака у поступку, у којем је одлучено и о доприносу тужиоца за издржавање малолетног ММ, у износу од ¼ зараде (око 230 евра), путем административне забране преузећу "АА1".

Тужена се противила вођењу поступка пред нашим судом, наводећи да је малолетно дете рођено на територији _ дана _. године, да је држављанин _ на основу чињенице рођења, као и да никада није напуштало територију те државе и да има сталну пријаву боравка у месту пријаве боравка мајке, која је такође држављанка _.

Како је одредбом члана 66. став 1. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља (“Службени лист СФРЈ” бр. 43/82, 72/82, “Лист СРЈ” бр. 46/96, “Службени гласник РС” бр. 46/2006), прописано да надлежност суда наше земље постоји у споровима о чувању, подизању и васпитању деце, која су под родитељским старањем и када тужени нема пребивалиште у нашој земљи, ако су оба родитеља наши држављани, с тим да ако су тужени и дете наши држављани и ако обоје имају пребивалиште у нашој земљи, надлежност суда наше земље је искључива (став 2), која одредбе се у смислу става 3. истог члана, сходно примењују и на одређивање надлежности других органа наше земље када одлучују о чувању, подизању и васпитању деце под родитељским старањем, те како у конкретном случају тужена није наш држављанин, а дете странака има и наше и _ држављанство, с тим да ни тужена ни дете немају пребивалиште у нашој земљи, не постоји искључива надлежност домаћег суда, у овом спору, јер само један родитељ (тужилац) има наше држављанство, а потребно је да оба родитеља буду наши држављани.

Истовремено, према одредби члана 16. ЗПП, суд у току целог поступка, по службеној дужности, пази да ли решавање спора спада у судску надлежност, а у смислу одредбе става 3. овога члана, домаћи суд ће се по службеној дужности огласити ненадлежним, укинути спроведене радње у поступку и одбацити тужбу, ако у току поступка утврди да за решавање спора није надлежан суд Републике Србије, осим ако његова надлежност зависи од пристанка туженог, а тужени је дао свој пристанак, што овде није случај.
 
Будући да је тужена држављанка _ са пријављеним пребивалиштем у _, док је тужилац држављанин Републике Србије, чије заједничко малолетно дете има држављанство _, по основу рођења и Републике Србије, по основу порекла, с тим да има пријављено пребивалиште у _, где живи са мајком, овде туженом, то овај суд налази да нису испуњени услови из члана 66. став 1. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља, за надлежност овог суда за поступање, јер оба родитеља малолетног детета, који су парничне странке у овом поступку, немају српско држављанство, већ држављанство Републике Србије има само тужилац, док тужена и малолетно дете, имају и _ држављанство и пребивалиште на територији _, у _. Стога, без обзира на чињеницу што дете има и српско држављанство, не постоји надлежност нашег суда у овој правној ствари, већ је домаћи суд апсолутно ненадлежан за поступање, у смислу одредби члана 16. став 3. ЗПП, пошто тужена није дала пристанак да се овде суди. Насупрот томе, она је изјавом од 07.05.2013. године, оспоравала тужбу тужиоца у овом спору наводећи да Република Србија нема јурисдикцију над малолетним ММ, рођеним на територији _, који је добио држављанство _ на основу чињенице рођења и који никада није напуштао територију _, нити је улазио у Републику Србију, нити је живео на територији Републике Србије са неким од родитеља и да је евентуална пријава детета у месту становања оца у Србији незаконито спроведена, јер дете никада није било на тој адреси. Додатно је изјавом од 31.05.2015. године, и молбом од 15.04.205. године, тражила обуставу овог поступка, јер се спорови по питању деце воде тамо где дете живи, тј. у _, у _, а и тужилац борави у _.

Осим тога, иако је тужилац тужбеним захтевом тражио и да му се почев од 20.06.2019. године, син повери на самостално вршење родитељског права и да се обавеже тужена да од тада доприноси његовом издржавању месечним износом од једног евра, те иако је Виши суд у Београду решењем Гж2 114/14 од 10.07.2014. године, укинуо решење првостепеног суда П2 2584/12 од 22.07.2013. године (којим се исти огласио ненадлежним за поступање у овој правној ствари и тужбу одбацио) и указао првостепеном суду на одредбу члана 67. ст. 2. и 3. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља, доводећи у сумњу закључак првостепеног суд да домаћи суд није надлежан у конкретном случају, због надлежност нашег суда у споровима о законском издржавању, а која постоји и када тужени нема пребивалиште у нашој земљи, ако је тужилац наш држављанин и ако има пребивалиште у нашој земљи, као и ако су брачни другови имали своје последње заједничко пребивалиште у нашој земљи, а тужилац у време суђења и даље има пребивалиште у нашој земљи (као у конкретном случају), од значаја за овај предмет је да је захтев за издржавање које би требало да тужена плаћа за дете у износу од 1. евра, почев од 20.06.2019. године, акцесоран тужбени захтев у односу на захтев тужиоца за самостално вршење родитељског права над малолетним сином, почев од 20.06.2019. године, до ког датума је тражио да дете буде поверено туженој на самостално вршење родитељског права, као и да се уреди начин виђања између њега и детета, те се основни захтев тиче чувања, подизања и васпитања детета које је под родитељским старањем, у ком случају нема услова за искључиву надлежност нашег суда, у смислу члана 66. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља, с тим да је о доприносу тужиоца за издржавање мал. ММ, о већ одлучио суд _, у бракоразводној парници.

Како надлежност домаћег суда није могла бити заснована на основу наведеног прописа, тј. члана 67. ст. 2. и 3. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља, овај суд нашао да је првостепени суд починио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, одлучивши о захтеву који не спада у нашу судску надлежност, па је применом одредби члана 391. став 2. ЗПП, укинуо првостепену пресуду и одбацио тужбу, у смислу одредбе члана 16. став 3 ЗПП.

Са свега изложеног, одлучено је као у изреци решења.

Председник већа-судија
Зорица Ђаковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)