Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.10.2018.

Гж2 726/18

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 726/18
17.10.2018. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Весне Обрадовић, председника већа, Меланије Сантовац и Сање Пејовић, чланова већа, у парници тужиоца Центра за социјални рад аа, против туженог АА, ради заштите од насиља у породици, одлучујући о жалби тужиоца, изјављеној против пресуде Основног суда у Смедереву П2 20/17 од 09.06.2017. године, исправљеном решењем истог суда П2 20/17 од 21.07.2017. године, у седници већа одржаној дана 17.10.2018.годне, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Смедереву П2 20/17 од 09.06.2017. године исправљена решењем истог суда П2 20/17 од 21.07.2017. године у ставу трећем изреке и предмет ВРАЋА истом суду на поновно суђење у наведеном делу.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Смедереву П2 20/17 од 09.06.2017. године, исправљеном решењем истог суда П2 20/17 од 21.07.2017. године, ставом првим изреке, одређена је мера заштите од насиља у породици против туженог, и то тако што се забрањује туженом да се приближава на удаљености од 10 метара АА1, која мера заштите ће трајати годину дана.

  Ставом другим изреке, забрањено је туженом да на било који начин даље узнемирава АА1, која мера заштите ће трајати годину дана.

Ставом трећим изреке, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужиоца, у којем је тражено да се одреди мера заштите од насиља у породици да се туженом наложи исељење из породичног стана или куће, без обзира на право својине, односно закупа непокретности, која мера заштите би трајала годину дана.

Ставом четвртим изреке, одређено је да ће привремена мера одређена решењем основног суда у Смедереву П2 20/17 од 27.03.2017. године остати на правној снази до правноснажног окончања овог поступка.

Против наведене пресуде, и то одлуке из става трећег изреке благовремено је изјавио жалбу тужилац због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Апелациони суд у Београду испитао је правилност побијане пресуде у смислу члана 386 Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС” број 72/11...55/14) у вези са чланом 202 Породичног закона и нашао да је жалба основана.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени је супруг АА1. Тужени је дана 02.12.2016. године упућивао АА1 претње, обраћајући јој се речима да ће је убити, заклати и исту ударио шаком и ногама у пределу груди, главе и тела. АА1 је прегледана од стране лекара "АА" у аа и констатоване су јој лаке телесне повреде у виду огреботина и хематома у пределу главе, врата и груди, након чега је пуштена кући на даље лечење. Одмах након овог догађаја дана 02.12.2016. године, тужени је превезен на психијатријско лечење "АА" у аа, а након тога је пребачен на даље лечење у аа1, где је и задржан. АА је и пре наведеног дана била изложена мучењу и сексуалном злостављању од стране туженог, на начин ближе означен у образложењу побијане пресуде. Из извештаја Специјалне болнице у аа1 од 31.01.2017. године произилази да је тужени парнично способан.

   На основу овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је закључио да је тужени вршио насиље над АА1, у смислу члана 197 став 1 и став 2 тачка 1, 2 и 6 Породичног закона, те да је неопходно одредити мере заштите од насиља у породици, ближе означене у ставу првом и другом изреке, а који нису ожалбени (након исправке пресуде).

Првостепени суд је оценио да нису испуњени услови за одређивање мере заштите од насиља у породици којом би се наложило исељење туженог из породичног стана или куће, без обзира на право својине, односно закупа непокретности, јер тужени нема друго боравиште, а претходно одређене мере су по оцени првостепеног суда по својој природи и карактеру адекватне за спречавање даљег насиља у односу на супругу туженог.

По налажењу Апелационог суда, оваквa одлука из става трећег изреке побијане пресуде се за сада не може прихватити као правилна, јер је заснована на погрешној примени материјалног права, због чега је чињенично стање било непотпуно утврђено

Одредбом члана 197. став 1. Породичног закона ("Службени гласник РС" број 18/2005, 72/2011, 6/2015), прописано је да насиље у породици, у смислу овог закона, јесте понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице.

Ставом 2. исте одредбе, прописано је да се насиљем у породици, у смислу става 1. овог члана, сматра нарочито: наношење или покушај наношења телесне повреде; изазивање страха претњом убиства или наношења телесне повреде члану породице или њему блиском лицу; присиљавање на сексуални однос; навођење на сексуални однос; ограничавање слободе кретања или комуницирања са трећим лицима; вређање, као и свако друго дрско, безобзирно и злонамерно понашање.

Ставом 3. исте одредбе, прописано је да се члановима породице у смислу става 1. овог члана сматрају: између осталих лица, и супружници.

Одредбом члана 198. став 1. Породичног закона прописано је да против члана породице који врши насиље суд може одредити једну или више мера заштите од насиља у породици, којом се привремено забрањује или ограничава одржавање личних односа са другим чланом породице. Ставом два наведене одредбе прописано је да је мера заштите од насиља у породици, између осталог, издавање налога за исељење из породичног стана или куће, без обзира на право својине, односно закупа непокретности.

  Међутим, имајући у виду цитиране одредбе, првостепени суд је погрешно применио материјално право закључивши да услед тога што тужени нема друго боравиште не постоје услови да се одреди мера зашите од насиља у породици, те да се туженом наложи исељење из породичног стана. Наиме, постојање другог боравишта за туженог није у смислу цитиране одредбе услов за одређивање означене предложене мере заштите од насиља у породици, нарочито у ситуацији када онај који врши насиље испољава такав степен насиља који оправдава изицање предложене мере исељења, при чему је првостепени суд пропустио да цени у потпуности све облике насиља које је тужени употребио у односу на супругу туженог, а како би проценио које су све мере потребне како би се обезбедила потпуна заштита АА1, супруге туженог од насиља у породици од стране туженог.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама из овог решења, отклониће недостатке на које је указано, те оценом свих изведених доказа правилном применом материјалног права поново одлучити о тужбеном захтеву тужиоца.

Из изнетих разлога на основу одредбе члана 392. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија
Весна Обрадовић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)