Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.06.2011.

Гж2 798/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 798/10
Дана 17.11.2010. године
Б е о г р а д



У И М Е Н А Р О Д А


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Добриле Страјине, председника већа, Весне Митровић и Зорице Николић, чланова већа, у парници тужиље АА, против туженог ББ, кога заступа пуномоћник БА, адвокат, ради измене одлуке о поверавању детета, вредност предмета спора 2.000,00 динара, одлучујући о жалби тужиље изјављеној против пресуде Основног суда у Пожаревцу – Судске јединице у Петровцу на Млави П2.450/10 од 07.09.2010. године, у нејавној седници већа одржаној дана 17.11.2010. године, донео је



П Р Е С У Д У


ДЕЛИМИЧНО СЕ ОДБИЈА жалба тужиље и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Пожаревцу – Судске јединице у Петровцу на Млави П2.450/10 од 07.09.2010. године, у ставу првом изреке.

Иста пресуда СЕ ПРЕИНАЧУЈЕ у ставу другом изреке тако да свака странка сноси своје трошкове поступка.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пожаревцу – Судске јединице у Петровцу на Млави П2.450/10 од 07.09.2010. године, ставом првим изреке, одбија се тужбени захтев тужиље АА против туженог ББ, ради измене одлуке о поверавању детета, а којим је тражено да се мал.ћерка тужиље АА и туженог ББ, ВВ, рођ._. године додели на даљу негу, чување и васпитање мајци АА, те да се тужени обавеже да мал.ББ преда мајци у року од 15 дана од дана правоснажности ове пресуде, под претњом принудног извршења, да тужени може контактирати са ћерком ВВ свакодневно, а сваког другог викенда суботом и недељом је може узети код себе, као и за сваки други званични државни или верски празник, а и 15 дана провести на годишњем одмору, да се обавеже тужени да тужиљи плати трошкове поступка колико буду изнели, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом принудног извршења, те да се овом одлуком мења пресуда тога суда П.бр.592/2000, као неоснован. Ставом другим изреке обавезује се тужиља да туженом, на име парничних трошкова овога спора, плати износ од 97.325,00 динара, у року од 15 дана од правоснажности пресуде, а под претњом принудног извршења.

Против ове пресуде благовремено је изјавила жалбу тужиља, побијајући исту у целини, из свих законских разлога због којих се пресуда може побијати.

Апелациони суд је испитао побијану пресуду у границама овлашћења из члана 372. Закона о парничном поступку у вези члана 202. Породичног закона, па је оценио да изјављена жалба није основана.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 1, 2, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку у вези члана 202. Породичног закона, на коју другостепени суд пази по службеној дужности. Побијана пресуда нема недостатака због којих се не може испитати, па није захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из тачке 12. наведеног члана и става, на коју се у наводима жалбе посебно указује. Изрека пресуде је разумљива, не противречи сама себи или разлозима пресуде, а у пресуди је наведено довољно разлога о битним чињеницама, који су јасни и непротивречни.

Према утврђеном чињеничном стању пресудом Општинског суда у Петровцу на Млави П.бр.592/2000 од 26.01.2001. године разведен је брак између странака, а њихова малолетна деца мал.ВВ1 рођен _. године и мал.ВВ рођена _. године поверена су на даљу негу, чување и васпитање туженом, као оцу, са правом виђења и довођења код себе малолетне деце од стране тужиље као мајке, како је то ближе наведено у изреци те пресуде. Тужиља је у међувремену, од развода брака до подношења тужбе у овој правној ствари, закључила уговор о доживотном издржавању са примаоцем издржавања СС којим је предвиђена заједница живота између уговорних страна, тако да тужиља сад станује у кући примаоца издржавања. Мал.ВВ је завршила _ разред основне школе у _ са довољним успехом, с тим што је овај разред понављала. Иста је била упућена на психолошку обраду од стране педијатра 02.12.2005. године са дијагнозом „retardatio mentalis“. Психолошком обрадом је потврђена ментална ретардација и дат је предлог да се дете упути Општинској комисији за категоризацију која би одредила правац даљег школовања, јер девојчица похађа наставу у редовној школи. Решењем Општинске управе Петровац од 27.03.2006. године утврђено је да мал.ВВ припада деци ометеној у развоју те је дат предлог комисији да се упути у Специјално одељење при Основној школи у _. Мал.ВВ живи са оцем и његовом другом женом, рођеним братом и сестром по оцу у породичној кући оца у селу гг, отац је трговац по занимању, а домаћинство оца има помоћ од његових родитеља који се налазе на привременом раду у иностранству. Тужиља са мал.ВВ остварује контакт у домаћинству туженог у гг. Пред Центром за социјални рад Петровац и Жагубица мал.ВВ је саслушана и изјавила је да жели да остане код оца, а исту такву изјаву дала је и пред судом, образлажући да у школи има своје школске другарице и другове које воли, да има брата и сестру који живе у истом домаћинству, да свог брата и сестру воли, да се са супругом свог оца слаже и да јој иста помаже у савладавању школског градива, као и њен отац, да има проблема у говору, а да не воли мајку зато што ју је оставила. Центар за социјални рад је мишљења да нема места измени одлуке о вршењу родитељског права према мал.ВВ.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право доносећи побијану пресуду, а за исту је дао довољно разлога, које прихвата и Апелациони суд.

Правилно је првостепени суд закључио да је у најбољем интересу мал.ВВ да и даље остане у домаћинству свог оца који ће и надаље самостално вршити родитељско право, при чему је поклонио пажњу и жељи мал.ВВ да и даље остане у домаћинству свог оца. Наиме, чланом 77. Породичног закона прописани су случајеви самосталног вршења родитељског права, па се у том смислу одлука о самосталном вршењу родитељског права једног родитеља може променити уколико се промене околности и прилике, а посебно ако дете изјави да жели да живи са другим родитељем. При томе, суд је дужан да води рачуна о најбољем интересу детета, у смислу члана 6. став 1. и члана 266. став 1. Породичног закона. Првостепени суд је правилно закључио да је мал.ВВ способна да формира своје мишљење, те је у смислу члана 65. и 266. став 1. Породичног закона утврдио мишљење детета у поступку пред Центром за социјални рад као и непосредним саслушањем, па је, посвећујући дужну пажњу мишљењу детета, и оцењујући најбољи интерес детета, као правни стандард, правилно оценио да нема места измени одлуке о вршењу родитељског права. Најбољи интерес детета се цени према околности сваког конкретног случаја, а елементи те процене су, између осталог, узраст и пол детета, његове жеље и осећања с обзиром на узраст и зрелост, потребе детета (васпитне у вези становања, исхране, одевања, здравствене бриге, образовања и др.) и способност родитеља да задовољи утврђене потребе детета. У конкретном случају, и према оцени Апелационог суда, имајући у виду све наведене елементе,најбољи интерес мал.ВВ је да остане у домаћинству свог оца. Зато је жалба тужиље морала бити одбијена, а побијана пресуда потврђена у ставу првом изреке.

На правилност побијане пресуде не утичу наводи жалбе којима се указује на оцену исказа сведока СС1. Исказ овог сведока првостепени суд је оценио правилном применом члана 8. Закона о парничном поступку, за оцену исказа дао је довољно и јасне разлоге, а слободно судијско уверење се жалбом не може побијати. Чињеница да је од стране Комисије за категоризацију Општинске управе у Петровцу на Млави предложено да се мал.ВВ упути у Специјално одељење при Основној школи у Петровцу не утиче на правилност побијане пресуде. Из утврђеног чињеничног стања произлази да мал.ВВ има проблема у говору и да због тога не може да постигне бољи успех у школи, али да је успешно завршила шести разред основне школе, да је прихваћена од својих другова и другарица у школи, да са њима има нормалне контакте и да не осећа одбаченост због проблема у говору, а говорни проблем се може решити редовним одласком код логопеда. У таквим породичним и друштвеним односима Апелациони суд сматра да би издвајање мал.ВВ из средине у којој се налази и која је прихвата било супротно начелу најбољег интереса детета, поготово имајући у виду и њену жељу да остане у породици свог оца. На другачију одлуку у овој правној ствари не утичу ни наводи жалбе којима се указује на однос туженог према тужиљи док су били у браку, као и на однос туженог и његовог оца, с обзиром да из утврђеног чињеничног стања не произлази да је тужени сада насилан према било ком члану своје породице, нити да деда туженог врши било какве радње насиља у породици, прописане чланом 197. Породичног закона.

Одлучујући о трошковима поступка првостепени суд није правилно применио одредбу члана 207. Породичног закона којом је прописано да о накнади трошкова поступка у вези са породичним односима суд одлучује по слободној оцени, водећи рачуна о разлозима правичности. Тужиља у спору није успела, али разлози правичности, према оцени Апелационог суда, налажу да свака странка сноси своје трошкове поступка, имајући у виду финансијску и породичну ситуацију тужиље, као и материјалне могућности туженог. Зато је побијана пресуда преиначена у ставу другом изреке.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци пресуде, а у смислу члана 375. и члана 387. став 1. тачка 3. Закона о парничном поступку, у вези члана 202. Породичног закона.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Добрила Страјина с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)