Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.01.2010.

Гж2 95/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2 95/10
Дана 28.01.2010. године
БЕОГРАД

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Олге Сокић председника већа, Драгане Миросављевић и Радмиле Ђурић чланова већа, у правној ствари тужиље АА, коју заступа АБ, адвокат, против туженог Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених Београд, ул. Немањина бр. 30, ради утврђења постојања брака, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Другог општинског суда у Београду П 6504/08 од 27.10.2009.године, у седници већа одржаној дана 28.01.2010, донео је следећу


ПРЕСУДУ

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Другог општинског суда у Београду П 6504/08 од 27.10.2009. године.


Образложење

Побијаном пресудом у ставу првом изреке утврђено је према туженом да је тужиља АА закључила брак 10.06.1937.године са сада пок. ПП бив. из _ који је трајао до његове смрти _.године. Ставом другим је обавезан тужени да тужиљи на име парничних трошкова плати износ од 125.800,00 динара, у року од 15 дана по пријему пресуде.

Против наведене пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу побијајући исту због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 372 ЗПП Апелациони суд је нашао:

Жалба није основана.

У проведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности а не стоји ни повреда из тачке 12 става 2. наведеног члана на који се у жалби у суштини указује јер је донета одлука јасна и разумљива, садржи разлоге о битним чињеницама а изрека пресуде није у супротности са датим разлозима и доказима изведеним у првостепеном поступку због чега се иста може са сигурношћу испитати.

Супротно жалбеним наводима, битне чињенице за решење ове правне ствари су потпуно и правилно утврђене и на исте је правилно примењено материјално право тако да се жалбом неосновано и из ових жалбених разлога побија правилност донете првостепене одлуке.

По проведеном поступку је утврђено да је тужиља била у браку 67 година са сада пок. ПП, да су се венчали средином лета око _ 193_. године у цркви _, а да је, према исказу тужиље, претходно био испит где су се обоје потписали код попа, те да су се после извесног времена венчали у цркви у _ и да је венчање обавио поп по обичајима који су тада владали. Затим, да су у браку добили две кћерке АА1 рођену 193_. године и АА2 рођену 194_. године којој је у матичној књизи рођених и крштених Српске православне цркве _е уписано да је брачно дете родитеља мајке АА, овде тужиље и оца ПП. Затим, да је тужиља са мужем живела у _ и _, а у _, где су десетак година имали стан, проводили су време од пролећа до јесени. Надаље, да је тужиља остварила право на здравствену заштиту преко њеног сада покојног супруга као носиоца права осигурања, што је утврђено из здравствене књижице тужиље, као и да је тужиљи издата трајна лична карта 1982. године на презиме њеног мужа тј. ПП и да је сазнала да брак није уписан у матичне књиге венчаних након смрти супруга ПП када је хтела да његову пензију пребаци на своје име.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања правилан је закључак првостепеног суда да је тужиља закључила брак са сада пок. ПП _.193_. године по правилима Српске православне цркве, а у складу са прописима Српског грађанског законика који је у то време важио и да је брак трајао до смрти ПП _.20_. године. С тога је правилно поступио првостепени суд када је усвојио тужбени захтев тужиље дајући за своју одлуку довољне и јасне разлоге које као правилне прихвата и другостепени суд.

Оцењујући жалбене наводе туженог Апелациони суд налази да се истима не доводи у питање правилност донете првостепене одлуке. Наиме, у жалби се понављају наводи који су истицани и током првостепеног поступка а који су били предмет правилне оцене од стране првостепеног суда.

Неосновано је указивање у жалби да је првостепени суд погрешно протумачио одредбе Српског грађанског законика везано за узраст тужиље (15 година) при склапању брака с обзиром да је била потребна сагласност родитеља за закључење таквог брака. Пре свега, тужиља је рођена 192_. године, те 193_. године имала _, а не _ година, па је сходно одредбама параграфа 69 Српског грађанског законика могла да закључи брак уз допуштење родитеља. Сходно одредби параграфа 73 Српског грађанског законика ако свештеник без допуштења родитеља обави вештачење пре навршених 18 година момка и девојке такав брак постоји али свештеник одговара пред духовним судом због непоштовања прописа. С обзиром на изложено, како је несумњиво утврђено да је свештеник обавио црквени чин венчања такав брак је пуноважан чак и ако није тражена сагласност родитеља, што је мало вероватно.

Према одредби члана 359 Породичног закона брак закључен пре 09.05.1946. године пуноважан је ако је закључен сагласно прописима који су били на снази у време закључења брака. Околност што брак тужиље и њеног покојног супруга није тада био уписан у црквену матичну књигу венчаних није од утицаја на друкчије решење ове правне ствари јер упис у матичну књигу венчаних код бракова који су били закључени пре 09.05.1946. године сагласно тада важећим материјално правним и формално правним прописима није од конститутивног значаја и служи само као доказ да је брак закључен а сам брак важи и без уписа у матичне књиге. С тога је без утицаја указивање у жалби туженог да у изводу из матичне књиге рођених за тужиљу и матичну књигу умрлих за покојног супруга није назначено постојање брака с обзиром да у црквене матичне књиге венчаних чињеница брака није уписана.

Како се ни осталим жалбеним наводима туженог правилност донете првостепене одлуке не доводи у питање, а имајући у виду да је правилна и одлука о трошковима с обзиром да је иста донета у складу са одредбама члана 149 и 150 3ПП, то је жалба одбијена као неоснована, те је сходно члану 375 ЗПП одлучено као у изреци.

Председник већа-судија
Олга Сокић

НГ

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)