Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.02.2011.

Гж2 994/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж2.бр. 994/11
Дана 02.11.2011. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Олге Сокић председника већа, Јованке Кажић и Драгане Миросављевић чланова већа, у правној ствари тужиља АА из Београда, са боравиштем у _ и АА1 из __ као правних следбеника пок. ПП, бившег из Београда које заступа АБ адвокат из _, ул. _, против тужене ББ из _, ул. _ коју заступа БА адвокат из _, ул. _, ради утврђења, одлучујући о жалби тужене изјављене против пресуде Првог основног суда у Београду 4-П2.бр. 3654/10 од 20.07.2011. године, у седници већа одржаној дана 02.11.2011. године, донео је следећу


П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужене и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду 4-П2.бр. 3654/10 од 20.07.2011. године.


О б р а з л о ж е њ е


Побијаном пресудом у ставу првом изреке усвојен је тужбени захтев тужиља АА и АА1 правних следбеника пок. ПП па је утврђено да је постојао основ за развод брака ББ рођене __. године и сада пок. ПП рођеног __. године закључен у Београду дана 03.09.1998. године и уписан у МКВ Општине Стари Град под текућим бројем 612 за 1998. годину. Ставом другим изреке обавезана је тужена да тужиљама на име парничних трошкова плати износ од 275.625,00 динара све у року од 15 дана по пријему пресуде под претњом извршења.

Против наведене пресуде тужена је благовремено изјавила жалбу побијајући исту из свих разлога предвиђених чланом 360 став 1 Закона о парничном поступку.

Тужиље су дале одговор на жалбу са предлогом као у одговору.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 372 ЗПП Апелациони суд је нашао:

жалба није основана.

У проведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП на које другостепени суд пази по службеној дужности а не стоји ни повреда из тачке 12 наведеног става на коју се жалбом указује јер је донета одлука јасна и разумљива, садржи разлоге о битним чињеницама које су у складу са доказима изведеним у поступку. Образложење одлуке је сачињено у складу са одредбом члана 342 став 4 ЗПП тако да не стоји ни повреда члана 361 став 1 у вези напред наведеног члана на коју се жалбом указује.

По проведеном поступку је утврђено да је сад пок. супруг тужене ПП поднео 25.08.2003. године тужбу за развод брака у предмету П.бр. 4471/03 и да је тужена на рочишту за главну расправу од 09.01.2004. године изјавила да не оспорава основаност тужбеног захтева предлажући да се брак споразумно разведе. Пресудом П.бр. 4471/03 од 09.01.2004. године брак је разведен споразумно али је тужена након смрти супруга а пре правноснажности наведене пресуде одустала од споразумног предлога за развод брака због чега је првостепени суд решењем П.бр. 4471/03 од 06.04.2004. године констатовао да се предлог за споразумни развод брака сматра повученим а да је пресуда П.бр. 4471/03 од 09.01.2004. године без дејства које решење је постало правноснажно 02.06.2004. године. Пре правноснажности решења од 06.04.2004. године правни следбеници сада пок. ПП који је преминуо у току поступка за развод брака 28.02.2004. године ставили су предлог за наставак започетог поступка за развод брака.

Тужена и пок. ПП су закључили брак _. године а тужена је у јуну месецу 2003. године напустила заједнички стан чиме је брачна заједница фактички прекинута и иста није успостављена до смрти сада пок. ПП нити је по наводима тужене било услова да се брачна заједница успостави због присуства породице сада пок. ПП у стану нити су у два телефонска разговора која су обавили након прекида брачне заједнице разговарали о наставку заједнице живота већ о враћању докумената и новца које је тужена однела приликом напуштања стана. Поднету тужбу за развод брака пок. ПП за живота није повукао.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања правилан је закључак првостепеног суда да су брачни односи супружника били озбиљно и трајно поремећени те да је у смислу члана 41 Породичног закона основан захтев сада пок. ПП за развод брака. Стога је правилно поступио првостепени суд када је донео одлуку као у изреци јер је тако донета одлука у складу са одредбом члана 41 Породичног закона у вези са чланом 220 тачка 2 истог Закона које одредбе се у смислу члана 357 став 4 Породичног закона у конкретном случају примењују. За своју одлуку првостепени суд је дао довољне и јасне разлоге које прихвата и Апелациони суд.

Оцењујући жалбене наводе тужене Апелациони суд налази да се истима не доводи у питање правилност донете првостепене одлуке. У жалби се у суштини понављају наводи који су истицани и током првостепеног поступка а везани су за тврдњу тужене на одсуство иницијалног акта односно тужбе позивањем на то да је тужба изјавом тужене преименована у споразумни предлог за развод брака од ког предлога је тужена одустала чиме је престао да постоји иницијални акт. Овакви наводи не могу се прихватити као основани. Поступак у овој правној ствари је покренут тужбом за развод брака а тужба је вољом тужене у смислу члана 348 став 3 раније важећег Закона о браку и породичним односима преименована у споразумни предлог за развод брака. У ситуацији када је тужена повукла своју изјаву односно одустала од споразумног предлога за развод брака након сазнања о смрти мужа, тада се у процесном смислу у суштини активира иницијални акт односно тужба. Ово стога што датом изјавом о одустанку од споразумног предлога за развод брака тужена не може на тај начин својом вољом да мења и утиче на вољу тужиоца који је поднетом тужбом тражио развод брака јер би у супротном значило да би тужена својом изјавом практично исходовала повлачење тужбе од које тужилац није одустао. Стога је имало места наставку започетог поступка од стране правних следбеника пок. тужиоца.

Како се ни осталим жалбеним наводима правилност донете одлуке не доводи у питање а имајући у виду да је правилна и одлука о трошковима с обзиром да је иста донета у складу са одредбама члана 149 и 150 ЗПП то је жалба одбијена као неоснована те је сходно члану 375 ЗПП одлучено као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Олга Сокић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)